NASTUP NOLITA NA BEOGRADSKOM SAJMU

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Izdavačka kuća “Nolit”, koja ove godine obeležava 80. rođendan, priprema svoj nastup na ovogodišnjem Beogradskom međunarodnom sajmu knjiga u skladu sa jubilejom.

“Naslovima koji će se pojaviti za Sajam želimo da potvrdimo opredeljenost da sadašnji Nolit u savremenom srpskom izdavaštvu zauzima ono mesto koje pokazuje neraskidivu vezu sa visokom kulturno-civilizacijskom merom Nolitove tradicije”, izjavio je Tanjugu glavni i odgovorni urednik Zoran Živković.

Po njegovim rečima, odluka uredništva da se drži nolitovske tradicije je istovremeno prednost ali i glavobolja, jer “Nolit” je, modernim jezikom rečeno, “brend” koji podrazumeva samo najviše duhovne domete, a to je, tržišno posmatrano, danas manje unosno, jer takvi naslovi, uglavnom, nisu visokotiražni.

To je uticalo na kvantitet jer ukupna produkcija novih naslova između dva sajma knjiga neće, verovatno, preći broj 30, što nije, za naše izdavačke uslove, malo ali je daleko od nekadašnjih trocifrenih brojeva.

Za Živkovića je veoma važno da se za sajam pojavi u jubilarnoj godini knjiga izabrane poezije Oskara Daviča jer ga smatra, uz Miloša Crnjanskog, “najnolitovskijim” piscem.

Dugogodišnja urednica “Nolita”, sada u penziji, Danica Nikolić, koja je dugi niz godina blisko sarađivala sa Davičom i vrstan je znalac baš njegove poezije, već je pripremila jedan od mogućih izbora koji bi trebalo bude štampan u saradnji sa vršačkom izdavačkom kućom KOV.

Živković kaže da su Davičo i osnivač “Nolita” Oto Bihalji Merin bili ne samo politički istomišljenici već su ih povezivali jevrejski koreni i duboka posvećenost literaturi.

Inače, što se tiče Ota Bihalji Merina, njegovu biografiju priprema publicista i poznati novinar “Poliitke” Slobodan Kljakić, za koju se Živković nada da bi mogla da doživi premijeru na sajmu.

Za sajam će biti štampana izabrana dela Branimira Brane Šćepanovića u pet knjiga jer Živković smatra da ovaj naš pisac koji se i danas mnogo prevodi i objavljuje u inostranstvu, pre svega u Francuskoj, zavređuje da se nove generacije čitalaca upoznaju sa tako značajnim romanima kao što su “Usta puna zemlje” “Iskupljenje” ili “Sramno leto”.

Uključene su i dve knjige pripovedaka i novela koje se odavno nalaze u mnogim antologijama.

“Nolit” ostaje veran opredeljenju da objavljuje knjige poezije iako se one najteže i najmanje prodaju, ali smatra za svoju kulturnu misiju da štampa izabrane pesme Paula Selana, koga mnogi smatraju za najvećeg nemačkog pesnika druge polovine 20. veka. Posebnu vrednost knjizi daje prevod velemajstora prevodilačkog umeća Branimira Živkovića.

U planu je da se do kraja ove godine pojave poetske knjige Pola Velerija i Stefana Malarmea u prevodu još jednog vrhunskog znalca Kolje Mićovića koji priprema i Antologiju trubadurske poezije.

“Nolitov” odani prevodilac sa engleskog jezika Đorđe Krivokapić čija je lična zasluga da se odmah nakon premijere u Londonu pojavila knjiga novih drama Ronalda Harvuda “Engleska tragedija” u Beogradu, iznova je preveo nenadmašni kratki roman Ernesta Hedmingveja “Starac i more” koji mu je, prema mišljenju mnogih, “doneo” Nobelovu nagradu.

Činjenica da je Krivokapić odabrao i preveo roman Glorije Cigman “Bila jednom jedna žena” već je dovoljna preporuka za ovu knjigu.

Po mišljenju Živkovića pažnju srpske intelektualne javnosti zavređuje knjiga filozofskih eseja nedavno preminulog akademika Nikole Miloševića “Buktinje” koju je priredio njegov kolega i prijatelj prof. dr Milo Lompar, inače, autor studije “Njegoš i moderna” koja je, takođe, u izdavačkom planu “Nolita”.

Od filozofskih dela “Nolit” će ponovo objaviti “Istoriju kineske filozofije” Fung Ju Lana koje odavno nema u knjižarama pa ni antikvarno.

U ediciji “Istorija” koja je za protekle dve godine, posle svojinske transformaciji ove izdavačke kuće, obogaćena nekim kapitalnim delima poput dvotomnog “Pada ruskog carstva” Save Živanova, biće do sajma objavljena memoarska knjiga srpskog ministra inostranih poslova u vreme najveće krize Miloševićeve vlasti Vladislava Jovanovića “U vrtlogu jugoslovenske krize”.

“Ova knjiga će biti nezaobilazno štivo za svakoga ko se bude ozbiljno bavio istraživanjem Miloševićeve ere jer je Jovanović bio svedok kreiranja spoljne politike od koje je zavisila budćnost Srbije” podvukao je Živković.

“Nolit” neće izneveriti ni mlade čitaoce i objaviće nekoliko naslova u edicijama za decu kao što je izbor iz poezije Milovana Vitezovića “Detinjstvo pameti” ili novo izdanje popularnog romana “Bela griva” Rene Gio.

Živković polaže nade u jednu neobičnu knjigu “Sanjin kuvar” Aleksandre P. Knežević, jer je ona sve drugo samo nije klasični kuvar, iako ima i recepata, ali onih starinskih iz Sanjinog detinjstva. “Ako nam iz belog sveta stižu slični kuvari u kojima se priča o svemu pa usput i o jelu i baš zato su popularne, čitane, zašto ne bi i mi dali šansu našoj mladoj autorki”, pita se Živković.

Izvor: B 92

ZAVRŠEN SARAJEVSKI FILMSKI FESTIVAL

Nebojša Đorđević    Vesti

Sinoć je u glavnom gradu BiH završena manifestacija koja važi za najveće filmsko takmičenje u regionu - Sarajevski filmski festival.

Za najbolji film proglašeno je ostvarenje Buick Riviera hrvatskog reditelja Gorana Rušinovića (u sredini), kom je pored priznanja Srce Sarajeva pripala i novčana nagrada od 25.000 evra.

Specijalna nagrada žirija pripala je austrijskom ostvarenju Mart Klausa Handla; Srce Sarajeva za najbolju glumicu dobila je Turkinja Ayca Damagaci za ulogu u filmu Moj Marlon i Brando, dok su za najbolje glumce proglašeni Leon Lučev (levo) i Slavko Štimac (desno) za role u Buicku Rivieri.

Posebno priznanje Srce Sarajeva 2008. za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti i podršku razvoju Sarajevskog filmskog festivala dodeljeno je producentkinji Cat Villiers (Pre kiše, Ničija zemlja).

Raniji dobitnici ovog priznanja su Marco Mueller (’05), Mike Leigh (’06), Gavrilo Grahovac (’06) i Steve Buscemi (’07).

Tokom devet dana festivala prikazana su 174 naslova; Sarajevo je ugostilo, između ostalih, reditelja i scenaristu Charlieja Kaufmana i glumca Kevina Spaceyja.

Izvor: Popboks com

ZATVORENE OLIMPIJSKE IGRE

Nebojša Đorđević    Vesti

Novi spektakl u Pekingu

Svečanom i spektakularnom ceremonijom zatvaranja završene su Olimpijske igre u Pekingu!

Ove 29. OI pamtićemo po mnogim stvarima, počevši od nezaboravnog otvaranja, preko niza fenomenalnih rezultata (oborena 43 svetska i 132 olimpijska rekorda), ulaska u legendu Majkla Felpsa, objedinjenja sprinterskih zlata uz svetske rekorde Useina Bolta, velikog rezultata Milorada Čavića, bronze Novaka Đokovića i naših vaterpolista, do novog spektakla 24. avgusta, ceremonije zatvaranja. Na prepunom “Ptičjem gnezdu”, pred više od 91.000 gledaca, organizatori su priredili novo čudo, fenomenalnom koreografijom sa više od 7.000 ljudi i brojnim vatrometima, a učešće u programu su imali Dejvid Bekam, Plasido Domingo, Leona Luis, Džimi Pejdž, Song Zujing i mnogi drugi.

Gledaoce je najviše zadivio neopisivi “Toranj uspomena”, ugašena je olimpijska vatra, pa je zvanično je počelo i odbrojavanje do Londona 2012. godine, kada je gradonačelnik Pekinga Guo Jinglong predao olimpijsku zastavu gradonačelniku Londona Borisu Džonsonu, koji će imati težak zadatak da zaseni 29. OI. Sve je završeno novom salvom svetlećih raketa u nebo iznad Pekinga.

“Pokazali ste nam ujedinjujuću snagu sporta. Olimpijski duh živi u toplom zagrljaju rivala iz zemalja u konfliktu. Zadržite taj duh i kada se vratiti kući”, rekao je predsednik MOK Žak Rog misleći na zagrljaj Nine Salukavadze iz Gruzije i Ruskinje Natalije Paderino posle osvajanja zlatne, odnosno srebrne medalje u streljaštvu.
“Svet je se malo više upoznao sa Kinom, a Kina se upoznala sa svetom. MOK i Olimpijske igre ne mogu da suverene zemlje primoraju na promene ni da reše sve bolesti sveta. Ono što možemo, i što radimo, jeste da doprinosima pozitivnim promenama”, rekao je Rog i pozvao mladost sveta da se za četiri godine okupi u Londonu.

Domaćini, koji su zadivili sve nivoom organizacije, uspeli su i da prvi put u istoriji budu najbolji po broju zlatnih medalja. Kina je na Olimpijskim igrama u Pekingu prvi put u 112 godišnjoj istoriji najveće svetske sportske smotre zauzela prvo mesto po broju zlatnih medalja (51) i time na drugo mesto potisnula sportiste SAD, koji su osvojili ukupno 46 najsjajnijih odličja. Kinezi su prvi “zalet” ka najvišem stepeniku osvajača medalja ostvarili na Igrama u Barseloni 1992, kada su bili četvrti.

Na sledećim Igrama u Atlanti 1996. zauzeli su identičnu poziciju, da bi na Igrama u Sidneju 2000. skocili na treće mesto sa ukupno 28 zlata, iza SAD (38) i Rusije (32). U Atini pre četiri godine Kinezi su napravili pomak za još jedno mesto i Igre završili kao druga najuspešnija nacija sa 32 zlata, četiri manje od SAD. Kineska zlatna “žetva” druga je najbogatija u istoriji Igara. Samo sportisti bivšeg Sovjetskog Saveza su bili uspešniji sa 54 zlata osvojena na Igrama u Seulu 1988. godine.

SAD su i dalje najuspešnije u istoriji Igara, pošto su na 15 od ukupno 26 do sada održanih Igara osvojile najveći broj zlatnih medalja. Na drugom mestu je bivši SSSR (6), a po jednom su dominirale Francuska, Velika Britanija, Nemačka, Zajednica nezavisnih zemalja (naslednica SSSR-a) i sada Kina.
Sledeće Olimpijske igre su 2012. u Londonu.

Izvor: Blic Online , Foto: Reurers

MADONNA KRENULA KA CRNOJ GORI

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Madonnina turneja Sticky and Sweet, u okviru koje će 25. septembra nastupiti na budvanskoj plaži Jaz, počela je sinoć u glavnom gradu Velsa Kardifu.

U sklopu četvoročasovnog nastupa na popunjenom stadionu Millennium, mogli su se videti razni plesovi i čuti razni zvuci - od hevi metala do flamenka.

Pevačica nije propustila da pošalje “suptilnu” političku video-poruku, povezujući republikanskog kandidata za predsednika SAD Johna McCaina sa Adolfom Hitlerom, a demokratu Baracka Obamu sa Johnom Lennonom.

Početku prve Madonnine turneje nakon potpisivanja desetogodišnjeg ugovora sa koncertnom agencijom Live Nation prisustvovalo je oko 40.000 posetilaca, izveštava AP.

“S obzirom na to da ima 50 godina, Madonna je u odličnoj formi”, rekao je jedan od njih.

Izvor: Popboks com

50 CENT NAJBOGATIJI HIPHOPER NA SVETU

Nebojša Đorđević    Muzika

Eminemov pulen i jedan od najpoznatijih hiphop muzičara današnjice 50 Cent, zauzeo je prvo mesto na Forbsovoj listi najbogatijih repera, sa godišnjom zaradom od 150 miliona dolara.

Kurtis Džejms Džekson III, kako glasi pravo ime 50 Centa, većinu novca zaradio je od prodaje svog dela akcija u fabrici mineralne vode “Vitamin Water” koju je kupila kompanija “Koka kola”.

Takođe, reper je ubrzo po potpisivanju za Dreov i Eminemov “Aftermath”, odnosno “Shady records”, i sam osnovao svoju izdavačku kuću G Unit”, kao i modnu liniju pod istim imenom.

Za prvo mesto na listi najbogatijih muzičara, zaslužni su i filmovi “Get Rich Or Die Tryin’”, u kojem poput Eminemovog “8 mile” tumači samog sebe, “Righteous Kill”, ali i honorar od filma koji će se uskoro pojaviti u bioskopima “Streets of Blood”.

50 trenutno vodi pregovore i sa Patrisom Motsepeom, milijarderom iz Južne Afrike, o zajedničkoj kupovini nekoliko rudnika u Africi, a uskoro će se na tržištu pojaviti i njegova linija kondoma.

Na drugom mestu Forbsove liste nalazi se Jay Z, a na trećem je P Diddy.

Ovako izgleda muzički top 10:

1. 50 Cent - 150 miliona dolara
2. Jaz Z - 82 miliona
3. P Diddy - 35 miliona
4. Kanije Vest - 30 miliona
5. Timbaland - 22 miliona
6. Farel Vilijams - 20 miliona
7. Sviz Bits - 17 miliona
8. Snoop Dog - 16 miliona
9. Dr. Dre - 15 miliona
10. Ludakris - 14 miliona

Izvor: Mondo