Džejms Kameron najavio za 2012. godinu 3D verziju filma „Titanik” povodom sto godina čuvenog brodoloma

Reditelj Džejms Kameron izjavio je u Parizu da planira da snimi dva nastavka naučnofantastičnog filma „Avatar”, kao i da će 2012. godine u prodavnice stići 3D verzija njegovog hita „Titanik”.

„Ako sve bude po planu, voleo bih da snimim još dva ‘Avatara’”, rekao je reditelj dnevniku „Figaro”, povodom francuske premijere osam minuta duže verzije „Avatara” koja je u svetskim bioskopima počela da se prikazuje 28. avgusta.

„Moj prioritet je da dovršim roman ‘Avatar’, i da ga objavim krajem ove ili početkom 2011″, izjavio je Kameron, i objasnio da će u romanu izneti mnoge elemente koje nije mogao detaljno da obradi u filmu.

Popularni reditelj je dodao da još nije počeo da piše scenario za nastavke „Avatara”, ali da trenutno „pravi skice” za nastavke najisplativijeg filma svih vremena, koji je samo u bioskopima inkasirao 2,7 milijardi dolara.

Kameron je najavio da će 3D verzija njegovog filma „Titanik”, koji je 1997. osvojio 11 Oskara, biti prikazivan od aprila 2012. godine, povodom stogodišnjice brodoloma u kojem je potonuo čuveni brod.

Izvor: Politika I. A.

Dobitnica ovogodišnje čileanske Nacionalne nagrade za književnost poznata spisateljica Isabel Aljende i nećaka ubijenog čileanskog predsednika Salvadora Aljendea uzburkala je duhove u svojoj zemlji. Naime, mnogo je onih koji misle da je nagrada došla u pogrešne ruke, da je žiri radio pod dosad nezapamćenim pritiskom i da je reč o političkoj priči, odnosno ispravljanju istorijske nepravde nanete porodici Aljende. Podsetimo, nakon ubistva Isabelinog rođaka, tadašnjeg predsednika Salvadora Aljendea, Čile je zapao u dugogodišnju diktaturu generala Augusta Pinočea.

Reakcije na to što je dobila državnu nagradu za književnost su podeljene. Horhe Edvards, čileanski književnik i dobitnik najznačajnije nagrade za hispansku književnost „Servantes”, kaže da je ova spisateljica poznata širom sveta i da poseduje neverovatan dar za pripovedanje što je u Čileu često ostajalo neprimećeno. „Razumljivo je što je dobila nagradu”, kaže on.

Hose Migel Vargas koji je ovo priznanje dobio 2006. godine bio je mnogo suzdržaniji: „Ako nagradu posmatramo sa isključivo književnog stanovišta, a tako bi moralo biti, niko je ne spori. Umeće pripovedanja Isabel je dokazala: Sa malo reči ona ume upečatljivo da opiše likove, ali to za ovakvo priznanje nije dovoljno”, ukazuje Vargas.

Armando Uribe, dobitnik državne nagrade 2004, dajući izjavu za ugledni prestonički dnevnik „Merkurio” bio je najprecizniji u osudi Aljendeove: „Dodeljivanje ove nagrade postalo je skandalozno. Pritisak na žiri bio je toliko očigledan. Slala su se pisma, pozivalo se telefonom, potpisivale su se peticije. Pritiskali su svi: bivši predsednici, poslanici, senatori, samo da gospođa Aljende dobije nagradu. Tako nešto se u istoriji Čilea nikada nije dogodilo. Zbog ovoga što se sada dešava, sramota me je što sam svojevremeno dobio ovo priznanje.”

Stupci dva vodeća politička dnevnika, levičarske „Tersere” i desničarskog „Merkurija” puni su reakcija. Koliko je sve što ima veze sa porodicom Aljende u Čileu „delikatno” govori vest koju prenosi jučerašnja „Tersera” da je policija u subotu bila primorana da u Seronaviji suzavcem razjuri osamdeset manifestanata koji su se okupili da obeleže četrdesetu godišnjicu pobede Salvadora Aljendea na predsedničkim izborima. U intervjuu objavljenom u jučerašnjem „Merkuriju” oglasila se i Isabel Aljende koja je ovde između ostalog rekla: „Ne može se neko potceniti zato što je uspešan. Mnogo mi znači što mi je ovo priznanje dodeljeno u mojoj zemlji. Ali, nagradu su mi doneli verni čitaoci.”

Nacionalna nagrada za književnost dodeljuje se za dan državnosti u Čileu, a stvar ovaj put dobija na težini budući da ova zemlja proslavlja ovaj praznik dvestoti put.

Izvor: Danas Vladimir Matković

Najbolji roman u 2009. godini

Photo: radiosarajevo.ba

Nagrada “Meša Selimović” uručena je Mirjani Đurđević iz Beograda za roman “Kaja, Beograd i dobri Amerikanac”, na završnoj svečanosti 10. književnih susreta “Cum grano salis” u Tuzli.

Književni susreti su održani u znaku obeležavanja 100 godišnice rođenja velikog pisca iz BiH po kom je ta prestižna nagrada dobila ime. Prema odluci žirija, saopštenoj u subotu uveče, roman Mirjane Đurđević najbolji je roman objavljen u 2009. godini na govornom prostoru BiH, Hrvatske, Srbije i Crne Gore. Žiri koji je radio u sastavu: Miljenko Jergović, Angela Rićter, Steven Tontić, Zdenko Lešić i Alma Denić Grabić, birao je od 15 predloženih romana selektora iz te četiri zemlje. Načelnik opštne Tuzla Jasmin Imamović uručio je nagradu Mirjani Đurđević, koja je tom prilikom rekla da je uzbuđena, presrećna i iznenađena, s obzirom da se preostala četiri nominovana romana bave daleko ozbiljnijim temama nego što se bavi njen roman.

“To znači da nam je svima malo bolje” prokomentarisala je dobitnica, a prenosi portal RadioSarajevo.ba.

Kao predsednik žirija, Miljenko Jergović je rekao kako smisao nominacija nije da se “kao u Hollywoodu glumci slikaju pred dodelu nagrade, već da se čitatelji upute u romane. Nominacija je preporuka čitateljima da čitaju ove knjige”. Jergović je naglasio da je odluka o najboljem romanu donešena jednoglasno.

Kako se navodi u saopštenju žirija, ovaj roman je “živopisna slika jednog vremena oplemenjena vedrinom pripovedanja”, u kome pripovedačica “s ironijom i humorom priča o jednom veselom svetu, koji nije svestan kataklizme koja se sprema sa jačanjem nacizma u Nemačkoj”.

“To je atmosfera Beograda pred Drugi svetski rat, s pričom koja se vrti uglavnom oko male kalmičke populacije koja se naselila u Beogradu zajedno sa Rusima izbeglim pred oktobarskom revolucijom. Roman Mirjane Đurđević predstavlja značajan doprinos savremenoj romanesknoj književnosti ovog podneblja”, kaže se u saoštenju žirija.

U uži izbor za nagradu “Meša Selimović” ovogodišnjih 10. Međunarodnih susreta “Cum grano salis” bili su romani “Pjesme divljih ptica” Enesa Karića (BiH), “Sedam strahova” Selvedina Avdića (BiH i Srbija), “Kaja, Beograd i dobri Amerikanac” Mirjane Đurđević (Srbija), “Tri slike pobede” Zvonka Karanovića (Srbija) i “Unterstadt” hrvatske autorke Ivane Šojat Kuči.

Mirjana Đurđević je rođena je 1956. u Beogradu, gde je diplomirala na Građevinskom fakultetu i dugo godina radila u urbanizmu. Radi kao profesorica na Visokoj građevinsko-geodetskoj školi i kao spisateljica. Osim stručnih tekstova, objavila je i: Čas anatomije na građevinskom fakultetu (2001); Treći sektor ili žena sama u tranziciji (2001, 2006, 2009); Ubistvo u Akademiji nauka (2002, 2007); Parking svetog Savatija (2003, 2008); Deda Rankove riblje teorije (2004); Aždajin osmeh (2004); Jacuzzi u liftu (2005); Prvi, drugi, treći čovek (2006, 2008); Čuvari svetinje (2007, 2008), Čim preživim ovaj roman (2008, 2009), te nagrađena - Kaja, Beograd i dobri Amerikanac (2009).

Izvor: e-novine

Teatrolog Jovan Ćirilov objavio je knjigu “Svi moji savremenici”, u kojoj govori o umetnicima i drugim javnim ličnostima s kojima je sarađivao i razgovarao tokom više od pola veka pozorišne karijere i intelektualnog angažmana.

Knjigu Jovana Ćirilova objavila je beogradska izdavačka kuća “Laguna”.

“Portrete iz ove knjige biralo je vreme. Gotovo sve portrete prate i fotografije, jer imam strast da zabeležim sve što se dešava”, rekao je Jovan Ćirilov na promociji.

Knjiga “Svi moji savremenici” predstavlja zbirku više od 300 portreta ličnosti iz sveta pozorišta, filma, književnosti, politike i slikarstva kao što su Ivo Andrić, Josip Broz Tito, Ježi Grotovski, Robert Vilson, Peter Handke, Nurija Espert, Dušan Makavejev, Nevenka Urbanova i drugi.

“Nisam krio slabosti niti vrline svojih savremenika, ali nisam bio ni indiskretan i zajedljiv savremenik”, naveo je Ćirilov.

Jovan Ćirilov rođen je 1931. u Kikindi. Diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1955. Iste godine dobio je i angažman u Jugoslovenskom dramskom pozorištu (JDP) kao asistent režije i dramaturg. 1985. godine imenovan je za upravnika JDP-a, gde je ostao do penzionisanja 1999.

Od osnivanja Beogradskog internacinalnog teatarskog festivala (BITEF) 1967. godine do danas umetnički je direktor i selektor tog festivala.

Napisao je nekoliko zbirki pesama i romana i priredio više dramskih antologija. Autor je i “Rečnika novih reči” (1982), “Novog rečnika novih reči” (1991) i “Srpsko-hrvatskog rečnika varijanata/inačica” (1989).

Izvor:B 92

Knjiga Ranka Munitića “Čudovišta koja smo voleli 4″ biće predstavljena u utorak, 24. avgusta (12h) u galeriji “Artget” Kulturnog centra Beograda. Učestvuju Dragan Jovićević (”Danas”), Bora Stanojević (Jugoslovenska kinoteka) i Zoran Penevski (Kreativni centar), a moderator je Marjan Čakarević.
Ranko Munitić (1943-2009)

Četvrti tom filmsko-umetničke “enciklopedije” Ranka Munitića (1943-2009) “Čudovišta koja smo voleli” fokusiran ja na likove koji osvajaju veliko platno u periodu do Drugog svetskog rata, saopštili su organizatori promocije.

Kao i u prethodnim delovima, Munitić prvo istražuje književne predloške, a potom njihovo oživljavanje na filmu, odnosno u stripu.

Ovaj jedinstveni brevijar i priručnik fantastične antropologije zapravo je šetnja kroz kompletnu istroriju umetnosti i kulture, gde se preko mitoloških i izmišljenih bića pripoveda istorija civilizacije, stvarnija od stvarne istorije.

U tom smislu “Čudovišta koja smo voleli” jesu pisana za znalce i sladokusce, koji mogu da pretresu i uporede svoja znanja i zapažanja sa Munitićem, ali, sa druge strane, u pitanju je i vodič kroz istoriju filma, književnosti i umetnosti za sve osetljive duše koje prvi put istinski ulaze u ovaj svet.

Pri svemu tome, knjiga je ispisana sigurnom rukom majstora esejistike i, što je važnije, istinskog posvećenika i ljubitelja svih umetnosti.

Biografija

Ranko Munitić (1943-2009): pisac kritika, eseja i knjiga iz raznih oblasti umetnosti. Posebnu pažnju posvećivao je domaćoj kinematografiji, dokumentarnom filmu, filmskoj animaciji, stripu, glumi i glumcima i umetničkoj fantastici. Napisao je više filmskih scenarija i radio kao član žirija i selekcionih komisija na dvadesetak svetskih festivala kratkog i animiranog filma. Često je isticao da nema nikog iza sebe, već „samo svoje ime, prezime, obraz, savjest”.

Izvor: Blic Online M. Vukelić