ROLING STONES PONOVO U STUDIJU

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti


Roni Vud otkrio je da će bend početi sa snimanjem novog materijala ovog meseca.

U razgovoru za Daily Mirror gitarista je rekao da će on i ostali članovi benda ući u studio da „razbacaju neke ideje” u okviru priprema za proslavu 50. rođendana benda.

Vud je rekao da bend jedva čeka „da ponovo uđe u štos”, dodavši: „To vam je kao da se spremate za Olimpijadu. Morate da uđete u trening. Tako da mi počinjemo sa vežbanjem”.

The Rolling Stones su svoj prvi nastup imali u Londonu 12. jula 1962. i očekivalo se da će pola veka postojanja obeležiti novom svetskom turnejom u drugoj polovini ove godine, ali prošlog meseca bend je otkrio da će proslavu odložiti za 2013.

Pričalo se da je loše zdravlje Kita Ričardsa - koji je izjavio da bend „nije spreman” za put - razlog za odlaganje, jer lekari misle da on ne može da izdrži kompletnu svetsku turneju, ali gitarista je naglasio da bi koncerti 2013. bili prikladnija proslava.

„The Stones su uvek računali ‘63. kao svoj početak jer nam se Čarli Vots nije pridružio sve do januara.
Na 1962. gledamo kao na godinu začeća, ali rođendan je 1963″.

Iako se donedavno pričalo da je nezvanični razlog što jubilarna turneja još „visi u vazduhu” zapravo netrpeljivost između Mika i Kita, Ričards se nedavno izvinio Džegeru za uvrede koje mu je naneo u svojoj autobiografiji „Život”.

On je u knjizi Mika nazvao „nepodnošljivim” i zbijao je šalu na račun veličine njegove „muškosti”.

Izvor: B92

KAPOROVA NAGRADA DUNJIĆU

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Zadužbina “Momčilo Momo Kapor” danas je na svečanosti u Skupštini grada Beograda uručila nagradu “Momo Kapor” slikaru Vladimiru Dunjiću, a gradonačelniku Beograda Draganu Đilasu, kao poklon glavnom gradu, jedno od najboljih Kaporovih dela - portret Zuke Džumhura.

Zadužbina nagradu dodeljuje svake godine, naizmenično za književnost i slikarstvo, a prvi laureat bio je prošle godine Emir Kustirica, koji je nagradu dobio za roman “Smrt je neprovjerena glasina”. Žiri, koji su činili muzejski savetnik i likovni kritičar Ljubica Miljković, slikar i likovni pedagog Miloš Šobajić i likovni kritičar Nikola Kusovac, naveo je da je Dunjić za tri decenije plodnog rada potvrdio da je umetnik vredan pažnje i da ga njegov rad izdvaja u red važnih i kredibilnih umetnika, te da je i sam Kapor imao samo reči hvale za njegov rad.

U obrazloženju su naveli da je Dunjićevo slikarstvo estetikom i slikarskim postupkom blisko stavovima ikonopisaca i živopisaca i da na to upućuje uverljivost izražajnih sredstava kojima definiše i deformiše prostor, kao i način na koji određuje tačku posmatranja i kako rešava probleme svetlosti.

Dunjić se zahvalio na nagradi i lepim rečima, navodeći da mu je posebno drago što je poneo nagradu koja nosi Kaporovo ime. “On je, kao stvaralac i čovek, bio veoma retka pojava u našoj sredini. Bio je ono što ja nikada nisam, a što bih voleo da jesam. Kad samo pomislim gde je sve putovao, koga je video i šta je sve pretočio u svoja dela, osetim se pomalo kao Emanuel Kant koji je otprilike otišao najdalje 40 kilometara od svog rodnog mesta”, rekao je Dunjić, kome je nagradu uručio pesnik i predsednik Upravnog odbora Zadužbine Matija Bećković. Kaporova supruga Ljiljana, rekla je da je Moma čitavog života stvarao na dva koloseka - književnosti i slikarstvu i da je pred kraj života rekao da mu je žao što nije više slikao. Dodeljujući Beogradu sliku iz privatne kolekcije, Kaporova supruga je istakla da joj je čast što ima mogućnost da pokloni jednu od najboljih i najdražih Kaporovih slika, koja je svedočanstvo o iskrenom prijateljstvu i svedok jednog trena života Beograda, koji je bio zajednička kuća i Kapora i Zuke Džumhura. “Nadam se da je prelepa zgrada Starog dvora pravo mesto gde će Zuko i Moma nastaviti svoje davne, nedovršene razgovore”, rekla je Kapor.

Đilas se zahvalio na poklonu, navodeći da će sigurno biti pronađeno pravo mesto da se sačuva tako vredna slika i najavio da će Stari dvor uskoro otvoriti vrata za postavke zbirki Narodnog muzeja koje godinama stoje skrivene, dok se zgrada tog muzeja ne završi. “Nadam se da smo mi, koji smo u prethodnom periodu vodili i koji će u narednim desetinama godina voditi ovaj grad, dostojni da sačuvamo uspomenu i delo Mome Kapora”, rekao je Đilas.

Izvor: Pink/Tanjug

POLJSKI PESNICI - Nebojša Đorđević

Aleksandra Radovanović    Poezija

POLJSKI PESNICI

Iz zenica vidik
u pogledu cveće,
u peru ptice linija
sreće i sudbine…
Očas daleko, a na tren blizu
„iz sveta u kome TAMO
Istovremeno znači OVDE”

ZEMLJA VELIKA I SNAŽNA
U JEDNOM DAHU ZVEZDAMA
SPALJUJU ČEŽNJU

I PLANINE SU OBLAK,
VAZDUH RAZAPET,
„UZAJAMNO SE VIDE IZ LETA PTICE”
… i tako, dok vidik ne odleti sa pera
I dodir misli sa dlanova.

Dovoljno je samo ih (s)lagati
„Na zemaljski način”,
Nastaniti nemir večnim dobom života.

 

POLISH POETS
Horizon rises from the pupils
flowers in the glance,
a line of happiness and destiny
in a bird’s feather…
Swiftly far, for a moment close
„from the world where THERE
actually means HERE”

A COUNTRY BIG AND STRONG
IN ONE BREATH STARS
BURN THE YEARNING

THE MOUNTAINS ARE A CLOUD,
CRUCIFIED AIR,
„SEE EACH OTHER FROM THE BIRD’S FLIGHT”
… and so on, until the horizon flies away from the feather
and the touch of thoughts on the palms.

It is enough to lie to them
„in the earthly way”,
fill the turmoil with eternal time of life.

 

MIROSLAV KRLEŽA U IZDANJU AGORE

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Zrenjaninska izdavačka kuća Agora upravo je objavila roman Miroslava Kleže “Na rubu pameti”, saopšteno je iz te kuće.

Uz kratku informaciju o objavljivanju knjige, izdavač je priložio i kratak pogovor knjige koji je za tu priliku napisao Nenad Šaponja:

“Roman Na rubu pameti Miroslava Krleže, jednog od najznačajnijih i najuticajnijih pisaca južnoslovenskih književnosti 20.veka, određuje, kako dubina kritičkog uvida u društveno moralno blato, tako i veština da se u jednom dahu ispiše ispovest suštinske sumnje u smisao stvari ovoga sveta.

Ovaj, za mnoge najprohodniji Krležin roman, idealan za ulazak u svet ovoga pisca, popisuje simbole jednog vremena koje nema ni intelektualnog, ni moralnog, ni estetskog lica”.

Iako pisan na drugom mestu i u drugo vreme, u međuratnom razdoblju, i sapet u protivrečnosti svoga vremena, on nam uverljivo govori i o ovom našem aktuelnom društvu na početku 21.veka. Reč je o autorovom konceptu književnog sveta koji postavlja pitanja nad brojnim slojevima civilizacije, koji biva rezom u suštinu društvenih relacija.

Prateći individualnu pobunu sredovečnog intelektualca, koji se jedan jedini put usudio reći šta zaista misli, u kaleidoskopu jednog života, u ovoj svojevrsnoj bibliji nekonformizma, pratimo inscenaciju društvenih mehanizama lomljenja svakog otpora zlu i bahatosti.

Pukotina na slici malograđanskog sveta u kome obitava junak ovog romana, počinje da se širi u svim pravcima, a njegova želja, da živi neposrednost vlastitog života, da izađe iz sveta posredovanog čitavim sistemom laži, biva surovo sankcionisana od pravih instanci tog lažnog društva.

Pobuna je, dakle, osuđena na neuspeh, ali bez duha i daha pobune samoosuđujemo se na gubitak smisla.”, zaključuje se u pogovoru za Krležinu knjigu “Na rubu pameti”.

Izvor: B92

HOLANDSKI PLESNI TEATAR ČETVRTI PUT U BEOGRADU

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

BEOGRAD, - Gosti Beogradskog festivala igre Holandski plesni teatar nastupiće u sredu uveče u Sava centru, a na programu su dva komada koja govore o životu, smrti, ljubavi i transformaciji.

Koreografi Pol Lajtfut i Sol Leon najavili su u utorak na konferenciji za novinare da će na sceni Sava centra nastupiti glavna trupa Holandskog plesnog teatra koja ima oko 30 izvodjača više od 20 različitih nacionalnosti.

Umetnički tandem Lajtfut i Leon koji su partneri i u privatnom životu, rekli su da beogradsku publiku očekuje poetsko veče i da plesni komadi “Čežnja” i “Leptir” imaju duboku poruku i značenje.

Lajtfut je dodao da je komad “Leptir” inspirisan i posvećen članu trupe Martinu Brerdu Valerskom, igraču suočenom sa bolnim iskustvom gubitka majke koja umire od raka.

Prema njegovim rečima “Leptir” je posvećen prirodnom procesu u kome ljudi starenjem preuzimaju ulogu od roditelja, o kojima nastavljaju da brinu, kao što su i roditelji brinuli o njima dok su bili deca.

Leon je objasnila da je komad “Čežnja”, jer na poetski način govori o melanholičnom osećanju i suočavanju u ljubavi sa nečim što je već izgubljeno.

Komad “Čežnja” radjen je na muziku Ludviga Van Betovena i traje pola sata, a koreografija za 45-minutnu igru “Leptir” radjena je na muziku Magnetik Fildsa i Maksa Rihtera.

Izvor: Beta