PREMINUO BRANA CRNČEVIĆ

Nebojša Đorđević    Vesti

BEOGRAD - Pisac i jedan od osnivača Srpske napredne stranke Brana Crnčević preminuo je rano jutros u Beogradu. Vreme komemoracije i sahrane će biti saopšteni danas.

Brana Crnčević je rođen 8. februara 1933. godine u Kovačici. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Radio je kao novinar i urednik u listovima “Jež” i “Duga”, u listu za decu “Mali jež”, a objavljivao je kolumne u više listova. Pisao je literaturu za decu, romane, aforizme, priče, televizijske drame, pesme i drugo.

Takođe je objavljivao kolumne u raznim listovima i časopisima, među kojima su „NIN” i „Politika”. U međuvremenu, objavio je svoju prvu knjigu za decu Bosonogi i nebo, a nešto kasnije i prvu zbirku aforizama Piši kao što ćutiš.

Na književnu scenu je stupio pod pseudonimom Vinon Rumski i Branislav BIP. Tokom svoje duge karijere pisao je literaturu za decu, romane, aforizme, priče, televizijske drame, pesme… Dobitnik je nagrade “Zmajevih dečijih igara” za stvaralački doprinos savremenom izrazu u književnosti za decu, 1987. godine.

Pored književne karijere Crnčević se i politički angažovao a zapamćen je kao dobar prijatelj bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića.

Po odlsku predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislava Šešelja u Hag, Crnčević se učlanjuje u tu stranku, a nakon cepanja u dve političke opcije pristupa SNS-u sa Tomislavom Nikolićem.

Vitezović, Nogo: Crnčević bio važan i veliki čovek

Branislav Crnčević bio je važan čovek i velika pojava i likom i delom, rekli su danas Tanjugu njegovi prijatelji i kolege Milovan Vitezović, Rajko Petrov Nogo i Miroslav Toholj.

„Umeo je da govori i imao je šta da kaže, što su svi priznavali, bez obzira da li su se slagali sa njim ili ne,” rekao je Vitezović povodom vesti da je Crnčević danas preminuo.

„Sa Dušanom Radovićem i Milovanom Danojlićem utemeljio je novo srpsko pesništvo za decu, a kao jedan od prvih aforističara i kao urednik “Ježa” izveo je plejadu satiričara i aforističara,” dodao je on.

Književnik Rajko Petrov Nogo rekao je da je sa odlaskom Crnčevića „otišao jedan važan čovek i jedan glas koji je imao široku akustiku.”
„Starost i bolest neke ljude prolepša a neke poružnja. Gledao sam Branu Crnčevića kako se ispošćen i oceđen telesno gasi, a ostaje pribran i u pribranosti prolepšan,” rekao je Nogo.

„Opraštao se od sveta i prijatelja sa melanholičnim osmehom Sremca koji je razumevao i voleo ljude baš zato što je znao koliko su ranjivi i slabi,” dodao je on.

Crnčevićev izdavač Miroslav Toholj rekao je da je Crnčević bio veliki aforističar koji se radovao svakoj knjizi i poklanjao ih prijateljima.

„Sve rečenice koje je izgovarao privatno i javno zvučale su kao aforizmi, tako da su odavno postale neka vrsta nove srpske književnosti,” rekao je Toholj.

Lakušić: Tužno je dobiti vest da je umro Brana Crnčević

Predsednik Udruženja književnika Crne Gore Ilija Lakušić izjavio je da je “tužno dobiti vest da je umro Brana Crnčević koji je mogao nositi i ime Brana Srpskog Naroda”.

“Neka je slava njegovoj hrabrosti, časti i duhovitosti”, saopštio je on.

Izvor: Kurir/Tanjug  E.P.K.

SRPSKE FRESKE U FIRENCI

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Sveti Sava i Sveti Simeon Nemanja, manastir Mileševa

Izložba “Srbija, zemlja fresaka”, koju je priredio upravnik Galerije fresaka u Beogradu Bojan Popović, biće otvorena 15. aprila u bazilici Santa Kroče u Firenci, najavio je Narodni muzej u Beogradu.

Izložba je prvi put realizovana 2007. godine kada je predstavljena u Strazburu, a zatim u Klagenfurtu, Ljubljani, Parizu i Briselu.

Do sredine maja posetioci bazilike Santa Kroče imaće priliku da vide više od 2o kopija fresaka, odlivke kamene plastike, kao i makete manastira Sopoćani i Mileševa i upoznaju se sa specifičnim vizuelnim izrazom srpske srednjevekovne duhovnosti.

Firentinskoj publici biće predstavljena čuvena freska “Bogorodica sa Hristom hraniteljem” iz crkve Bogorodice Ljeviške, freska “Sveti Đorđe” iz manastira Visoki Dečani, ktitorski portreti kralja Milutina i kraljice Simonide (Gračanica), fragmenti kompozicije “Rođenje Hristovo” (Sopoćani), “Rođenje Bogorodice” iz Crkve svetog Dimitrija (kompleks Pećke patrijaršije).

Nizom odlivaka kamene plastike biće pedstavljeni manastiri Ljubostinja, Mileševa, Sopoćani, a naročito Visoki Dečani, zadužbina kralja Stefana Dečanskog i njegovog sina cara Dušana iz 14. veka.

Postavka predstavlja rezultat saradnje Narodnog muzeja u Beogradu, Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva i Turističke organizacije Srbije.

Na svečanom otvaranju prisutnima će se obratiti ambasador Srbije u Vatikanu Vladeta Janković i vizantolog sa Univerziteta u Udinama prof. Valentino Paćo.

Izvor:B 92/Beta

OBJAVLJENA STEVANOVIĆEVA DELA

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Grafički atelje “Dereta” predstavio je prve dve knjige iz planirane serije od 10 izabranih dela Vidosava Stevanovića - romane “O mestima tužnim i dubokoj noći” i “Testament” koji mu je doneo NIN-ovu nagradu 1987. godine.

Stevanović (1942) se predstavio kao “mladi” pisac, jer sve počinje iz početka pošto se 2007. vratio iz višedecenijskog egzila i nastanio u domu predaka iznad Kragujevca.

,,Mislio sam da je sa mojom književnom karijerom kraj, pošto su se potrudili da budem zaborvaljen kao pisac u Srbiji, pa su se postarali i da moje knjige nestanu ne samo iz knjižara, već i iz fonda Narodne biblioteke Srbije”, rezignirano je rekao pisac koga su u Evropi proglasili za jednog od najautentičnijih predstavnika nove srpske/jugoslovenske proze.

Susret sa urednikom u “Dereti” Zoranom Bognarom bio je presudan, jer se rodila ideja da “Dereta” objavi seriju od deset Stevanovićevih odabranih knjiga.

Posle ove dve, uslediće roman “Nišči” koji je napisao kada je imao 28 godina i doneo mu je reputaciju kontroverznog pisca , a on je samo želeo da napiše delo u slavu srpskom jeziku. Zatim sledi novi roman “Šta ptica kaže” koji je upravo dovršio.

Stevanović je ispričao da se latio pisanja “O mestima tužnim..” o dvema majkama koje čekaju sinove iz ratova, iako su oni davno završeni i svi, osim njih, znaju da su mrtvi, jer se sretao sa takvim majkama u mladosti.

,,Volim da pišem o konkretnim situacijama, a ne neke izmišljotine i to je moj glas protiv rata koji je uvek proizvod određenih ljudi i struktura i moj glas za evropske integracije, jer Evropa ima mana, ali kao sva carstva može da nametne i garatuje mir”, rekao je on.

O “Testamentu” koji mu je, pored NIN-ove nagrade, doneo pregršt priznanja i francuski orden “Viteza umetnosti”, Stevanović je kazao da je tom knjigom želeo da opiše pogibiju svog oca koji je sa 23 godine poginuo na Sremskom frontu.

Izvor: B 92/Tanjug

STRIP CRTAČI U FRANCUSKOM INSTITUTU

Aleksandra Radovanović    Strip, Vesti

Retrospektivna izložba strip crtača Zorana Janjetova biće otvorena 15. aprila (20.00) u Francuskom institutu u Beogradu, u prisustvu autora i njegovog saradnika, strip scenariste i filmskog autora Alehandra Žodorovskog (Alejandro Jodorowsky).

Francuski institut je saopštio da izložbu organizuje “kao omaž velikom i plodnom crtaču Janjetovu”, a posetioci će do 1. juna moći da vide originalne table serijala “Inkal”, “Mladosti Džona Difula”, “Tehnopapa” i “Oružje Metabarona”, kao i “radove štampane isključivo u Srbiji, poput ‘Bernarda Panasonika’ “.

,,U sklopu postavke biće premijerno izložene originalne table poslednjeg albuma ‘Ogregod’, u saradnji sa scenaristom Žodorovskim, koji je objavila izdavačka kuća Delcourt. Neka od izloženih dela su ciljano pravljena za potrebe izložbe”, naveo je Francuski institut.

Kako je najavljeno, 16. aprila (20.00) u beogradskoj Kinoteci Čileanac Žodorovski (82) će održati predavanje o svom opusu, koje će “obilovati angedotama iz bogate umetničke karijere”, u kojoj su značajni i filmovi “El Topo” (1970) i “Santa Sangre” (1989), kao i stripovi “Inkal” i “Tehnopapa”.

Predviđeno je da tada Jugoslovenska kinoteka uruči Žodorovskom svoj “Zlatni pečat”, a 17. aprila (18.00) u Francuskom institutu Janjetov će održati predavanje “Moja crtačka karijera”, o dvadesetogodišnjem iskustvu rada sa francuskim izdavačima.

Izvor: B 92/Beta

TRAVA U SNU I NA JAVI - Milan Dedinac (nadrealista) GLOSA O TRAVI - Nebojša Đorđević (neonadrealista)

Ana Čizmar    Poezija

TRAVA U SNU I NA JAVI - Milan Dedinac

Tri noći, tri puta opčinjen bejah od trave.

Mesto meseca i Sunca, druga sad gledah znamenja,

i saznadoh da sagreših sa svoje mahnite glave

što ljubljah dosada samo čari neba i kamenja,

 

A travu poznavao nisam. Tri dana, tri teške noći

rasla je meni kroz snove, na javi ta sita mora,

pa strepah već da mi lice, u zloslutnoj toj samoći,

ah, neće nikada više zracima umiti zora.

 

Tri noći, tri puna dana minuše bez svetla žarka,

i ja ga uzalud čekah da dom i mene pozlati.

Nada mnom cvetaše samo njegova utvarna varka:

suncokret, mesto Sunca, koji se u nebu klati.

 

Tri dana, tri teške noći prođe bez sunčeva zraka,

pa mene, zveri i šume obuze predsmrtna strava.

Ispod tog ogromnog cveta svud vlada svemoćno trava.

 

Do podne svakoga dana iz grdnog kratera cveta

bili su mlazevi trave s hukom iskonskih glečera,

od podne u mrak tog grotla sve trave ovog sveta

vraćale su se, sumorne, ko zraci Suncu s večera.

 

U snovima, do ponoći, iz zemlje sam kido travu,

i ne slutih da to čupah, iz nebesa, kišu crnu.

Ali kada na prag stupih da razvenčam san i javu,

mesto toga, preko mene, ponoć kišni plašt ogrnu.

 

Od ponoći, strasno žuđah da se spasem travnih čini,

al uzalud! Uzalud sam ja čupao svoje kose.

Od jave mi, i od snova, osvanuo trag jedini:

u ruci sam pritiskao pregršt trave, s kapljom rose.

 

GLOSA O TRAVI - Nebojša Đorđević

Nada mnom cvetanje, samo njegova utvarna varka
rasla je meni kroz snove ista mora,
tri noći, tri puna dana minuše bez svetla žarka
ja videh da celim svetom, svud vlada svemoćna trava.

Milan Dedinac

Projurile su daleke žetve, trunje nraka i gliba,
njihova tačnost puca iz rožnjače kao čaura jarka:
“crveno” - kažem svom maku i zevnuh k`o riba -
nada mnom cvetanje, samo njegova utvarna varka.

Pa, kad zaplovim šareno dimnim korenom broda
paleći svetionike prepuklih pristaništa zamora:
tamo me ljube oktopodi, sve nakaze fluidnog svoda -
rasla je meni kroz snove ista mora.

Ugasiću sunce u belom ogrtaču od konoplje
i ljutom maglom ispuniće se zakorela barka:
neke crne spodobe ubiru spektar kroz snoplje -
tri noći, tri puna dana minuše bez svetla žarka.

Oko mene listovi, oko mene stabla,
neka sluz mučnine u šupljim venama spava:
ako se ikada probudi sunce biće ispisana tabla -
ja videh da celim svetom, svud vlada svemoćna trava.