Grafički atelje „Dereta“ predstavio je prve dve knjige iz planirane serije od 10 izabranih dela Vidosava Stevanovića – romane „O mestima tužnim i dubokoj noći“ i „Testament“ koji mu je doneo NIN-ovu nagradu 1987. godine.

Stevanović (1942) se predstavio kao „mladi“ pisac, jer sve počinje iz početka pošto se 2007. vratio iz višedecenijskog egzila i nastanio u domu predaka iznad Kragujevca.

,,Mislio sam da je sa mojom književnom karijerom kraj, pošto su se potrudili da budem zaborvaljen kao pisac u Srbiji, pa su se postarali i da moje knjige nestanu ne samo iz knjižara, već i iz fonda Narodne biblioteke Srbije“, rezignirano je rekao pisac koga su u Evropi proglasili za jednog od najautentičnijih predstavnika nove srpske/jugoslovenske proze.

Susret sa urednikom u „Dereti“ Zoranom Bognarom bio je presudan, jer se rodila ideja da „Dereta“ objavi seriju od deset Stevanovićevih odabranih knjiga.

Posle ove dve, uslediće roman „Nišči“ koji je napisao kada je imao 28 godina i doneo mu je reputaciju kontroverznog pisca , a on je samo želeo da napiše delo u slavu srpskom jeziku. Zatim sledi novi roman „Šta ptica kaže“ koji je upravo dovršio.

Stevanović je ispričao da se latio pisanja „O mestima tužnim..“ o dvema majkama koje čekaju sinove iz ratova, iako su oni davno završeni i svi, osim njih, znaju da su mrtvi, jer se sretao sa takvim majkama u mladosti.

,,Volim da pišem o konkretnim situacijama, a ne neke izmišljotine i to je moj glas protiv rata koji je uvek proizvod određenih ljudi i struktura i moj glas za evropske integracije, jer Evropa ima mana, ali kao sva carstva može da nametne i garatuje mir“, rekao je on.

O „Testamentu“ koji mu je, pored NIN-ove nagrade, doneo pregršt priznanja i francuski orden „Viteza umetnosti“, Stevanović je kazao da je tom knjigom želeo da opiše pogibiju svog oca koji je sa 23 godine poginuo na Sremskom frontu.

Izvor: B 92/Tanjug