POSETITE SAJT MILENE PAVLOVIĆ BARILI

Aleksandra Radovanović    Baština, Slikarstvo, Vesti

Internet sajt posvećen stvaralaštvu velike srpske umetnice Milene Pavlović Barili u potpunosti je završen i dostupan javnosti na adresi www.milenapavlovicbarilli.rs, saopštilo je danas Ministarstvo kulture Srbije.

Taj veb sajt je jedan od segmenata obeležavanja stogodišnjice rođenja umetnice i sadrži mnoge do sada teško dostupne materijale koji omogućavaju da se formira kompletniji portret.

Pored slika Barilijeve i modnih ilustracija, podeljenih u nekoliko segmenata koji se mogu pregledati u virtuelnoj galeriji, na sajtu su dostupna kompletna biografija, porodično stablo, pisma roditeljima, pesme, fotografije.

Tu su i stručni tekstovi o njenom radu, koji bacaju novo svetlo na njen životni put. Neke od sekcija sajta obogaćene su i audio verzijama tekstova.

U ministarstvu su istakli da je taj projekat začetak nove faze i novog načina predstavljanja naših umetnika i kompletne umetničke baštine Srbije široj javnosti.

Promociju putem interaktivnih medija nedavno je najavio ministar kulture Nebojša Bradić, na konferenciji povodom otvaranja izložbe posvećene Mileni Pavlović Barili. Tu postavku u Galeriji SANU u Beogradu do sada je videlo više od 60.000 ljudi.

Izvor: Blic Online/Tanjug

VIŠE OD 15.000 POSETILACA “NIŠVILA”

Ana Čizmar    Muzika, Vesti

Ovogodišnji džez festival “Nišvil” posetilo više od 15.000 ljudi. Manifestaciju džeza, koja je završena sinoć, posetio i rekordan broj stranih diplomatskih predstavnika.

Direktor niškog džez festivala “Nišvil” Ivan Blagojević rekao je da je za protekla četiri dana trajanja festivala, Nišku tvrđavu posetilo više od 15.000 ljubitelja džeza.

“Tolika poseta je za džez ozbiljna cifra”, ocenio je Blagojević i napomenuo da tu nije računao posetu prilikom predstavljanja “Nišvila” u beogradskom Centru Sava pre dva dana.

“Eksperiment sa održavanjem festivala van Letnje pozornice u Niškoj tvrđavi, na travnatom platou iznad Salona 77 je uspeo i najzad smo pronašli mesto festivalu koje mu odgovara”, kazao je Blagojević.

Ovogodišnju manifestaciju džeza, koja je završena sinoć, prema rečima Blagojevića, posetio je i najveći broj stranih diplomatskih predstava do sada.

Napomenuo je da se oko “Nišvila” okuplja sve veći broj ozbiljnih sponzora ili prijatelja festivala i da ta manifestacija, koja je dobila status od nacionalnog značaja, mora biti ozbiljnije podržana od medija i van Niša.

Na ovogodišnjem 26. “Nišvilu” nagrada za životno delo dodeljena je osnivaču i dirigentu Big benda Radio-televizije Beograd Vojislavu Bubiši Simiću.

Gran pri koji nosi ime po kralju romske muzike iz Niša Šabanu Bajramoviću pripala je holandskoj saksofonistkinji Kendi Dalfer, a nagrada za doprinos razvoju džeza “Bata Anastasijević” trubaču Rendi Brekeru.

Izvor: RTS

GODIŠNJICA VUDSTOKA OTKAZANA ZBOG KRIZE

Mirjana Stanojevi?    Muzika, Vesti

Zbog krize i nedostatka novca otkazano obeležavanje godišnjice festivala Vudstok, koji je pre 40 godina, na jednoj farmi, u američkoj državi Njujork, okupio najsjajnije muzičke zvezde tog vremena.

Na jednoj farmi, u američkoj državi Njujork, pre 40 godina počeo je muzički festival Vudstok, koji je okupio najsjajnije muzičke zvezde tog vremena.

Trodnevni muzički praznik, kome je prisustvovalo 600 hiljada ljudi, bio je i pozornica, sa koje se mlada generacija pobunila protiv rata i društvenih normi. Zbog krize i nedostatka novca otkazano je najavljeno obeležavanje godišnjice festivala.

Avgusta 1969. 70 kilometara od američkog grada Vudstok odjeknula je muzika Santane, Dženis Džoplin, Džoa Kokera, Hendriksa.

Kišoviti vikend, tokom kojeg je bilo više od 30 muzičkih nastupa, nije bio samo jedna od prekretnica u istoriji rokenrola.

Održan u atmosferi rata u Vijetnamu, borbe za građanska prava crnaca i seksualne revolucije, Vudstok je bio bunt i antiratna poruka mladih, utemeljivši vezu između roka i politike. To je njegovo najveće zaveštanje.

Vudstok je svetu predstavio novu generaciju Amerikanaca. Bez obzira na to da li je označio početak kraja jedne epohe ili bio samo iluzija dece cveća, dao je odlučujući pečat pop kulturi.

Karlos Sanatana rekao je da je da su to bila najneveroatnija vrata kroz koja su prošli, a muzički hroničari često ga nazivaju “majkom svih kasnijih rok i pop festivala”.

Izvor: RTS

LEK PROTIV SIDE IZ JOGURTA?

Ivan Manojlović    Nauka, Vesti

Genetski izmenjene bakterije mlečne kiseline sadržane u jogurtu mogle bi biti osnova budućeg leka protiv side.

U toku su istraživanja čiji je cilj da utvrde da li bi bakterije mlečne kiseline sadržane u jogurtu, inače vredna medicinska sirovina, mogle da budu osnova budućeg leka protiv side.

Profesor Bagarat Ramratnam i njegove kolege s medinskog fakulteta na Roud Ajlendu, u SAD, tako su genetski izmenili ove bakterije da one mogu da funkcionišu kao mini fabrike za proizvodnju cianovirina, belančevine koja može da spreči zarazu virusom AIDS.

Taj protein povezuje se s virusom i sprečava da virus prodre u ćelije i inficira ih. Ideja je vrlo jednostavna - bakterije mlečne kiseline proizvode cinovirin i tako sprečavaju da virusi AIDS prodru u sluznicu vagine, što je i najčešći način prenosa zaraze”, kaže Ramratnam.

To bi značilo da je to neka vrsta pasivne vakcinacije koja bolje funkcioniše od samog cinovirina.

“Proizvodnja proteina veoma je skupa. Osim toga, te proteine je nemoguće jednostavno progutati jer se oni mogu razgraditi u želudačnoj kiselini”, objašnjava Ramratnam.

Lek protiv hepatitisa i drugih infekcija?

S bakterijama mlečne kiseline tih problema nema. One proizvode protein “besplatno” i u samom ljudskom telu. To znači da su verovatno stabilnije. Te dobre i korisne bakterije neće, svakako, biti korišćene u obliku jogurta za doručak nego će se, po svemu sudeći, aplicirati jednom nedeljno u obliku vaginalne kreme.

“Kada se žene obraću lekaru zbog gljivičnih oboljenja, on im često savetuje da piju jogurt jer očito neke od tih bakterija iz probavnog trakta dospevaju u vaginu. To još nije detaljno naučno dokazano, tako da nismo potpuno sigurni, ali je i to jedan od detalja koje ćemo testirati”, dodaje Ramratnam.

Planirani su eksperimenti na majmunima koji bi trebalo da traju najmanje dve godine, pre nego što počne i razmišljanje o ogledima s ljudima ili o borbi protiv drugih bolesti.

“Pod pretpostavkom da postoji jedan protein koji te uzročnike napada, i pod uslovom da ga bakterije mlečne kiseline mogu proizvesti, sasvim je moguća primena u humanoj medicini. No, može se dogoditi da ih ti značajni proteini otruju”, ocenjuje Ramratnam.

Ukoliko do toga ne dođe, onda bi kulture jogurta uz malo pomoći iz genetskih laboratorija značile iskorenjivanje hepatitisa, proliva i drugih infekcija koje se prenose preko sluznice.

U međuvremenu, jogurt postaje sve popularniji. Svaki Nemac, na primer, popije, u proseku 17 litara godišnje a sve je više ljubitelja jogurta i u SAD.

Izvor: RTS

SUPERČOVEK SA JAMAJKE! BOLT ISTRČAO 100 METARA ZA 9,58 SEKUNDE

Nebojša Đorđević    Sport, Vesti

MOŽETE SAMO ZAMISLITI, KAKVA JE TO TRKA BILA, GDE JE DRUGI NA CILJU UMAO BOLJE VREME OD SVIH OSTALIH U ISTORIJI NA OVOJ DISTANCI (OSIM PREDHODNOG BOLTOVOG REKORDA), A POSLEDNJI TAKMIČAR JE ISTRČAO ZA 10,34 SEKUNDI. BOLTU I OSTALIMA, ZA DALJE REZULTATE SLEDI OGLEDANJE SA GRANICAMA LJUDSKIH MOGUĆNOSTI (MOŽE LI SE IKAKO ISPOD 9 SEKUNDI? AKO MOŽE, TO ĆE OSTVARITI BOLT I NJEGOVI SUPARNICI).

SVE ČESTITKE ZA OVAKAV DIVIVSKI REZULTAT! - Redakcija www. kul -tim.net

Jamajkanski atletičar Jusein Bolt postavio novi svetski rekord u trci na 100 metara (9,58) u finalnoj trci Svetskog prvenstva u Berlinu. Tajson Gej morao da se zadovolji srebrom, iako je istrčao treće najbolje vreme u istoriji (9,71)

Ima li ko brži… Jusein Bolt vodio od samog početka trke

Atletičar sa Jamajke Jusein Bolt postavio je novi svetski rekord u trci na 100 metara - 9,58 sekundi! Bolt je u finalnoj trci na Svetskom prvenstvu u Berlinu za 11 stotinki nadmašio sopstveni svetski rekord postavljen pre godinu dana na Olimpijskim igrama u Pekingu.

REZULTATI FINALA

1. Jusein Bolt (Jamajka) 9,58 sekundi

2. Tajson Gej (SAD) 9,71

3. Asafa Pauel (Jamajka) 9,84

4. Danijel Bejli (Antigva i Barbuda) 9,93

5. Ričard Tompson (Trinidad i Tobago) 9,93

6. Dvejn Čembers (Velika Britanija) 10,00

7. Mark Berns (Trinidad i Tobago) 10,00

8. Darvis Paton (SAD) 10,34

Amerikanac Tajson Gej dao je sve od sebe da se suprotstavi Boltu, istrčao je trku života, a isto se može reći i za Jamajkanca Asafu Pauela, ali njih dvojica ipak su morali da se zadovolje medaljama srebrnog, odnosno bronzanog sjaja.

Gej, koji je u Berlin došao sa najboljim rezultatom godine u svetu (9,77), u finalu je trčao 9,71, što je samo dve stotinke slabije od Boltovog bivšeg svetskog rekorda. To je ujedno i novi američki nacionalni rekord i treći najbolji rezultat svih vremena. Ništa manje fantastično nije bilo ni vreme Asafe Pauela, koji je trčao 9,84 i osvojio bronzu.

Četvrto mesto podelili su Danijel Bejli sa Antila i Ričard Tompson iz Trinidada (9,93), a isto vreme zabeležili su i Britanac Dvejn Čembers i Mark Berns (10,00). Poslednji je bio Amerikanac Darvis Paton (10,34).

Ovoga puta Jamajkanac je sjajno startovao, što mu nije bilo svojstveno u poslednje vreme, a što je još važnije, bio je od prvog metra u prednosti u odnosu na Geja i Pauela.

Jusein Bolt, novi svetski rekord

Iako ovoga puta nije „plesao” u poslednjih 20 metara, kao u legendarnoj finalnoj trci na Igrama u Pekingu, ipak je stigao da se pred samim ciljem okrene i pogleda gde su konkurenti. A oni su bili daleko… Samo nekoliko stotinki kasnije na velikom semaforu dupke punog „Olimpijskog stadiona” u Berlinu bilo je ispisano fantastičnih 9,58!

Izvor: Press Online M. STANIĆ

PREGLED RAZVOOJA SVETSKOG REKORDA NA 100 METARAR

Hronološki pregled razvoja svetskog rekorda u najkraćoij atletskoj sprinterskoj disciplini izgleda ovako (nakon postignutog rezultata, navedeni su ime atletičara i zemlja za koju se takmičio, a potom mesto i država u kojoj je rekord postignut i datum njegovog postavljanja):

10.6 sekundi - Donald Lipinkot (SAD), Stokholm,Švedska 6. 7. 1912
10.4 - Čarls Padok (SAD), Ridlends, SAD, 23. 4. 1921
10.3 - Persi Vilijams (Kanada), Toronto, Kanada 9. 8. 1930
10.2 - Džesi Ovens (SAD), Čikago, SAD, 20. 6. 1936
10.1 - Vili Vilijams (SAD), Berlin, Nemačka, 3. 8. 1956
10.0 - Armin Hari (Zapadna Nemačka), Cirih, Švajcarska, 21. 6. 1960
9.95 - Džim Hins (SAD), Meksiko Siti, Meksiko, 14. oktobar 1968.
9.93 - Kelvin Smit (SAD), Kolorado Springs, SAD, 3. jul 1983.
9.92 - Karl Luis (SAD), Seul, Južna Koreja, 24. septembar 1988.
9.90 - Liroj Barel (SAD) Njujork, SAD, 14. jun 1991.
9.86 - Luis, Tokio, Japan, 25. avgust 1991.
9.85 - Barel, Lozana, Švajcarska, 6. jul 1994.
9.84 - Donovan Bejli (Kanada), Atlanta, SAD, 27. jul 1996.
9.79 - Moris Grin (SAD), Atina, Grčka, 16. jun 1999.
9.77 - Asafa Pauel (Jamajka), Atina, Grčka, 14. jun 2005.
9.74 - Pauel, Rieti, Italija, 9. septembra 2007.
9.72 - Usain Bolt (Jamajka), Njujork, SAD, 31. maj 2008.
9.69 - Bolt, Peking, Kina, 16. avgust 2008.
9.58 - Bolt, Berlin, Nemačka, 16. avgust 2009.