„Че је жив“, Леонид Шејка, 1968.
Jugoslovenskom muzejskom nasleđu, uzetom iz zbirke Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Nikola Šuica je pridružio aktivne savremene umetnike iz Mađarske, Rumunije i Austrije Ištvan Horkai, Karmen Dobre Hametner, Markus Prošek, troje savremenih umetnika iz okruženja, našli su se rame uz rame se našim velikanima, imenima kao što su El Lisicki, Mihailo S. Petrov, Albert Glez, Marko Ristić, Aleksandar Vučo, Dušan Matić, Vane Bor, Leonid Šejka, Radomir Reljić.
Njih je na izložbi „Anatomske mere“ u Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića kustoski sučelio Nikola Šuica, profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, tvoreći nekoliko nivoa značenja takvog postupka. Sve ih spaja egzistencijalistička potraga za odgovorima, koja se odvija u senci ekonomskih, kulturnih, tehnoloških i političkih promena, tadašnjih i sadašnjih.
Jugoslovenskom muzejskom nasleđu nadrealizma, koje se ogleda u delima naših umetnika uzetim iz zbirke Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Šuica je pridružio umetničke izraze autora iz Mađarske, Rumunije i Austrije. Rukovodeći se željom da odgonetne šta mi to posedujemo u depoima, a što je, možda, zaboravljeno, iako se ni u kom slučaju ne može reći da je, ujedno, i zastarelo. Šuica, kako objašnjava, nije želeo da pristane na to da su neka dela ma koliko bila dugo pohranjena u muzeju izgubila na aktuelnosti.
– Njihova vitalnost osvedočena je upravo u kontaktu sa stvaralaštvom koje nastaje danas, sa kojim ono ima mnogo iskonskih dodirnih tačaka, a što ova izložba pokazuje – dodaje Šuica.
Pred publikom se nalaze pojedine naslovne strane časopisa „Zenit“, kolaži i fotografije srpskog nadrealizma, kao i individualna protivljenja društvenom okruženju u neo-figurativnim alegorijama Leonida Šejke (1932-1970), u slikama i crtežima Radomira Reljića (1938-2006), nastalih u Beogradu pedesetih i šezdesetih godina 20. veka. Tu su, potom, kompozicije video-radova Ištvana Horkaja (1945), nastale posle 2000. godine, fotografski ciklus „Potrošnja istorije“ Karmen Dobre Hametner, koji prenosi dokumentovane rekonstrukcije traumatskih procedura koje su sprovođene tokom decenija na teritoriji sovjetske imperije, kao i skulpturalne instalacije Markusa Prošeka (1981), koji preispituje i kombinuje predmete, materijale i njihova značenja kroz tipologije popularne, kao i totalitarne kulture.
Upitan na koji je način birao radove koji su izloženi, Šuica odgovara:
– Razmišljao sam o tome šta je to za publiku prijemčivo. To nije neka igra sa tekstom, to nije pronicanje metafikcije, već je to neposrednost podražavajućeg koje umetnost u civilizacijskoj tradiciji nosi. Tendenciozno sam birao pre svega same radove, pre nego autore, odabrao sam one u kojima sam uvideo makar senku antropomorfnog, ljudskog i anatomskog uočavanja i očitovanja identiteta. Zanimala me i ideja utvarnog, ono je instrument prenošenja identiteta, ali i ideologije i ljudske biološke sudbine.
Utopijska projekcija želje za boljim društvom može se pronaći i u delima troje savremenih autora, ona se ogleda u nasleđu istočne i zapadne evropske kulture modernizma, koje stvara refleksije ideologije i groteske, što čini jednu od paralela koje postoje između radova koji su prikazani, a nastali su u različitim vremenima i kontekstima.
– Aktivni i aktuelni umetnici koji stvaraju u iskustvu kraja 20. i početka 21. veka odnose se prema identitetima i ideloškim slikama kao što su to činili i njihovi prethodnici, ali imaju, naravno, drugačije polazišne tačke i poetike. Ukupno uzev, postavka nudi jedan veoma angažovan i progresivan pogled na nekadašnji i današnji izmenjeni svet, u neku ruku pogled ulevo. U tom smislu, uslovno rečeno, intervenisao sam na jednom delu: reč je o promeni položaja jedne kardiovaskularne fizionomije ruke u kolažu „El“ Dušana Matića i Aleksandra Vuča. Umesto ruke koja se spušta niz telo, ruka je usmerena ulevo, bar se tako vidi iz ugla posmatrača. Opet, reč je o desnoj ruci na telu. Mala simbolična igra tumačenja – zaključuje Šuica.
U subotu, 22. oktobra, dva dana pre zatvaranja izložbe, u prostoru legata od 18 sati biće održano predavanje Nikole Šuice i performans sastava „El-pi duo“.
Izvor: Politika/ Milica Dimitrijević