VIDA OGNJENOVIĆ
Kockarnica ili festival, pitanje je sad. Krenuli smo u osvajanje umetničke tvrđave, ali i one druge koja se zove oskudica i nemaština – rekla je, između ostalog, Vida Ognjenović, reditelj, pisac i ambasador, otvarajući nedavno prvi ambijentalni pozorišni festival u Srbiji „Tvrđava teatar“ koji se pod sloganom „Odisej se vratio“ odvija od 11 do 20 avgusta u Smederevu, tačnije, na Smederevskoj tvrđavi. U razgovoru za „Blic nedelje“ Vida Ognjenović govori o festivalu u kojem je predsednik Saveta, (ne)moći pozorišta, odlikama vremena u kome živimo.
Kako se još pre početka festivala moglo čuti, vi ste među glavnim krivcima za njegovo pokretanje?
Da, krivica jeste moja. Delim je s ljudima među kojima je gradonačelnik Smedereva, koji su prihvatili ideju da se na ovom zaista uzbudljivom mestu, Smederevskoj tvrđavi, pokrene pozorišni festival. Zapravo, ne samo da su je prihvatili, nego su se njome oduševili, što mi je veoma pomoglo, odnosno potvrdilo da nisam u svojim oblacima u kojima se ponekad nalazim. Tvrđava nas je sve opčinila, te smo izvršili pohod na postojanu tvrđavu – grad despota Đurđa Brankovića iz XV veka, koja će za festivalskih dana biti pozorišna scena za raznovrsna dramska zbivanja i zaplete, odnosno za dijalog između stvarnosti i nadstvarnosti. Do sada smo u Srbiji imali samo jedan, i to delimično ambijentalni festival, Belef, tako da je ovo prvi ambijentalni festival kojim želimo da objedinimo različite vrste umetničkih provokacija.
Izjavili ste da vas je tvrđava opčinila trajanjem?
Otvoren prostor je, dakle, originalna prirodna pozornica pozorišnog festivala. A ova tvrđava datira od davnina, traje tolike vekove i održala se u svim tim teškim, čudnim i mutnim vremenima i zbivanjima. To trajanje je provokativna i inspirativna suprotnost našem pozorišnom poslu koji je obeležen nestajanjem godovo dok se stvara. Privuklo me je da teatarska maštanja i preispitivanja suočimo s tim trajanjem. Smederevska tvrđava je ambijent koji vapi za događajima koji bi ga oživeli, probudili iz vekovnog mrtvila.
Odisej je više nego aktuelan jer je lutanje iz starogrčkog mita obeležje i našeg vremena?
Niti od kojih je satkana pripovest o Odiseju u našem vremenu poprimaju enormne dimenzije. Bekstva, povraci, izbeglištvo, lutanje, potraga, i u bukvalnom i u metaforičnom smislu, sinonimi su ovog vremena. Istorija, naravno, poznaje velike migracije, seobe, naseljavanja u datom trenutku novih kontinenata, ali čini se da nijedno vreme kao ovo naše nije toliko vrvelo od pojedinačnih seoba, izmeštanja, lutanja… Čitav svet je u lutanju na nivou ideja. U ropcu je potrage za njima iako se čini da ih nipodaštava. Smatrala sam da teatarski odraz toga jeste i Odisej koji se vratio u jednu od naših tvrđava da nam priča o svom putovanju, traganjima, preprekama…
Kako kao umetnik i kao ambasador vidite sadašnji trenutak u zemlji?
Sadašnji trenutak u našoj zemlji je, kao i u celom svetu, vrlo rovit. Čudan je. Izmešten. U suštini pomalo šizofren. S jedne strane je kriza. Ne možemo se s njome pomiriti ali se ne možemo ni samo njome baviti, i sve samo krizom meriti i pravdati. Život se, dakle, s druge strane, nastavlja. Prirodno. Na svoj način suprotstavlja se toj krizi. I ovaj festival sam zamislila i kao borbu protiv malodušnosti, a naročito protiv malodušnosti u kulturi. Umetnost je jedan od načina borbe protiv krize, a pozorište ima i nesumnjivu društvenu ulogu. Teško ga je kontrolisati, što smo i mi iskusili u nedavnoj istoriji.
Gde, ili u čemu, vidite tu moć ili nemoć pozorišta u odnosu na realnost?
Pozorište ima snagu da istim sredstvima i podržava i prekraja, gradi i ruši, smiruje i uznemirava, stišava i buni, podržava i ruga se, zasmejava i rastužuje… Ovaj Festival podržava tu nadmoć, i to svojevrsno i nepoštedno ispitivanje sveta, ma kako to utopijski zvučalo u ovim vremenima kupoprodaje na malo i jednokratno. Možda se mi sklanjamo u ovu Festivalsku tvrđavu u bekstvu od te sitne trgovine, tvrdoglavo uvereni da se baš tu negde, u zidinama zdanja koje je odolelo i vremenu i varvarima i svakovrsnom razornom oružju, nalazi i tajna pobednička formula.
Izvor: Blic Online Foto: G. Srdanov