Dok pišem, pred sobom vidim samo jednu svrhu – da sačuvam sopstvenu individualnost, rekao je Haruki Murakami na Sajmu knjiga u Jerusalimu

U Jerusalimu je završen 24. međunarodni bijenalni Sajam knjiga na kojem su se, kako su najavili, našli brojni izdavači, predstavnici izdavačkih kuća, književni agenti i autori iz četrdeset zemalja. Na Sajmu je izloženo više od 100.000 knjiga, a do sada je na ovoj sajamskoj izložbi koja se smatra značajnom manifestacijom u svetu, nagrađeno pet autora koji su u međuvremenu dobili Nobelovu nagradu za književnost.

Ove godine, na svečanom otvaranju Sajma, ovo priznanje koje nosi naslov „Sloboda ličnosti u društvu” uručeno je japanskom piscu Harukiju Murakamiju, veoma cenjenom autoru i prevođenom u Izraelu i svetu (u Srbiji ga objavljuje „Geopoetika”iz Beograda), koji je naišao na veliko interesovanje čitalačke publike i kritike.

Nagradu Murakamiju, u prisustvu predsednika države Šimona Peresa, predao je gradonačelnik Jerusalima Nir Barkat. Neobičnog stila, prepoznatljivom i u njegovim knjigama, japanski pisac, zahvaljujući na počasti koja mu je ukazana, izjavio je:

„Evo me u Jerusalimu, kao pisca, što znači – sastavljača izmišljotina. Romanopisci nisu jedine ličnosti koje izmišljaju –političari i (izvinite, gospodine predsedniče) diplomate čine to, takođe. Ali, nešto naspisce odvaja od drugih. Nas nagrađuju, možda zbog toga što naše laži vode ka istini. Teško je uhvatiti pravu istinu u celosti, tako je mi unosimo u carstvo mašte. Ali, tu istinu moramo prvo da otkrijemo pred sobom. Danas ću reći istinu. Samo u nekoliko dana, tokom godine, uspevam da je iskažem. Današnji dan je jedan od tih.

Kada sam pozvan da dođem u Jerusalim da primim nagradu, upozoren sam da je opasno doći ovde zbog sukoba u Gazi. Pitao sam se u sebi: da li je umesno da sada doputujem, neću li podržati jednu od dveju strana? Razmišljao sam i odlučio da dođem. Volim da uradim suprotno od onog na šta me upozoravaju. To je moja priroda pisca koji ne ume da veruje ničemu što ne vidi sopstvenim očima i dodirne sopstvenim rukama. Tako sam odlučio da vidim. I, eto, odabrao sam radije da to kažem, nego da ćutim. Zato sam ovde. Iako je tu visoki čvrsti zid, o njega se lomi jaje. Nije bitno da li je zid na pravom mestu, a jaje na pogrešnom, ja ću stajati na strani jajeta. Zašto? Jer svako od nas je jedno jaje, jedinstvena duša zatvorena u krhku ljusku jajeta. Visoki zid je sistem koji nas obično zadržava da se ponašamo kao individue. Dok pišem, pred sobom vidim samo jednu svrhu, da sačuvam sopstvenu individualnost, da se sklonim pred sistemom koji nas sputava. Zato nastojim da pišem priče iz života i ljubavi, da nasmejem i rasplačem ljude. Mi, ljudska bića, ličnosti smo u lomljivoj ljusci. Za nas koji stojimo pred zidom, suviše visokim, mračnim i hladnim, nema nade ukoliko se toplotom naših duša, snagom, ne budemo oteli sistemu kontrole i stvarali sami sebe onakve kakvi jesmo – jer mi smo ti koji stvaraju sistem.

Zahvalan sam vam, Izraelci, što čitate moje knjige. Nadam se da delimo iste misli. Vi ste glavni razlog zbog kojeg sam ovde.”

Tokom čitavog Sajma najavljivane su satnice prisustva izraelskih i eminentnih pisaca iz sveta koji su za okruglim stolom od jutra do večeri razgovarali o zajedničkim temama u kafe-klubovima. Među njima su Amos Oz, Alef Bejt Jehošua, Aharon Apelfeld, David Grosman, Meir Šalev i drugi autori.

Glavna tema na ovogodišnjem sajmu u Jerusalimu bila je „Dijalog između litvanske i jevrejske kulture”. Dov-Ber Kerler i Moti Zalkin, izraelski pisci, razgovarali su sa Mindaugas Kvietkauskas iz Litvanije o „Jidišlendu nekada i sada”. Aharon Apelfeld je intervjuisao španskog pisca Adolfa Garsiju Ortegu. Pisac Hava Pinkas Koen razgovarao je sa istaknutim književnikom iz Mađarske Đerđom Konradom. Neke od tema bile su „Čemu esperanto i Zamenhof, zašto je potreban međunarodni jezik?”, i „Jezik kao egzistencijalni izbor”. Predstavljena je i knjiga Raula Tajtelbauma, izraelskog pisca i novinara, poreklom iz Jugoslavije: „Biološko rešenje”. Ovu knjigu predstavio je izraelski moderator Moše Cimerman. Promocijama i susretima prisustvovala je brojna publika a ulaz na Sajam bio je besplatan.

Izvor: Ana Šomlo – Politika