Univerzitet u Mančesteru objavio je nedavno da je njegov istoričar umetnosti profesor dr Džej Kenedi otkrio tajni kod u delima klasičnog grčkog filozofa Platona (428. ili 427. pr. Hrista – 348. ili 347. pr. Hrista), koji je prema običajima onoga vremena bio i matematičar.
Sa svojim učiteljem Sokratom i učenikom Aristotelom on je utemeljitelj zapadnjačkog načina mišljenja i sistema u nauci.
Platon je čuven i kao pisac takozvanih Sokratovih dijaloga. Njegova filozofija je poznata po 36 dijaloga i 13 pisama koje mu pripisuje tradicija.
Filozofske teme izlagao je u obliku razgovora u često prepoznatljive grupe likova o nekoj temi, stavljajući u usta svog učitelja Sokrata ključne izvode, a neretko i otklone od uobičajenoga načina mišljenja.
Proučavajući te dijaloge na starogrčkom jeziku, Kenedi je isprobao neke tradicionalne teze – prema kojima je Platon, kao vešti matematičar i retoričar, u svoje tekstove pod određenim ključem ubacio prikriveni tekst.
U časopisu za staru filozofiju i prirodne nauke „Apeiron“, nakon pet godina studiranja Platonovih radova, Kenedi dokazuje kako je na pitagorejski način Platon u tekstove zaista sakrio tvrdnje koje bi, izrečene javno u njegovo vreme, mogle biti vrlo opasne.
Platonovi tajni stavovi
U saopštenju Univerziteta u Mačesteru citirani su neki od Platonovih tajnih stavova, koji su bili prikriveni:
– Budi ljubazan, jer sa svakim s kim se susrećeš vodiš tešku bitku.
– Ako se od žena traži da rade iste poslove kao muškarci, moramo ih podučiti.
– Neznanje je koren svih zala.
– Samo su mrtvi doživeli kraj rata.
– Cena kojom dobri ljudi plaćaju nezainteresovanost za javne poslove jeste ta da zli preuzimaju vlast.
– Mudraci govore, jer imaju šta reći; budale govore, jer nešto moraju da kažu.
Njegov učitelj Sokrat upravo je zbog nesputanih istupanja bio osuđen na smrt.
Antička stihometrija pravi je sef za skrivanje dopunskoga sadržaja za upućene. To je vrlo čest način skrivanja i otkrivanja tajnog sadržaja od antike sve do Dantea.
U svom radu Kenedi pokazuje na koji se matematički način u tim tekstovima mogu otkriti skriveni slojevi.
Ključevi pretvoreni u matematički algoritam omogućili su da kompjuteri iz izvornih starogrčkih tekstova vrlo jednostavno izvuku Platonove, u njegovo vreme, vrlo škakljive stavove.
Kenedi hvali Platona kao ključnog mudraca koji je ratničku kulturu uspeo da preobrazi u kulturu mudrosti i znanja.
„Za zapadnu civilizaciju i njegovo vreme on je značajan kao Isak Njutn ili Albert Ajnštajn. Da nije njega, ne bismo kao genija slavili ni Viljema Šekspira“, smatra Kenedi.
Izvor: Blic Online
One Response
Eto!A na fakultetu nam, tada uvazeni asistent,Vladeta Jankovic o tome nije znao reci, a drzao se kao da zna sve pod kapom nebeskom…Ili je studetnima „Opste“ tako izgledao…