ULIČNE BIBLIOTEKE KELNA

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Javne police u Kelnu

Javne police sa knjigama, postavljene na ulicama Kelna, i još nekoliko nemačkih gradova, namenjene su ljubiteljima književnosti koji mogu da uzmu šta žele da čitaju i drugima ostave knjige koje im nisu potrebne.

Besplatne biblioteke na otvorenom, uz pomoć donacija i lokalnih volontererskih grupa, pojavile su se u Kelnu i brojnim gradovima širom Nemačke uključujući Berlin, Hanover i Bon, pa i u predgrađima i selima.

U rodnom mestu prve štamparske prese, sada postoji mogućnost da na javnim policama za knjige, koje iskrsavaju na svakom ćošku, trgu ili supermarketu, uzmete ili ostavite knjigu.

Iz ovih besplatnih biblioteka, ljudi mogu da uzmu šta žele da čitaju i drugima ostave knjige koje ne žele. Nema registracije, roka do koga knjiga mora da se vrati, niti je broj knjiga koji se može uzeti ograničen.

Ovaj projekat namenjen je svima koji vole da čitaju, bez obzira na godine ili obrazovanje”, objasnio je jedan od organizatora akcije Mihael Oberman.

Najnovija polica za knjige u ovom gradu vredna 5.000 evra sa providnim staklenim vratima postavljena je pre dve nedelje u blizini srednjevekovnog tornja Bajenturma. Još dve police nalaze se u lokalnim “Ikea” radnjama.

Prema Obermanovim rečima, prošle godine instalirano je još polica koje dobro funkcionišu. Svaka polica, stara ili nova, ima oko 200 knjiga i potrebno je oko šest nedelja da se naslovi zamene novim.

Četrdesetšestogodišnja Vera Monka, stanovnica Kelna koja radi kao organizator događaja, kaže da stalno koristi prednosti besplatnih knjiga.

“Često ostavljam knjige ali iskreno više njih ponesem sa sobom. Za mene lično, ovaj projekat je odličan, jer nemam dovoljno novca koji bih mogla da potrošim na dobru literaturu”, objasnila je Monka.

Čak i komercijalne knjižare i ‘onlajn’ knjižare podržavaju ideju razmene knjiga. Prema rečima menadžera knjižare Majerš Bukhandlung na projekat se gleda kao na promociju a ne takmičenje i da pomaže svima, ako su knjige sveprisutne.

Do sada, knjiški klub iz Kelna imao je nešto problema sa vandalizmom i jednim prodavcem knjiga koji je pokupio sve naslove sa jedne police kako bi ih prodao na buvljoj pijaci. Drugom prilikom na policama je osvanulo brdo promotivnog materijala jedne verske grupe.

“Odmah smo se toga oslobodili. Propaganda je jedina vrsta literature koju nedozvoljavamo”, rekao je Oberman.

Police deluju kao kovčezi sa mešavinom naslova, od beletristike, naučne fantastike, knjiga o veštičarenju, do knjiga o samopomoći, turističkih vodiča i krimi romana. Neke police u različitim delovima grada, rezervisane su za dečju literaturu.

“Važno je da olakšamo svima da prevaziđu svoje inhibicije i učestvuju u ‘kulturi čitanja na ulici’, od starih čitalaca do dece i imigranata”, istakao je Oberman.

Iako je većina polica postavljena u bogatijim delovima grada, Oberman i 20 volontera planiraju postavljanje polica u siromašnim krajevima gde stanovnici nemaju mnogo pristupa književnosti.

Pokret je počeo da se širi i van granica Nemačke. Oberman tvrdi da ga je pre nekoliko nedelja kontaktirala jedna portugalska nevladina organizacija sa željom da otvori javne police u siromašnim ruralnim oblastima Mozambika.

Slična inicijativa postoji, mada u mnogo manjem obimu i u Srbiji gde je u pojedinim knjižarama i institucijama moguće ostaviti knjigu i zameniti je za drugu. Na još manjem planu, pre nekoliko godina, na Filozofskom fakultetu u Beogradu roman “Čitač” Bernarda Šlinka misteriozno se pojavljivao i nestajao i mesecima bio iščitavan pre nego što ga je konačno neko prisvojio.

Izvor: RTS

KRESTIĆU NAGRADA “DEJAN MEDAKOVIĆ”

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Istaknuti istoričar i hroničar, akademik Vasilije Krestić ovogodišnji je dobitnik Nagrade “Dejan Medaković”, koju je ustanovila novosadska Izdavačka kuća “Prometej”.

Nagrada je Krestiću dodeljena za knjigu “Istoričar u vremenu prelomnih i sudbinskih odluka”, objavljenu ove godine u izdanju “Prometeja”. Jednoglasnu odluku doneo je tročlani žiri u sastavu Draško Ređep (predsednik), Jovan Ćirilov i Radovan Popović, a biće uručena 5. januara iduće godine na dan izdavačke kuće.

U obrazloženju žirija je navedeno da je Krestić (79) u navedenoj knjizi, koja sadrži njegove autorizovane intervjue i izjave od 1985. do 2010. godine, ostvario “jedinstveno svedočanstvo o pamćenju spskog naciona”.

“Jedan od sasvim izuzetnih naših naučnika, koji je neposredno i neprekidno prisutan u našoj javnosti, Krestić je, kako su godine prolazile, od istraživača visokog ranga, neumoljivog i nepotkupljivog, postao sve više i sve uočljivije autentičan svedok nesporazuma i nesuglasica, paušalnih ocena i zlonamernosti svake vrste”, navodi se u tekstu.

Nagrada je ustanovljena 2008. godine u znak poštovanja i sećanja na znamenitog naučnika i književnika, akademika Dejana Medakovića (1922-2008), a do sada su je dobili Momo Kapor za “Ispovesti”, Miodrag B. Protić za “Nojevu barku” i Mirko Demić za “Trezvenjake na pijanoj lađi”.

Izvor: B92/Tanjug

POTVRĐENA PRESUDA DŽAFARU PANAHIJU

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

TEHERAN - Iranski sud potvrdio je iranskom režiseru Džafaru Panahiju presudu od šest godina zatvora i 20 godina zabrane snimanja filmova, putovanja i javnog izjašnjavanja.

Apelacioni sud “potvrdio je osudu Džafara Panahija na šest godina zatvora i 20 godina zabrane snimanja filmova, pisanja scenarija, putovanja u inostranstvo i davanja intervjua”, rekao je u subotu Frans presu neimenovani član njegove porodice. Panahi, koji je prema istom izvoru još na slobodi, osudjen je u decembru 2010. zbog “aktivnosti protiv nacionalne bezbednosti i propagande protiv vlasti”.

Presuda je doneta nakon što je Panahi počeo snimanje filma o problemima posle kontroverznog reizbora predsednika Mahmuda Ahmadinedžada u junu 2009. Poznat po društvenim satirama, 51-godišnji Džafar Panahi jedan je od najpoznatijih režisera iranskog “novog talasa” i dobitnik je brojnih nagrada na najvećim svetskim festivalima. Njegovo hapšenje u martu 2010, tromesečni pritvor, a potom i presuda u decembru prošle godine naišli su na osudu u umetničkim i političkim krugovima na Zapadu i podstakli apele za odbacivanje optužbi protiv njega. Odluka apelacionog suda “doneta je pre dve sedmice, ali još nije sprovedena i Džahar Panahi je trenutno na slobodi“, navodi njegova porodica.

Izvor: Beta

SEDAM DANA U ZORANOVU ČAST

Nebojša Đorđević    Pozorište, Vesti

„Otac na službenom putu” večeras otvara „Dane Zorana Radmilovića”

Zaječar -Jubilarni 20. „Dani Zorana Radmilovića” trajaće ovog oktobra sedam dana, a biće svečano otvoreni večeras u Pozorištu Timočke krajine „Zoran Radmilović” u Zaječaru. Festival će večeras početi glumci beogradskog „Ateljea 212″ predstavom „Otac na službenom putu”, Abdulaha Sidrana, u režiji Olivera Frljića, a zvanično će ga prigodnom besedom otvoriti ministar kulture Srbije Predrag Marković.

I pre svečanog čina zvaničnog početka sedmodnevnog druženja glumaca, u foajeu zaječarskog pozorišta, opet u znaku jubileja i sećanja na slavnog „izvođača glumačkih radova”, svoje stihove posvećene njemu govoriće Adam Puslojić, Milan Mihailović, Dragoljub Firulović i Nebojša Simeonović. O Zoranu Radmiloviću besediće i glumci iz njegovog „Ateljea”, njegovi prijatelji Milan Mihailović, Tanja Bošković i Aljoša Vučković.

Do 21. oktobra, kada će festival biti završen predstavom „Svašta”, u adaptaciji i režiji Milana Gutovića, zaječarska publika videće u svom pozorištu ukupno deset predstava glumaca iz Beograda, Zemuna, Sombora, Jagodine i Zaječara. Najviše predstava izvešće glumci beogradskih pozorišta. Pored „Oca na službenom putu”, glumci „Ateljea 212″ izvešće (u nedelju) i predstavu „Dokle” Milice Piletić, u režiji Alise Stojanović. Beogradsko Narodno pozorište predstaviće se Zaječarcima dramom „Kanjoš Macedonović”, Vide Ognjenović (tekst i režija), a Zvezdara teatar će (20. oktobra) izvesti predstavu „Život u tesnim cipelama” pisca i reditelja Dušana Kovačevića.

Zemunski „Madlenijanum” će Zaječarce i Timočane obradovati „Miholjskim letom”, Ivana Turgenjeva, u režiji Egona Savina, a Somborci će se pojaviti sa Gogoljevom „Ženidbom”, u režiji Ane Đorđević. Jagodinci će izvesti „Staklenu menažeriju”, Tenesi Vilijamsa, u režiji Branka Popovića.

Poslednjeg dana festivala, pre svečanog uručenja nagrada najboljem glumcu i najboljoj predstavi, Pozorište Timočke krajine „Zoran Radmilović” premijerno će odigrati predstavu „Svašta” Milana Gutovića.

U toku ovogodišnjeg jubilarnog festivala, glumcu Nikoli Đuričku u Zaječaru će biti uručena nagrada za glumačku bravuru „Zoran Radmilović”. Dodeljena mu je na ovogodišnjem Sterijinom pozorju za tumačenje pet likova u predstavi „Metamorfoze” Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Biće predstavljena i monografija „Ljubomir Muci Draškić ili živeti u pozorištu”, koju je, u izdanju Muzeja pozorišne umetnosti Srbije, priredio Feliks Pašić. Posetioci će u toku festivala u foajeu zaječarskog teatra moći da vide i izložbu beogradskog Narodnog pozorišta „Savremena kostimografija”.

Knjiga o glumcu

U rodnom Zaječaru Zorana Radmilovića jubilej festivala njemu u čast obeležen je sinoć, u predfestivalskoj večeri, predstavljanjem knjige „Zoranu Radmiloviću pesnici i likovni umetnici”, koju je, za ovu prigodu, priredio pesnik Tomislav Mijović, glumčev drug iz detinjstva i dugogodišnji prijatelj.

Izdavač ove lepo uređene i opremljene knjige je Fondacija „Zoran Radmilović”, a priređivač Mijović uvrstio je u nju radove 63 pesnika i 40 likovnih umetnika.

Izvor: Politika Stojan Todorović

OBJAVLJENE PESME DŽONA F.DINA

Nebojša Đorđević    Poezija, Vesti

SMEDEREVO - Medjunarodni festival poezije “Smederevska pesnička jesen” objavio je, dvojezično, u ediciji “Meridijani” 10 poetskih zbirki, dve zbirke nagradjenih pesnika i svesku stihova petoro autora koji pišu na srpskom jeziku i konkurišu za nagradu “Zlatna struna”.

Dobitniku najviše nagrade “Zlatni ključ grada Smedereva”, irskom pesniku Džonu F. Dinu festival je objavio dvojezično u Smederevu knjigu pod naslovom “Pesme”, a u ediciji “Zlatni ključić” dobitnici istoimene nagrade za stvaralaštvo za decu, Mirjani Stefanović, štampana je knjiga “Somot i svila”.

Španski pesnik Antonio Porpeta u Smederevu je objavio knjigu “Definitivno da”, italijanski pisac DJuzepe Napolitano štampao je zbirku “Tren po tren”, bugarska pesnikinja Elka Njagolova zbirku “Opet nulta grupa”, pesnikinja iz Japana, Hinako Abe izdala je pesme pod naslovom “Gospa od polja”, Ruskinja Elena Isajeva “Herbarijum” i francuski poet Antoan Simon knjigu “Za”.

Od srpskih pesnika, učesnika ovogodišnjeg festivala u Smederevu, dvojezično su objavljene zbirke Miroslava Todorovića (”Stanište poezije”), Dragana Lakićevića (”Pesma je tako blizu”), Vere Horvat (”Zima u Veneciji”).

Pet finalista, konkurenata za nagradu “Zlatna struna”, dobilo je istoimenu pesničku plaketu sa svojim stihovima. Nagrada “Zlatna struna” je pre 42 godine, kada je festival pokrenut, bila najviše priznanje jugoslovenskim pesnicima.

Predfestivalski programi “Smederevske pesnička jesen” su 17. i 18. oktobra, a manifestaciju zvanično počinje 19. oktobra. Poetske svečanosti završiće se 21. oktobra medjunarodnom pesničkom večeri i dodelom festivalskih nagrada.

Izvor: Beta