MONSERAT KABALJE 6.NOVEMBRA U ARENI

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

BEOGRAD - Španska operska diva, Monserat Kabalje održaće koncert u Beogradskoj areni 6. novembra, gde će nastupiti sa nekim od srpskih orkestara, u okviru svoje oproštajne turneje, koja će trajati dve godine.

Portparol Beogradske arene Danijela Rakić rekla je da su pregovori o tome koji će orkestar iz Srbije nastupiti sa Monserat Kabalje, još u toku, ali da je sigurno da će koncertom dirigovati Hoze Kolada iz Španije.

Beogradski nastup će domaćoj publici najverovatnije biti poslednja prilika da uživo čuje jednu od najvećih operskih zvezda današnjice, jer je na početku godine Monserat izjavila da je vreme da se povuče.
“Mislim da će dvogodišnja turneja biti jako lep način zaokruživanja muzičke karijere koja je trajala 56 godina”, rekla je tada Kabalje.

Monserat Kabalje je rođena u Barseloni, 12. aprila 1933. godine, pod imenom Maria de Montserrat Viviana Concepcion Caballe, a svetsku slavu je stekla ulogom u Doničetijevoj operi “Lukrecija Bordžija” u Karnegi Holu, 1965. godine. Posle tog uspešnog nastupa, usledili su nastupi u Metropoliten operi, Veronskoj Areni, Londonskom Kovent Gardenu, Milanskoj Skali, a tokom karijere je stekla nadimak “La Superba”.

Repertoar Monserat Kabalje sadrži izvođenja blizu 90 različitih uloga koji niko do sada nije dostigao, a snimila je preko 80 albuma od čega su polovine kompletna operska dela.

Izvor: Glas javnosti/Beta

IZLOŽBA “CRNA NOĆ” SIMONIDE RAJČEVIĆ U KULI NEBOJŠA

Aleksandra Radovanović    Slikarstvo, Vesti

Izložba “Crna noć”, koja se sastoji od figurativnih kompozicija, slika sačinjenih od po tri fragmenta, autorke Simonide Rajčević, biće otvorena 3. jula u Kuli Nebojši u Donjem gradu na Kalemegdanu u Beogradu.

Postavka “Crna noć” predstavlja drugi deo umetničkog doktorata na FLU Simonide Rajčević i sledi nakon izuzetno uspešne premijerne izložbe pod nazivom “Tamna zvezda” predstavljene u aprilu 2010. godine u beogradskoj Galeriji Zvono.

Svaka slika koja će biti predstavljena u Kuli Nebojša, nosi citat iz dela Sare Kejn i predstavlja po jedan prizor u nizu.

Drame ove savremene britanske autorke glavni su tematski oslonac za celokupnu postavku, a predstave su zasnovane na fotografijama Nen Goldin i Rajana Mekginlija.

Biografija

Simonida Rajčević rođena je 1974. godine u Beogradu. Diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti. Nosilac je DAAD stipendije za postdiplomske studije u Nemačkoj.
Radi na FLU u Beogradu.

Izlagala je samostanlo i na grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Trenutno živi i radi u Beogradu.

Izvor: Blic Online/Beta

MARŠAL KAO PRVOKLASNI GLOBALNI “DENDI”

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Otvaranje izložbe fotografija javnih pojavljivanja Josipa Broza Tita od 1948. do 1980.

Beograd - U Muzeju 25. maj u subotu, 2. jula, modni stilista Ašok Murti otvoriće izložbu „Zlatni Album - Modne slike predsedničkog para Jugoslavije 1952 - 1968″, čiji su autori Dušica Knežević i Momo Cvijović. Izložba, koja će trajati do 2. oktobra, realizovana je uz podršku Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva i Sekretarijata za kulturu Skupštine grada Beograda i plod je desetogodišnjeg istraživanja fototeke Muzeja istorije Jugoslavije.

Reč je o oko 150.000 fotografija koje prate sva Titova javna pojavljivanja u zemlji i svetu, od 1948. do 1980. godine, a koje ujedno dokumentuju i situacije koje bi se - na osnovu sadržaja - mogle smatrati privatnim. Mnoge od njih su, u stvari, režirani foto dokumenti o nekim segmentima života Tita i članova njegove porodice.

Prema rečima Cvijovića, autora uvodnog teksta u katalogu izložbe, „pregledanje fototeke otkrilo je jednu drugu, paralelnu realnost, potpuno drugačiju od one koja se mogla pratiti i iz medijskih slika 50-ih i 60-ih godina 20. veka”.

- Pred nama su bile istinske modne slike na kojima istaknuto mesto zauzima estetizovano odevanje i izgled, ekvivalent onoga što smo tih decenija mogli da vidimo u svetskim modnim časopisima ili u filmovima Godara, Trifoa, Bili Vajldera, Hjustona i Cimermana - reči su Cijovićeve. On još ističe da, iako su iz današnje perspektive to sasvim bezazlene fotografije, one su bile sklonjene od očiju javnosti onog vremena. Autor se pita, da li je se tako postupalo, ne bi li se baš od te „komunističke javnosti” sakrio glamur i rasipništvo. On je objasnio da je „Zlatni album” nastao na tragu tog pitanja kao „portret vladara u zlatnom ramu iz perspektive protokolarnog odevanja predsedničkog bračnog para socijalističke Jugoslavije”.

„Zabranjene fotografije” bile su čuvane u luksuznim kožnim kutijama u zvaničnoj radnoj sobi Jovanke Broz, ali kada je rezidenciju u Užičkoj preuzeo Slobodan Milošević, kutije su preseljene u Dvorski kompleks u kome kustosima MIJ nije bio dozvoljen pristup sve do 2002. Deo izložbe nazvan „Protokol i etikecija” donosi fotografije i eksponate kojima se ilustruje ponašanje i odevanje predsedničkog para za zvanične prilike kada su morali da slede protokol ili zemlje domaćina ili onaj koji je bio prihvaćen u SFRJ kada su oni preuzimali ulogu domaćina. U programu posete se obavezno nalazila i napomena predviđenog protokola odevanja: za svečane večere i večernje prijeme muškarci nose frak, a dame dugu haljinu; za predstavljanje diplomatskom koru, posetu Parlamentu i dnevne prijeme muškarci nose žaket, a dame kratku haljinu ili kostim; za nezvanične večere i prijeme muškarci nose tamno odelo a dame jednostavnu haljinu ili kostim.

Deo izložbe „Portret vladara” donosi ne samo neke od Titovih portreta koje su radili najpoznatiji jugoslovenski slikari već i fotografije koje su dobile zvaničnu saglasnost predsednika da se mogu postavljati u učionicama, poslastičarnicama, na poštanskim markicama, na zidovima nadleštava , kabineta, na značkama… Autori izložbe su tragali za Titovim portretima koji se nalaze u arhivama RTS-a, Tanjuga i drugih javnih servisa, koje su bile „doterane” da se mogu reprodukovati, ali i one druge sa oznakom „strogi embargo”.

Autor prenosi svedočenje fotoreportera Tanjuga, kojem su strani novinari nudili blanko čekove za fotografiju na kojoj Titu padaju naočare na stepenicama ispred Savezne skupštine, ali je urednica uništila negativ te fotografije.

U delu izložbe posvećenom odevanju Tita i Jovanke u zvaničnim prilikama mogu se videti fotografije koje pokazuju da su oni, iako na čelu socijalističke države, naglašavali da pripadaju visokoj građanskoj kulturi i klasi koja se oseća „kao kod kuće” u celom svetu.

Jedan segment izložbe posvećen je Titovim uniformama i kako je prvobitna maršalska uniforma iz vremena NOB-a evoluirala da zadovolji različite funkcije i situacije, ali zadržava prvobitno dizajnirani maršalski znak - zlatne povijene i ukrštene lovorove grančice sa petokrakom zvezdom, vezene na crvenoj čoji.

Posebnu pažnju autori izložbe posvetili su Titovim civilnim odelima i detaljima koji su ga činili pripadnikom svetske klase dendija, kako ga je još za vreme Španskog građanskog rata video Salvador Dali. Za Tita se veš i „asesoar” nabavljao u Trstu, Milanu, Parizu i Londonu, a u njegovoj garderobi se čuvaju sve vrste gospodskih odela predviđenih za predsednika-džentlmena i njegove protokolarne funkcije.

Prva klasa za prvu damu

Pošto se izložba bavi periodom od udaje Jovanke za Tita 1952. do 1968. deo izložbe posvećen njenoj garderobi otkriva da se ona, lepa, mlada i vitka, odevala u skladu sa modnim trendovima na zapadu, ali je garderoba ručno šivena po meri, od vrhunskih prirodnih materijala, veoma atraktivnih boja i tekstura. Jovankina odeća je izrađivana u čuvenom modnom salonu Klare Rotšild u Budimpešti i kod Žuži Jelinek, poznate zagrebačke modne kreatorke. Pretpostavlja se da je više modela za nju poručeno iz radionica pariskih kreatora Diora, Balmaina, Balenciaga i drugih.

Izvor: Danas K. R.

STIPENDIJA “BORISLAV PEKIĆ” BOJANU BABIĆU IZ BEOGRADA

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

BEOGRAD - Književna stipendija “Borislav Pekić” za 2011. godinu dodeljena je Bojanu Babiću iz Beograda za rukopis omnibus romana “Devojčice, budite dobre”, saopšteno je iz Fonda “Borislav Pekić”.

Odluku o ovogodišnjem dobitniku stipendije, koja se dodeljuje za dela u pripremi u oblasti žanrova koje je pisao poznati pisac, doneo je žiri u sastavu Ljiljana Pekić, Vladislava Gordić Petković, Predrag Palavestra, Mileta Prodanović i Gojko Božović.

Na konkurs za stipendiju stiglo je 45 prijava. Na ovogodišnjem konkursu mogli su da učestvuju pisci koji pišu na srpskom jeziku i koji su rođeni posle 1971. godine. Babiću će priznanje biti uručeno na Velikoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta u subotu, 2. jula na dan smrti pisca.

Stipendija “Borislav Pekić” prvi put je dodeljena 1992. godine i jedina je književna stipendija u Srbiji.

Izvor: Glas javnosti/Tanjug

DA VINČIJEV “ISUS HRIST” PRVI PUT PRED PUBLIKOM

Nebojša Đorđević    Slikarstvo, Vesti

LONDON - Izgubljeno remek-delo Leonarda da Vinčija koje je pronađeno u privatnoj američkoj kolekciji prvi će put biti izloženo u javnosti.

Nacionalna galerija u Londonu izložiće sliku „Salvator mundi” (Spasilac sveta), na kojoj je lik Isusa Hrista s podignutom desnom rukom, kojom daje blagoslov.

Stručnjaci su identifikovali sliku koja je nestala pošto je bila u posedu engleskog kralja Čarlsa I i Čarlsa II.

Osoba koja poznaje istorijat ove slike tvrdi da je potvrđeno da se radi o Da Vinčijevom delu pošto su s platna skinuti slojevi izbledele boje koja je nanošena tokom pokušaja restauracije.

Da je remek-delo pronađeno, izvestio je ranije ove nedelje magazin „Art News”, a procenjeno je da slika vredi oko 200 miliona dolara.

Izvor: Blic Online I. S.