KULTIM - književnost, poezija, stvaralaštvo, kultura » 2010» februar» 11

UMETNOST JE NAJVEĆI VASPITAČ ČOVEKA

Nebojša Đorđević    Slikarstvo, Vesti

Nadežda Petrović po povratku iz Pariza 1911.

Umetnička likovna galerija “Nadežda Petrović” iz Čačka objavila je knjigu likovnih kritika srpske slikarke Nadežde Petrović (1873-1915), koje su pre 105 godina objavljivane u različitim časopisima.

Knjigu kritika Nadežde Petrović, koje su prvi put sabrane i objavljene u celini pod naslovom “Likovne kritike”, priredio je Branko Kukić, koji je u pogovoru naveo da su one “dragocene kao svedočanstvo o modernoj umetnosti koja je u to vreme u Srbiji bila u začetku”.

U tim kritikama Nadežda Petrović se bavi slikarstvom Marka Murata, Paška Vučetića, prvom Jugoslovenskom umetničkom izložbom u Beogradu, hrvatskom jubilarnom Slikarskom umetničkom izložbom u Zagrebu, Umetničkom izložbom u Splitu, izložbom Umetničkog društva Lada, skulpturama Ivana Meštrovića.

Umetnost je najveći vaspitač čoveka i naroda”, kaže Nadežda Petrović u jednom tekstu, a kakav je naš narod s umetničke strane, piše:

“Narod koji je mogao da stvori svoju poeziju, narodnu, kao srpski narod, i koji, u tkanje svojih tkanina i odela, utkiva slike i raznovrsne šare iz svoje sopstvene mašte, taj narod imaće, pored podneblja i klime, naklonjena osećanja i za negovanje veština. A za to treba imati radenika i mecenata, te neće oskudevati ni u volji i žrtvi (novcu)”.

Branko Kukić objašnjava:

“Nadežda je želela da pokaže kako umetnost živi sa vremenom u kome nastaje, s jedne, i kako umetničko delo postoji samo za sebe, kao samostalni svet sa svojim principima, zakonitostima, težnjama, jezikom i mogućnosti, s druge strane”.

Nadeždine kritike objavljivane su od 1904. do 1912. godine u beogradskim časopisima Letopis Matice srpske, “Delo”, “Štampa”, “Slovenski jug”, beogradskom “Dnevnom listu” i sarajevskom časopisu “Bosanska vila”.

Likovne kritike Nadežde Petrović objavljene su u okviru edicije “Ravnoteža” koja se bavi likovnom teorijom i koju je Galerija pokrenula pre četiri godine. Ediciju uređuje pisac Vladan Matijević, a do sada su objavljene još tri knjige: “Oblik džepa” Džona Berdžera, “Uspomene na slikarstvo” čiji su autori David Albahari, Branko Kukić, Jovica Akin i Svetislav Basara, i “Čuda i čudovišta” Vlade Uroševića.

Izvor: Blic Online M.M.

NEVINOST BEZ ZAŠTITE

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura

Naslovna strana romana „Muzej nevinosti”

Minđuša koja je skliznula sa Fusuninog uha u momentu ljubavi, njena čašica iz koje je pila čaj a koju Kemal nikada nije želeo da opere - samo su neki od predviđenih eksponata muzeja Orhana Pamuka Nevinost bez zaštite

Ljubavna zbirka iz romana „Muzeja nevinosti” neće se naći u istoimenom muzeju Orhana Pamuka , pošto je nobelovac, kako su ovih dana izvestili svetski mediji, povukao projekat o otvaranju muzejau kome je planirao da izloži predmete vezane za njegov roman. „Muzej nevinosti”jedan je od najobimnijih romana Orhana Pamuka, (kod nas objavljen u izdanju „Geopoetike”)za koji sam Pamuk tvrdi da je njegov „najnežniji roman, koji iskazuje najviše pažnje i poštovanja prema ljudima”.

Glavni lik ovog dela je Kemal, pripadnik visokog istanbulskog društva, koji je zaljubljen u Fusun, dalju rođaku iz nižeg društvenog miljea. Njihova ljubav nesvakidašnje je dubine i snage i zato, godinama ludo voleći Fusun, Kemal opsesivno prikuplja sve predmete koji ga vezuju za njihovu strastvenu vezu. U romanu Kemal uspeva da sakupi pravu muzejsku ljubavnu zbirku, koju sačinjavaju najrazličitije sitnice, stvari kojima vrednost daje samo to što su u vezi sa Fusun: minđuša koja je skliznula sa Fusuninog uha u momentu ljubavi, njena čašica iz koje je pila čaj a koju Kemal nikada nije želeo da opere,staklena čašu koju je koristila, školjka koju je svaki čas uzimala u ruke i njome se igrala, njene dečje šnale za kosu, četkica za zube koju je ukrao iz njene roditeljske kuće, činija iz koje je kod nje u stanu jeo trešnje, kristalna mastionica koju je Fusun koristila, njena grafitna olovka čiju je gumicu na vrhu „grizla poput bradavice”… Tokom godina ljubavi sa Fusun, ljubavi koja je uvek imala dozu neostvarljivog i tragičnog (prvo je Kemal veren drugom, a dok on raskida veridbu, Fusun se udaje), Kemal ne prestaje da sakuplja predmete kojiga vezuju za nju, tako da posle niza godina poseduje, na primer, ravno 4213 njenih opušaka i najrazličitije pepeljare koje je koristila.

Kvart i mesto gde se nalazi zgrada potencijalnog Muzeja nevinosti u Istanbulu

Najveća dragocenost Kemalu su upravo predmeti iz stana u zgradi Merhamet gde su se na početku ljubavi Fusun i on tajno sastajali, jer je tada bio „najsrećniji na svetu, mada toga nije bio svestan”. Različiti pokvareni satovi iz tog stana, stari kuhinjski pribor, linoleum koji je pokrivao pod, senke u toj sobi, bile su oznake Kemalovog rajskog kutka.

Svi ovi predmeti sačinjavali bi samo deo postavke zbirke pravog Muzeja nevinosti, projekta kojim se studiozno poslednjih godina bavio Orhan Pamuk. Naime, on je u delu grada Istanbula, kvartu Čukurdžumi, kupio staru zgradu koju je godinama renovirao i uredno nadgledao radove, a u Muzej nevinosti planirao je da uloži oko 2,5 miliona dolara. Oko 500.000 dolara po dogovoru trebalo je da uloži Agencija Istanbula. Posle optužbi u novinama da je reč o Pamukovoj želji da izvuče ličnu korist, a ne da osnuje novi, jedinstveni muzej na svetu, Pamuk se, za sada, iz čitave priče povukao, veoma ljut. Pamuk, čije prezime i doslovno znači - pamuk, možda i promeni ovu odluku i sam sagradi muzej sopstvenim sredstvima, budući da je strastven ljubitelj muzeja, koje posećuje u svim krajevima sveta gde se nađe. U Beogradu je, na primer, proveo sate u Andrićevom muzeju, budući da je Andrić jedan od pisaca koje Pamuk visoko uvažava. Bilo kako bilo, sa dovršenjem gradnje krajnje neobičnog Muzeja nevinosti, čiju bi nesvakidašnju postavku zasigurno sačinjavali ne samo predmeti vezani za istoimeni roman, za sada se stalo. Nevinost je i ovoga puta ostala bez zaštite.

Izvor: Politika Sanja Domazet

PONIŽENI I LJUTI

Ivan Manojlović    Film, Vesti

Projekcijom filma „Pisac iz senke” Romana Polanskog večeras počinje jubilarno 60. Berlinale

Iako je Roman Polanski (76) u kućnom pritvoru u Švajcarskoj, ipak će ovaj poljsko-francuski reditelj dominirati Berlinskim filmskim festivalom koji počinje večeras i traje do 21. februara. Njegov „Pisac iz senke” (The Ghost Writer) otvara festival, i to je jedan od 20 filmova koji će biti u konkurenciji za Zlatnog lava.

Direktor festivala Diter Koslik potvrdio je da se Polanski neće pojaviti na otvaranju festivala, što je uobičajeno za reditelja čiji se film prvi prikazuje, kao i da neće biti snimljene video poruke. Uprkos svemu tome, „Pisac iz senke” će sigurno biti film koji će privući najviše pažnje od stotina drugih ostvarenja koja su na programu 60. izdanja čuvenog festivala.

Polanski je, prema izveštajima medija, završne detalje svog trilera baziranog na romanu Roberta Harisa, uradio u zatvoru. Priča se bavi izmišljenim britanskim premijerom (glumi ga Pirs Brosnan), ali mnogi smatraju da je zapravo delom zasnovana na „liku i delu” Tonija Blera. Juen Mekgregor glumi čoveka koji je angažovan da napiše memoare bivšeg premijera, i otkriva globalnu zaveru u koju je umešan i njegov poslodavac.

Drugi adut Koslika, kojima mnogi zameraju da je Berlinale izgubilo trku sa Venecijom i Kanom, upravo je dolazak Martina Skorsezea sa hladnoratovskom temom u filmu „Zatvoreno ostrvo”, koji nije u takmičarskoj konkurenciji, ali će, takođe, privući veliku pažnju. Film je baziran na romanu Denisa Leane, a u njemu Leonardo Dikaprio glumi američkog šerifa koji istražuje čudne nestanke višestrukih ubica iz psihijatrijske klinike sa maksimalnim obezbeđenjem.

Među filmovima koji se s nestrpljenjem iščekuju su i „Howl” o suđenju izdavaču koji je 1957. štampao Alen Ginsbergovu poemu, uz optužbu da je reč o „opscenoj literaturi”, „Greenberg” sa Benom Stilerom i „The Killer Inside Me” britanskog reditelja Majkl Vinterbotoma, s Džesikom Albom i Kejt Hadson, koji je dobio brojne kritike na Sandensu zbog načina na koje je prikazano nasilje.

Velika gužva se očekuje i zbog dolaska bolivudskog srcelomca Šahruk Kana koji će predstaviti film „My Name Is Khan” o muslimanu iz Indije i njegovom iskustvu iz SAD odmah posle napada od 11. septembra. Sam Kan kaže da je bio „ponižen i ljut” kada je dva sata ispitivan na jednom američkom aerodromu samo zbog svog imena. Još jedno istraživanje o iskustvima muslimana koji žive na zapadu doneće „Shahada” koji prati troje mladih u Berlinu i pokušaju da žive u skladu sa svojim verovanjima.

Konačno, restaurirana verzija Fric Langovog nemog kultnog klasika „Metropolis” iz 1927. godine biće prikazana na Berlinalu, pošto su 2008. otrkiveni negativi sa nekoliko scena za koje se mislilo da su zauvek izgubljene. Sedmočlani žiri, kojeg predvodi nemački reditelj Verner Hercog a kojem se nalazi i holivudska glumica Rene Zelveger, proglasiće 20. februara najbolja ostvarenja i autore.

Izvor: Danas V. Todorović

U JERUSALIMU OTKRIVENA ULICA IZ VIZANTIJSKOG DOBA

Aleksandra Radovanović    Kultura, Nauka, Vesti

Arheolozi su u Jerusalimu otkrili deo kamene ulice koja svedoči da je ovaj grad bio središte trgovine još pre 1.500 godina.

Parče ulice dugo 5,8 metara prolazi sa zapada kroz centar starog jezgra grada i zaustavlja se ispred velike cisterne koja stanovnike snabdeva vodom.

Na nalazištu je otkrivena i izvesna količina grnčarije, novčića i bronzanih tegova koji su se koristili za merenje dragocenih metala.

“Ovo otkriće potkrepljuje prikaz grada na mozaiku koji je ranije otkriven u jednom hramu u Jordanu”, rekao je Ofer Sijon, predstavnik Izraelske uprave antikviteta.

Mapa grada u mozaiku je dugo korišćena za razumevanje razvoja grada u periodu izmedju IV i VI veka, a otkriće ulice samo potvrđuje njenu verodostojnost.

“Ulica je bila stecište glavnih događaja tokom procvata trgovine u drevnom Jerusalimu”, rekao je Sijon, navodeći da se ona nalazi na 4,3 metra ispod sadašnje ulice.

Na mapi u mozaiku, pronađenoj u vizantijskoj crkvi u jordanskom gradu Madaba, ucrtane su sve glavne ulice drevnog Jerusalima, kao i hrisćanska sveta mesta, poput crkve Svetog groba gde je, prema hrišćanskom verovanju, Isus Hrist bio sahranjen.

Izvor: Blic Online/Tanjug Foto: AFP

VOJSKOVOĐA I MECENA UMETNOSTI

Miroslav Mladenović    Kultura, Vesti

U galeriji Donji Belvedere u Beču,juče je otvarena izložba posvećena austrijskom princu Eugenu Savojskom (1663-1736), znamenitom vojskovođi, filozofu i ljubitelju umetnosti.

Dva dvorca i barokni park između, koji su početkom 18. veka služili kao njegova letnja rezidencija, biće ambijent u kojem će posetioci moći na intenzivan način da dožive ovog austrijskog princa - kao vojskovođu, državnika i mecenu nauke i umetnosti. Izložba obuhvata eksponate umetničkih zbirki Eugena Savojskog, pre svega slike, ali i grafike, rukopise i knjige koji će biti predstavljeni u originalnoj dekoraciji prostora, te će posetioci moći da se upoznaju i sa ondašnjim načinom opremanja objekata u kojima je, kao predsednik Dvorskog ratnog saveta i član tajne državne konferencije, ovaj princ primao u audijenciju najviše goste.

Eugen Savojski bio je veliki ljubitelj umetnosti, koji je s različitih ratišta uspevao da korespondira sa umetnicima, arhitektama, građevinskim majstorima i vodećim ljudima svog doba. U umetninama koje je on kupovao ispisivala se evropska istorija umetnosti i kulture, a snažno interesovanje pokazao je i za prirodne nauke, o čemu svedoči velika zbirka egzotičnih životinja i biljaka.

„Vrlina, mudrost i ljubav za lepom umetnošću opravdavali su njegovu slavu”, rekao je Žan-Baptist Ruso za ovog princa sa neobičnim sluhom za umetnost i kulturu. Eugen Savojski je bio italijanskog porekla, po rođenju Francuz, koji je nakon svog neverovatno brzog uspona i savršene karijere vojskovođe bio jedan od najuticajnijih Austrijanaca. Za dug period obeležio je sudbinu svoje zemlje i njenu istoriju umetnosti i kulture. Kao diplomata i savetnik careva Leopolda I, Jozefa I i Karla VI, putovao je po čitavoj Evropi od jednog ratišta do drugog i imao odlučujuću ulogu u određivanju budućnosti porodice Habsburg. Moto mu je bio „Austrija iznad svega”.

Izvor: Danas A. Ć.