LOBANJE RIMLJANA

Aleksandra Radovanović    Nauka, Vesti

Studenti istražuju lokalitet

Studenti Prirodno-matematičkog fakulteta (PMF) iz Niša, u potrazi za prirodnim retkostima na Suvoj planini, iznad sela Kaletinac, na 600 metara nadmorske visine, pronašli su ostatke građevine za koju se veruje da je nekada bila rimska crkvica.

Akademci kažu, za “Novosti”, da je postojanje ove bogomolje (legenda kaže da pripada počecima hrišćanstva) bilo delimično poznato odranije, ali su oni na licu mesta, fotografišući lokalitet, pronašli i lobanje. Crkvica se, prema verovanju, nalazila pored rimskog utvrđenja, jednog od tri na ovom prostoru. I samo selo Kaletinac dobilo je ime po turskom imenu “kale” - tvrđava. Studenti smatraju da su lobanje verovatno bile nezanimljive mnogobrojnim kopačima i tragačima za zlatom na ovim prostorima, koji neretko lopatama “pustoše” slične lokacije na Suvoj planini. Lokalno stanovništvo, međutim, čvrsto veruje da je iznad sela Kaletinac svojevremeno bila rimska crkva.

- Narod ostavlja na tom mestu krstiće i ikonice - kaže Mladen Stojanović, predsednik nevladine organizacije “Srebrna glava”, koja povezuje rad studenata PMF-a iz Sofije, Skoplja i Niša. - Lobanje je fotografisao naš kolega Miloš Popović, koji redovno beleži sve što pronađemo. Legenda kaže da su postojala tri rimska utvrđenja, raspoređena kao jednokraki trougao. To su: Kaletinac, selo Ćelije i utvrđenje na Babičkoj gori. Crkva u selu Ćelije rađena je od kamenog materijala sa rimske tvrđave, što i piše na kamenu koji je postavljen kao postolje svećnjaka u samoj crkvi.

PROMOCIJA ZNAMENITOSTI

Ideja studenata prirodnih nauka, koji zajedno rade u organizaciji “Srebrna glava”, jeste da promovišu prirodne, istorijske i kulturne znamenitosti na jugu Srbije, a to rade kroz niz projekata za razvoj seoskog i eko turizma u saradnji sa lokalnim samoupravama i nadležnim ministarstvima. Prošle godine pripremili su program “Stazama Šopova”, obišli Trgovište, Bosilgrad, Babušnicu, Surdulicu, Pirot i Dimitrovgrad, a za ovu godinu planiraju izučavanje reke Jerme, koja izvire u Srbiji, protiče kroz Bugarsku i na kraju se uliva u Nišavu.

Izvor: Večernje novosti S. Babović

SLEĆE PIRAT SA KARIBA

Ivan Manojlović    Film, Vesti

MOKRA GORA - Kulturna oaza proslavljenog reditelja Emira Kusturice, na mokrogorskom brdu Mećavnik, od srede će biti centar velikog filmskog sveta. Specijalni gost trećeg Međunarodnog festivala “Kustendorf” Džoni Dep, sleteće helikopterom u Drvengrad već u utorak, a ako vreme bude loše “pirat sa Kariba” stići će džipom. Prvi put u životu biće u prilici da sa svojim domaćinom dočeka srpsku Novu godinu ispred crkve Svetog Save, na raskršću ulica Ive Andrića i Džoa Stramera.

- Odmah da kažem, izneverićemo dosadašnju tradiciju sahranjivanja loših holivudskih filmova na otvaranju festivala - kaže Kusturica. - Sada “uvozimo” život, isključivo najbolje iz Amerike. Otkrićemo Depovu statuu u prirodnoj veličini, to je mnogo bolje od Klintonove biste, u našoj Prištini. Tog predsednika morali su da uveličaju šest puta, da bi dobili neki efekat.

Kako “Novosti” saznaju, Depova statua, rad vajara hiperrealiste Božidara Nikolića izrađena je od kevlara, kombinovanog sa modernim materijalima. Tako će Dep zauvek ostati u Drvengradu, naslonjen šeretski na banderu, ispred drvengradske poslastičarnice.

- Dep nije imao nikakvih posebnih zahteva jer dolazi kod mene, u moju kuću. U pratnji ima “samo” sedmoro ljudi, koji mu olakšavaju i obezbeđuju život - dodaje Kusturica.

Svečano otvaranje fešte i otkrivanje biste zakazano je za sredu u 15 časova. Sledi početak programa “Savremene tendencije”, prikazivanjem filma “Afera zbogom” Kristijana Kariona, prošlogodišnjeg ostvarenja u kome Kusturica igra ruskog špijuna. Karion će posle projekcije, za učesnike takmičarskog programa upriličiti filmsku radionicu. Mladim stvaraocima svoja znanja preneće narednih dana i Fatih Akin, Elaja Suleiman, Pavel Lungin, Azghar Farhadi, Raja Armari i Sara Drajver.

Selektor “Kustendorfa” Dunja Kusturica odgledala je 300 pristiglih kratkih i studentskih filmova, a u selekciji se našlo 28 ostvarenja iz 18 zemalja. Kome će pripasti zlatno, srebrno i bronzano jaje, odlučivaće žiri predvođen rediteljem i strip autorom Marđan Satrapi, a pomagaće joj producenti Sara Drajver i Džonatan Vajsgal.

Muzički program obećava veliku feštu u večernjim časovima, svirku u sredu u ponoć, otvara austrijski sekstet “Global krajner”, grupa koja uspešno “oblači” velike hitove i stare džez standarde u moderno “odelo”. Narednih dana na Mećavniku će svirati “Anjur” (Turska), “Fiskultura trupa” (Francuska), Vladimir Maričić kvartet (Srbija), “Rubl” (Rusija), Tonino karotone (Španija) i Kusturičin “No smoking orkestra”.

Program “Retrospektiva velikana” posvećen Džoniju Depu počeće u četvrtak, prikazivanjem Kusturičinog filma iz 1993. godine “Arizona drim”, biće to prilika za podsećanje na početak saradnje dva velika umetnika. Do 19. januara i spuštanja zavese u bioskopu “Prokleta avlija”, publika će videti Depove filmove “Edvard makazoruki” i “Doni Brasko”.

BUDUĆI FILMOVI

PRE otkrivanja statue, Depu će biti uručena specijalna “Nagrada za buduće filmove”, a ceremonija otvaranja festivala počeće prikazivanjem filmova braće Limijer, ali digitalizovanih i “obojenih”. Biće to svetska premijera na ovaj način obrađenih ostvarenja. Projekcije prati jedinstveno predavanje Tjerija Fremoa, selektora Kanskog festivala.

Tu je i vatromet pojačan trubama pobednika Guče, Dejana Petrovića.

Izvor: Večernje novosti N. Janković

PEČUJ - EVROPSKA KULTURNA PRESTONICA

Miroslav Mladenović    Kultura, Vesti

U Pečuju je danas zvanično označen početak godine tokom koje će taj mađarski grad biti jedna od evropskih prestonica kulture uz brojne umetničke manifestacije u znaku centrale Evrope i otvaranja prema Balkanu.

Prvi mađarski grad koji je poneo tu titulu, Pečuj će tokom godinu dana biti evropska kulturna prestonica zajedno s nemačkim Esenom i turskim Istanbulom. Lokalne vlasti očekuju da će oko 350 manifestacija sa zvaničnog programa i oko 200 van tog programa posetiti oko milion posetilaca.

Pečuj se nalazi 200 kilometara od Budimpešte, nedaleko od hrvatske granice. U tom gradu koji su osnovali Rimljani živi oko 170.000 stanovnika.

“Pečuj ne odražava samo snažnu mađarsku kulturu već i kulturu čitave centralne Evrope”, poručio je gradonačelnik Zolt Pava.

“On (Pečuj) je multikulturalan i predstavlja portret Balkana”, ocenio je Tamas Salaj, direktor programa “Pečuj - evropska kulturna prestonica 2010″.

Evropska unija i mađarska vlada izdvojili su ukupno 127 miliona evra u vidu subvencija koje su uložene pre svega u infrastrukturu grada, između ostalog, u izgradnju kongresnog i koncertnog centra.

Najveći deo manifestacija biće održan tokom leta, među kojima je i “Muzički karavan Pečuj-Esen-Istanbul” koji je najavljen za kraj juna. Od 9. do 25. jula najavljen je pozorišni festival, kao i gostovanje krajem jula Gorana Bregovića.

Kompletan program dostupan je na sajtu www.pecs2010.hu.

Izvor: Blic Online / Beta

SPAŠAVAO JE BORCE ZA NEZAVISNOST

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Nobelovac Alber Kami u fokusu medija povodom jubileja

Pariz - Dok francuski mediji bruje o slučaju oca koji je pravdu uzeo u svoje ruke i muškarca koji mu je silovao pa ubio kćerku uz pomoć plaćenika, posle dve decenije borbe za pravdu, kidnapovao i vezanog ostavio ispred Palate „Justicije”, izgleda da je na pomolu drugi. Naime, 4. januara obeležena je pedesetogodišnjica smrti Albera Kamija. U mnogim alžirskim medijima, međutim, datum je gotovo prećutan, što je na putu da razjedi mnoge Francuze.

Čime je to Nobelovac rođen u Alžiru „zaslužio” da ga tamošnji mediji ignorišu ili pak kritikuju, pa čak i da se evropski intelektualci ograđuju od njega …

U „El mudžahedinu” nije bilo ni reči o jubileju, skreće pažnju francuski „L’Exspress”. Dnevni list „Liberte”, inače veoma sklon temama iz kulture, zadovoljio se time da navede TV emisije posvećene Kamiju, i to u francuskim medijima. Jedino je „L’Expression”, blizak predsedniku Butefliki, Kamijevu godišnjicu stavio na naslovnu, ali je na unutrašnjim stranama dao samo kratak osvrt na piščev život, uz napomenu da ga je „njegov apel za uspostavljanje primirja s civilima objavljen u januaru 1956. udaljio od levice (francuske), koja je podržavala borbu za nezavisnost Alžira…”.

S tim u vezi francuski „L’Express” se poziva na pitanje koje postavlja Žak Derida: „Do koje tačke pisac treba da snosi odgovornost za jedan istorijski trenutak i zauzme stav pro et contra nečije nezavisnosti?”
„Le Soir d Algerie” ide korak dalje i tvrdi da su i francuski intelektualci, na primer Simon de Bovoar, govorili da je „Kami stao na stranu pieds-noirs (alžirski Francuzi), što znači da se posredno zalagao za kolonizaciju, a bio protiv borbe za nezavisnost. Ipak, isti dnevni list ne umanjuje značaj Kamija kao pisca koji je ostavio grandiozno delo, štaviše ukazao na filozofiju življenja koja nam je danas svima bliska.

Šta je istina u ovom segmentu karijere intelektualca koji je svojim egzistencijalističkim stavovima obeležio XX vek?

Po primanju Nobelove nagrade 1957. u Stokholmu, Alber Kami je, odgovarajući jednom alžirskom studentu na pitanje o pravednosti borbe za nezavisnost, rekao: „Da je trebalo da biram između te pravde i svoje majke, izabrao bih majku”. Upravo ta rečenica bila je lajtmotiv alžirskim medijima da otvore „slučaj”. Međutim, treba znati na šta je pisac mislio. Kami je zaista obožavao svoju majku koja je tada živela u narodskom kvartu Alžira u kojem su ulični neredi bili svakodnevica i stalna pretnja njenom životu.

Francuski ili alžirski pisac?

Jedino „El Watan” („Domovina”), referentni dnevni list čiji je urednik Omar Beluše više puta bio osuđivan upravo zbog podrške nezavisnosti, donosi pravi dosje o Kamiju iz različitih uglova oslikavajući njegov život. Ova novina podseća da je Kami do kraja života (to jest do saobraćajne nesreće 4. januara 1960) ostao dosledan istoj poziciji, stalnim i diskretnim intervencijama u korist spasavanja Alžiraca osuđenih na smrt, prećutkujući njihovu borbu za oslobođenje.

Upravo iz toga razloga, sada, povodom pedesetogodišnjice smrti, zbori se o još nečemu: čiji je zapravo Kami pisac, francuski ili alžirski? Žak Derida, takođe „pied noir”, širi priču rečima: „Proces Kamiju koji se vodi u Alžiru je proces piscima i književnosti”. Kami je očigledno bio humanista koji nije odabrao pravdu, a pravda je bila na strani onih koji su svoju zemlju hteli da oslobode posle 130 godina kolonizacije. Kami se nikad nije oslobodio kolonizatorskog crva u sebi. Ipak, neki alžirski novinari preteruju kada dovode u pitanje i samo Kamijevo pisanje spočitavajući mu maliciozno da u njegovim romanima glavnu ulogu ima pejzaž, te da je zato Fokner, iz čijih redova često provejava rasizam, zapravo mnogo pošteniji jer se ne krije. Zato je, po mišljenju mnogih, Kami „dobri kolonijalista”, a po mišljenju žustrijih „puki propagator kolonijalnog bloka kroz ampule od parafraza”, čime je zapravo otkrivao „neizlečivo slepilo”.

Insinuacija za piščevo „slepilo kod očiju” ima u samim njegovim napisima. Masakr u Setifu iz maja 1945. Kami ovako opisuje u listu „Le Combat”: „Čitam u jutarnjim novinama da 80 odsto Arapa žele da postanu Francuzi. Pre bih rekao da su hteli da postanu, ali da to više neće…”.

Protiv uličnog nasilja

Mnogo naklonjeniji piscu su blogovi. Na njima se može pročitati da je Kami osuđivao kolonijalizam, prezirao ponašanje Francuza, nepravedno oduzimanje zemlje od starosedelaca…, ali i to da je smatrao nelegitimnom borbom za priznavanje alžirske nacije i s velikim bolom pratio „razvod” Alžira i Francuske. Nije otvoreno podržao nezavisnost, već je predlagao federalizam, kako ne bi - sam je napisao - „bili ostavljeni na cedilu ni alžirski muslimani ni alžirski Francuzi”.

Da li su upravo zato pisca koji je otvoreno ustao protiv uličnog nasilja iz 23. januara 1956, čija je životna reč nadmašila Sartrovu filozofsku misao, i egzistencijalizam približila narodu, to jest čitaocu, na putu da „pročešljaju” i evropski ekstremisti i evropski rigidni levičari?

Kami je umro pre nego što je general De Gol započeo „pregovore o prihvatanju izbeglica”. Nije gledao kako je više od milion francuskih Alžiraca ili alžirskih Francuza, nakon nezavisnosti izvojevane 1962. godine, napuštalo zemlju u kojoj su rođeni, nije imao priliku da vidi ni kako su isti dočekivani u Francuskoj (o tome svedoči Muzej u Grenoblu). Dakle, ne može se unazad znati kako bi i sam Kami evoluirao suočen uživo sa sudbinama junaka o kojima je pisao, za koje je urgirao kod De Gola, s čijom mizerijom i otuđenjem nije mogao da se pomiri.

Najzad, koliko je danas realno pristalica Nikole Sarkozija koji smatra da je pokrovu Albera Kamija mesto u „Panteonu”, a koliko alžirskih intelektualaca zaista želi da Nobelovac počiva u svojoj otadžbini - tek će da se vidi. Da li se ovim otvara još jedan slučaj političke (ne)korektnosti prema piscu, koji više ne može da se brani, i da li se baš uvek njegove rečenice sagledavaju u izrečenom kontekstu? Oličenje Kamijeve kritičke svesti leži u Mersou, glavnom junaku „Stranca”, sitnog ćate koji živi (i ubija) bez ikakvog smisla.

Pripadnik Pokreta otpora

Alber Kami je rođen u Mondovi, Alžir, 1913. godine, u porodici siromašnog alzaškog zemljoradnika. Ubrzo po njegovom rođenju, otac gine u bici na Marni. Kamijevo školovanje na Filozofskom fakultetu u Alžiru protiče u znaku svakodnevne borbe za opstanak… Kao esejist, kritičar, romanopisac („Stranac”, „Kuga”, „Opsadno stanje”, „Pad”) i urednik lista „Le Combat” („Borba”) koji je 1940. pokrenuo u Parizu, bio je istaknuti pripadnik Pokreta otpora…

Izvor: Blic Online Milena Marjanović

LANG LANG U FILMU O ŠOPENU

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Kineski pijanista Lang Lang tumačiće jednu od glavnih uloga u dugometražnom animiranom filmu ,,Projekat Šopen” posvećenom slavnom kompozitoru i njegovoj muzici.

Kako je Frans presu rekla Agnješka Adamkjevič, koordinatorka koprodukcije Francuske, Poljske i Norveške, Lang Lang će glumiti ali i svirati Šopenova dela koja će se čuti u filmu.

Lang Lang (27) je 2008. godine svirao na otvaranju Olimpijskih igara u Pekingu. Prošlog decembra je nastupio u Oslu, na ceremoniji uručenja Nobelove nagrade za mir amerilkom predsedniku Baracku Obami.

U filmu ,,Projekat Šopen” koji će biti snimljen u 3D tehnici, pored četvoro glumaca pojavljivaće se i marionete. Film će biti priča o fantastičnom putovanju kroz Šopenov svet, na letećem klaviru.

Prikazivanje ostvarenja čiji je budzzet 5,2 miliona evra, trebalo bi da počne na jesen.

Lang Lang je 7. januara u Varšavi održao prvi koncert u sklopu ,,Šopenove godine” kojom će širom sveta biti obeležena dvestogodišnjica rođenja slavnog kompozitora.

Izvor: B 92