HRONIKA MUZEJA SAVREMENE UMETNOSTI

Nebojša Đorđević    Dijaspora, Kultura, Vesti

Sumirajući dosadašnje rezultate, hronika Muzeja savremene umetnosti Beograd u prošloj godini ovako izgleda: u toku je rekonstrukcija zdanja na Ušću, kao i Legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića na Dedinju, koja treba da se okonča u 2010. godini, u akciji „Muzej u pokretu” organizovano je 11 gostovanja, u Salonu osam izložbi, posebnih projekata realizovano je četiri, dok su u okviru međunarodne saradnje izvedene tri izložbe.

Ako se ima u vidu da MSUB već više od dve godine nije u svom prostoru (jer se adaptira), pomenuti rezultati ostvareni u institucijama drugih, svakako ne treba da posluže kao izgovor da se i tako može funkcionisati, već kao uspešno rešenje kako se može raditi i dok su vrata zgrade Muzeja silom prilika zaključana.
Pored već više puta pomenutih izložbi Milene Pavlović Barili, „Muzej u pokretu” je prošetao Srbijom sa „Fragmentima zaustavljenog vremena” Ljube Ivanovića, „Heroikom vizije” Petra Lubarde, „Pokretom u skulpturi/Skulpturom u pokretu” i „On/Bez akta”. U Salonu smo pak imali priliku da vidimo video radove Katarine Zdjelar i Zorana Todorovića, naših predstavnika na Venecijanskom bijenalu, u Institutu „Servantes”, grafike Huana Miroa, a u Kući legata retrospektivu Koste Bogdanovića.

Međunarodna saradnja MSUB kulminirala je izložbom „O normalnosti. Umetnost u Srbiji 1989 -2009″ priređenom u Vašingtonu i Klagenfurtu.

Za zbirku slikarstva i tapiserije, MSUB je otkupio rad „Kolekcija Pejzaži” Darinke Pop Mitić (iz budžeta Sekretarijata za kulturu Beograda) i „Portret slikara Ljube Ivanovića” od Branka Popovića. Takođe od gradskog budžeta za zbirku novih medija izdvojen je novac za otkup dva zvučna filma, „Borba u Njujorku” Zorana Popovića i „Portret moje majke” Milice Tomić, fotografija „Nebo” Aleksandra Rafajlovića, za zbirku grafika tri bakropisa Bogdana Kršića, a za zbirku crteža jedan lavirani istog autora. Iz budžeta Ministarstva kulture nabavljen je i jedan crtež Josipa Sisela.

MSUB je u 2009. dobio i zamašan broj poklona: pet slika Ljubice - Cuce Sokić, jednu skulpturu Rejire Vade i jedan objekat-instalaciju Raše Todosijevića, grafiku (zlatni otisak na papiru) Bula Miletića, čak 13 Eroovih grafika (kolaža i serigrafija) i sedam crteža Dušana Jovanovića Đukina.

Izvor: Blic Online M.M.

OTKRIVENE DVE NOVE GROBNICE U SAKARI

Nebojša Đorđević    Kultura, Nauka, Vesti

Egipatski arheolozi otkrili su u Sakari dve grobnice stare 2.500 godina, od kojih je jedna najveća do sada pronađena na toj lokaciji južno od Kaira, saopštio je Vrhovni savet za antikvitete.

Grobnice koje potiču iz vremena 26. dinastije, otkrivene su na ulazu u veliku faraonsku nekropolu, a ukopane su u kamen, navodi se u saopštenju šefa Vrhovnog saveta Zahija Havasa.

Prva grobnica je “po površini, najveća koja je do sada otkrivena u Sakari”, precizirao je Havas agenciji Frans pres.

Reč je o ogromnoj prostoriji iz koje se izlazi u nekoliko hodnika i soba u kojima su pronađeni skeleti, mumificani orlovi i komadi grnčarije.

Izvor: Blic Online /Beta Foto: AFP

NAJUŽI IZBOR ZA “VITALOVU” NAGRADU

Aleksandra Radovanović    Knjige, Kultura, Vesti

U najuži izbor kandidata za „Vitalovu” nagradu „Zlatni suncokret”, za najbolju knjigu objavljenu protekle godine na srpskom govornom području, ušli su Slobodan Vladušić, Đorđe Pisarev i Ljiljana Đurđić, saopštio je danas žiri tog prestižnog književnog priznanja.

Iz vrlo bogate produkcije od skoro 200 naslova, odlučeno je da za 14. „Zlatni suncokret” konkurišu Vladušićev roman „Forvard” u izdanju „Stubova kulture”, roman Pisareva „A ako umre pre nego što se probudi” koji je objavila „Agora” i knjiga priča Đurđićeve „Svi na kraju kažu mama”, koju je objavio isti izdavač. Žiri u sastavu Jovan Zivlak (predsednik), Nikola Strajnić i Vladimir Gvozden opredelio se za tri različite knjige, koje „najbolje pokazuju opsege savremene srpske pripovedačke umetnosti, oličene u dometima srednje i novijih generacija…”, navedeno je u obrazloženju.

Roman „Forvard” tematizuje, u ključu kriminalističkog, antiutopijskog i sajnsfikšn dela „tranzicijske konvulzije i predočava blisku budućnost zarobljenu nasiljem bioinženjeringa i tehnoloških manipulacija”.

Pisarev pripoveda o još delujućim posledicama sukobljavanja na tlu bivše države, „još nerazrešenim u svojim kulturnim i političkim napetostima”, dok je treća knjiga zbirka priča „smeštenih u savremenost, u optiku ženskog pripovedača i njenih jetkih i preciznih opservacija o svetu moderne kulture”.

Zivlak je, na konferenciji za novinare, ocenio da „godina i nije bila tako loša”, napominjući da je najviše knjiga u „znaku refleksija o ratu, pripovedanja o tranzicionim traumama ili o prevaziđenim mitovima”. Istakavši da roman postaje dominantan u domaćoj književnosti, jer je 2009. objavljeno oko 130 knjiga tog žanra, on je naveo da su naročito poezija, pa i književna kritika, esej i književna publicistika očigledno u krizi. Nagradu „Zlatni suncokret”, jedno od najznačajnijih književnih priznanja u Srbiji, dodeljuje već 14. put Fabrika ulja „Vital” u Vrbasu. Dobitniku pripada novčani iznos od 5.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, kao i štampanje nagrađene knjige uz honorar.

Odluku o dobitniku žiri će doneti najkasnije do početka februara.

Izvor: Blic online/Tanjug

SRPSKA BAŠTINA POD ZAŠTITOM UNESKA

Miroslav Mladenović    Kultura, Vesti

Freska iz Manastira Sopoćani

U perspektivi se očekuje da pod svetsku zaštitu budu uvršćene Manasija i Smederevska tvrđava

U Narodnom muzeju u Beogradu juče je predstavljena knjiga „Svetska baština Srbija” u kojoj su sakupljeni podaci o spomenicima kulture u Srbiji koji se nalaze na listi zaštićene svetske baštine. Knjiga je štampana dvojezično, na srpskom i engleskom jeziku, kao deo projekata „Srbija u svetu” i „Svet u Srbiji ” u izdanju Ministarstva kulture i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, a autori knjige su eksperti ovog zavoda.

Direktorka Zavoda Vera Pavlović Lončarski juče je podsetila na to koji su naši spomenici zaštićeni kao dobra svetske baštine: Stari Ras sa Sopoćanima, Petrova crkva kod Novog Pazara, Studenica, Dečani, Bogorodica Ljeviška, Gračanica, Pećka patrijaršija (poslednja tri su i na listi spomenika u opasnosti), kao i arheološko nalazište Gamzigrad.

Da su spomenici svetske baštine ponos i priznanje za Srbiju, ali i obaveza za državu i stručnjake, podsetio je predsednik Komisije u oblasti zaštite kulturnih dobara srpskog porekla u inostranstvu Marko Popović, objasnivši da je za skoro svaki od ovih spomenika urađena monografija, a da se u perspektivi očekuje da na listu Uneska budu uvršćene Manasija i Smederevska tvrđava.

Radovan Bigović, profesor Pravoslavno-bogoslovskog fakulteta, podsetio je da je 2005. godine u Parizu održana donatorska konferencija gde je prikupljeno deset miliona dolara za manastire na Kosovu i Metohiji, o kojima, kako kaže, brigu vode država i Unesko.

- Te svetinje su gradili Srbi, zaveštali su ih bogu, i ko ih nacionalizuje, vrši nasilje nad njima, pa makar to činio pod izgovorom njihove zaštite - rekao je Bigović.

Knjigu „Svetska baština Srbija”, ambasadorka Srbije pri Unesku Zorica Tomić je ocenila kao važnu stavku za pitanje kulturnog i nacionalnog identiteta, a šef diplomatije Vuk Jeremić kulturu jedne zemlje je nazvao „pametnim oružjem” jer je upravo kultura, kako smatra, najmoćnije oružje u spoljnoj politici jedne države.

Jeremić je dodao da se u našoj diplomatiji vodi velika borba zbog opasnosti da se srpska kulturna dobra preimenuju u kulturno nasleđe Kosova. Očuvanje i obnova naših svetinja jedan je od najvažnijih zadataka vlade u kojem učestvuju Ministarstvo vera, Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, Ministarstvo kulture i Ministarstvo spoljnih poslova - rekao je Jeremić. Prema najavi ministra kulture Nebojše Bradića, knjiga o našim zaštićenim spomenicima biće uskoro predstavljena u regionu kao i na internacionalnim forumima.

Izvor: Politika M. S.

MEGALOMANSKA ŠARENA PARADA

Nebojša Đorđević    Film

Iz najskupljeg filma svih vremena „Avatar”

Filmska kritika

Film „Avatar”, scenario i režija Džejms Kameron, uloge: Sem Vorington, Zoi Saldana, Stiven Lang… Trajanje 161 minut, proizvodnja SAD, 2009.

Konfuzan i predugačak, otupelih oštrica, sav podređen efektima i upakovan u priču koja se da svesti na osrednju bajku za uzrast deteta od desetak godina - takav je, u najkraćem, „Avatar”, novi film Džejmsa Kamerona.

Velikom filmskom magu se ipak mora priznati da niko kao on ne ume da potroši i zaradi tako ogromne pare. Čak i za nešto što se, na nivou sadržaja, može nazvati i najobičnijim „mlaćenjem prazne slame”, a na nivou forme i spektakularnom vizuelno-tehničkom ekstravagancijom kojom više treba da se bave kompjuterski genijalci, recenzenti video-igara, majstori fotošopa, negoli filmski kritičari.

No, šta je tu je. Pred nama je najskuplja filmska produkcija svih vremena, film u 3-D tehnici, bliskiji animiranom nego klasičnom igranom filmu, megalomanska šarena parada najnovijih tehničko-tehnoloških dostignuća, s kojima Kameron ni izdaleka ne nudi ono što je nudio u svojim prethodnim filmovima, poput „Terminatora”, „Istinitih laži”, a o „Titaniku” da i ne govorimo. Sve su to, baš kao i „Avatar”, bile komercijalne bombe ali su ih, za razliku od ovog poslednjeg filma, krasile inventivnost i stvaralačka originalnost.

Štos sa avatarima, odavno popularizovan zahvaljujući kompjuterskim igricama, već je viđen i iskorišćen u nizu filmova, a Kameron sada samo pokušava da mu pridoda jednu novu dimenziju baveći se projekcijom sveta budućnosti. Taj svet smešten je na daleku planetu Pandora, na koju su se iskrcali zemaljski naučnici u nameri da se domognu dragocenog minerala koji bi rešio zemaljsku energetsku krizu. Da bi umilostivili domorodačka plemena, visoka bića plave kože i žutih očiju, Zemljani su smislili avatare - imitacije domorodaca, sa zadatkom da nagovore stanovništvo Pandore da prepusti nalazište minerala…

Tu sada nailazimo na prilično problematičan i neinventivan zaplet. S jedne strane, priča o sukobu „okrutnih” zavojevača i „idiličnih” i neiskvarenih domorodaca poprima sve obrise praistorijske filmske matrice naučene napamet još iz vremena filmova o kaubojima i Indijancima. S druge, Kameron na iznenađujuće providan način pokreće aluzije na niz američkih intervencija po svetu, od Vijetnama do Iraka, na uništavanje prašuma i sve moguće goruće probleme sveta, usput se služeći čitavim serijalom banalnih dijaloga. Uz sve to, baveći se i tragičnom sudbinom kolektiva, opasno „gazi” i po patetici.

Za „Avatar” se može još reći i da je očekivano politički korektan film. Iako vidno fasciniran vojnom tehnologijom, Kameron ipak kritikuje militarizam, uz to i pohlepu velikih kompanija, a samim tim i surovost kapitalizma. Međutim, i ove su priče već hiljadu puta ispričane, a jednu od njih priča trenutno i Obama. No, Kameron kao da o tome nije obavešten, kao da je izgubio kontakt sa realnošću, pao s Marsa ili Pandore, svejedno. Neko sa njegovim talentom, zanatskom veštinom i vizuelnom darovitošću, ovo sebi ipak nije smeo da dozvoli.

Izvor: Politika Dubravka Lakić