ZNAČAJNO OTKRIĆE KOD KNJAŽEVCA

Nebojša Đorđević    Nauka, Vesti

Arheolozi iz lokalnog Muzeja u Knjaževcu, zajedno sa kolegama iz Arheološkog instituta u Beogradu na višeslojnom lokalitetu Banjica, otkrili ostatke praistorijskog, antičkog i srednjevekovnog naselja. Knjaževac je poznat i po antičkom lokalitetu Ravna i pećini Gabrovnica.

Na lokalitetu Banjica nedaleko od Knjaževca, stručnjaci Arheološkog instituta u Beogradu i Zavičajnog muzeja otkrili su tragove naselja iz doba praistorije, antike i srednjeg veka, saopšteno je juce u tom gradu.

Arheolozi su otkrili i kultni kompleks iz ranog metalnog doba, rekli su novinarima rukovodioci istraživanja Milorad Stojić sa Arheološkog instituta i kustos arheolog Zavičajnog muzeja u Knjaževcu Bojana Ilijić.

Arheološko nalazište Rgošte poznato je stručnjacima od 1977. godine. Tada su na jednom imanju pronađeni ostaci srednjovekovne nekropole, a 2006. godine otkriven je i lokalitet Banjica.

Na području Knjaževca postoji još niz značjanih nalazišta od kojih su najpoznatija Ravna ili nekadašnji Timacus minus i Gabrovnica, jedini lokalitet kod nas sa dokumentovanim pećinskim slikarstvom iz praistorije.

Izvor RTS

“KOLIBA” ISPRED KOELJA

Ivan Manojlović    Knjige

NAJPRODAVANIJE KNJIGE U PROŠLOM MESECU KOD NAS I U OKRUŽENJU

Beograd- Najprodavanija knjiga u julu u Srbiji, ali i uzemljama okruženja, bila je drugi mesec zaredom „Koliba” Vilijama P. Janga, piše Tanjug pozivajući se na anketu virtuelne „knjizara. com”. „Koliba” je hit knjiga u svetu, a u Srbiji je tako brzo izbila na sam vrh zahvaljujući medijskoj kampanji izdavačke kuće „Laguna”.

U poslednjoj anketi, koju „knjizara. com” radi bezmalo pet godina, broj knjižara koje su u njoj učestvovale je sveden, a u njoj nije učestvovala nijedna knjižara južnije od Kragujevca, ali su ostale iz Banjaluke, Herceg Novog, Kotora i Podgorice.

Drugo mesto pripalo je novom romanu Paola Koelja „Pobednik je sam”, koji je od trenutka kada ga je objavio ekskluzivni izdavač dela tog pisca „Paideia” naišao na veliki odziv vernih čitalaca. Koeljove knjige su, posle „Biblije”, već više od dve decenije najprodavanije štivo u svetu.

„Tajna” Ronde Bern sa drugog mesta u junu skliznula je u julu na deveto. Dva romana Haleda Hoseinija „Lovac na zmajeve” i „Hiljadu čudesnih sunaca” privlače kupce otkako su se pojavili i imaju šansu da nadmaše po popularnosti Koeljovog „ Alhemičara” ili „Devojku sa bisernom minđušom” Trejsi Ševalije, koji su, po listama virtuelne knjižare, rekorderi među bestselerima.

Hoseinijev „Lovac…” je sada na trećem, a „Hiljadu sunaca” je na desetom mestu, iako se „Lovac” pojavio prvi pre više od dve godine.

Roman „Zamak u Pirinejima” Justejna Gordera, norveškog pisca koji je stekao kultni status kada je kod nas objavljen „Sofijin svet”, drži četvrto mesto, a ovogodišnji dobitnik Ninove nagrade „Tesla, portret među maskama” Vladimira Pištala, koji je od decembra do juna bio na prvom mestu pao je sada na peto.

Marija Jovanović zauzela je, kao i prethodnog meseca, šesto mesto „Dovoljnim razlogom”, a „Posle fajronta - knjiga o Paji” novinara tabloida Aleksandra Đuričića sedmo mesto.

Novinarke Gorica Popović i Jelena Greganović su svojom prepiskom sakupljenom u knjigu „Priči nikad kraja” dospele na osmo mesto.

Izvor Glas javnosti

VREDAN KNJIŽEVNI RAD

Aleksandra Radovanović    Knjige, Poezija, Vesti

Brankova nagrada pripala Maji Solar, pesnikinji iz Novog Sada

Žiri za dodelu Brankove nagrade, mladom pesniku autoru do 29 godina, za najbolju prvu knjigu pesama na srpskom jeziku, ovogodišnju 49. nagradu dodelio je Maji Solar, pesnikinji iz Novog Sada, za knjigu „Makulalalalatura” (SKC, Kragujevac 2008).

Juče je na konferenciji za novinare saopšteno da je na Konkurs Društva književnika Vojvodine pristiglo deset knjiga, od kojih sedam ispunjavaju uslove konkursa, što svakako svedoči o maloj produkciji kada su prve pesničke knjige u pitanju. Žiri, koji je zasedao u sastavu Zoran Đerić, predsednik, Saša Radojčić i Momčilo Bakrač izdvojio je u uži izbor tri pesničke knjige: „Tehnologija mame” Ljiljana Jovanović, u izdanju Prve knjige Matice srpske iz Novog Sada, „Impresionistički kadrovi” Sonje Jankov, takođe u izdanju Prve knjige Matice srpske i nagrađenu knjigu Maje Solar.

Maja Solar je rođena 1980. godine, u Zagrebu. Diplomirala je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde je u saradničkom statusu. Članica je redakcije časopisa „Polja” i poetsko-političkog teatra „Poetske rupe”. „‘Makulatura’ je tipografski pojam za umrljane, loše oštampane tabake ili listove, stranice ili slike, a u figurativnom smislu, ukazuje na bezvredan književni rad. Umetnuvši u ovu reč još tri ista sloga, lalala, i dobivši tako naslov „Makulalalalatura”, autorka se poigrala s postojećim značenjima, istovremeno ih relativizujući i poništavajući, ako imamo u vidu da je njena knjiga jedna od najubedljivijih pesničkih knjiga koje su se pojavile u poslednjih godinu dana na srpskom jezičkom i književnom prostoru”, navodi se u obrazloženju žirija.

Brankova nagrada će biti uručena Maji Solar, u utorak, 25. avgusta, u Magistratu u Sremskim Karlovcima, na Četvrtom međunarodnom književnom festivalu. Primiće je iz ruku engleskog pesnika Šon O Brajena koji je ovogodišnji laureat međunarodne književne nagrade „Novi Sad” koju dodeljuje Društvo književnika Vojvodine.

Nagrada je važna stanica na putu pesnika

Maju Solar je vest da je primila nagradu zatekla na moru, na odmoru. Pored čestitki koje smo joj uputili, zamolili smo je i da prokomentariše za Danas šta joj znači nagrada koju su svojevremeno dobili književnici kao što su Vasko Popa, Duško Trifunović, Borislav Radović, Pavle Ugrinov, Aleksandar Tišma, Nemanja Mitrović, Oto Horvat i drugi. „Svakako sam veoma zadovoljna što je moja prva zbirka poezije nagrađena. Mislim da je nagrada važna stanica na putu svakog pesnika, pa i meni s toga mnogo znači”, istakla je Maja Solar.

Izvor: Danas Gordana Nonim

U ČAST NOBELOVCA KNUTA HAMSUNA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti


Norveška obeležila 150. godina od rođenja pisca i naciste

Norveška je u utorak, 4. avgusta obeležila 150. godišnjicu rođenja književnika Knuta Hamsuna markicom sa njegovim likom i uz muzej posvećen dobitniku Nobelove nagrade za književnost koji je posle rata prezren zbog simpatija prema nacističkim idejama

„Došao je trenutak da se oda priznanje Hamsunovom delu. Svi norveški pisci koji su dobili Nobelovu nagradu konačno imaju lik na markici”, saopštio je zvaničnik pošte Halvor Fasting. Hamsun (1859-1952) dobio je Nobelovu nagradu 1920, 17 godina posle Bjernstjerna Bjernsona i osam godina pre Sigrid Undset.

Pisac je kasnije stao na stranu nacističke Nemačke i kolaboracionističkog režima Vidkuna Kvislinga. Hamsun je svoju Nobelovu medalju poklonio Jozefu Gebelsu, šefu propagande Adolfa Hitlera.

Posle Drugog svetskog rata izbegao je suđenje pošto je procenjeno da pati od „opšte slabosti mentalnog zdravlja” ali je osuđen na novčanu kaznu. Prvi muzej posvećen Hamsunu svečano je u utorak otvorila princeza Mete-Marit u severnom norveškom gradu Hamaroju u kojem je pisac proveo deo detinjstva.

„Bio je jedan od najboljih norveških pisaca. što se politike tiče, bio je nevešt i cela porodica se od njega distancirala”, rekao je lokalnoj televiziji njegov unuk Lejf Hamsun. Među najpoznatijim delima Knuta Hamsuna su Plodovi zemlje, Pan, Misterije, Viktorija i Glad.

Izvor: e - Novine

МИРОСЛАВ ТОДОРОВИЋ - Неколико песама из необјављене збирке “ВЕТАР ПОНАД ГОРА”

Nebojša Đorđević    Poezija

Мирослав Тодоровић је рођен 29. децембра 1946. у Трешњевици код Ариља.
Објавио је књиге поезије: Спис ведрине (Градина, Ниш, 1978), Испис таме (Просвета, Ниш, 1990), Летеће бараке, теренци и њи`ове душе (Просвета, Ниш, 1990), Судњи час (Крајински књижевни круг, Нота, Књажевац, 1990), Теренска свеска (БИГЗ, 1993), Испис таме 2 (Апостроф, Београд, 1994), Сванућа (Деметра, Књажевац, 1994), Црно у боји (Српска књижевна задруга, Београд, 1994), Потоња верзија (Просвета, Ниш, 1997), Свети мученици (Просвета, Београд, 1998), Тамно и дубоко (Апостроф, Београд, 2002), Земаљско и небеско (МБ графика, Ниш, 2004), После свега (Свен, Ниш, 2005), Спрам расутих звезда (НКЦ, Unus mundus 19-20-21-22 / 2006), и, (СВЕН, Ниш, 2007), Песме путовања (Књижевни клуб „Бранко Миљковић,” Књажевац, 2009)

Књига критика: У сенци Дамокловог мача, 1. (Учитељски факултет Врање, 2009).

У бројним листовима и часописима објавио је мноштво књижевних критика, прозних текстова, интервјуа, уводника, поговора … записа.

Превођен је на више језика и заступљен је у домаћим и страним антологијама, часописима и интернет издањима
Заступљен је у Лексикону М. Савић: Ко је ко, Београд, 1994; М. Пашић: Књижевност ужичког краја, 1991, 1996; Биографском лексикону Златиборског округа, Београд, 2006…

У припреми: Ветар понад гора (лирика), Светиња (лирика), Протуве и анђели (проза), У сенци Дамокловог мача, 2. (критика).

Награде: Дрво живота, Мирко Петковић, Милан Ракић, Раде Томић…

Живи у Нишу и Трешњевици (повремено и привремено).

ПОГЛЕД СА БЈЕЛОГ КАМЕНА У ЗАВИЧАЈНИ ПЕЈЗАЖ
ИЗ КОЈЕГ САМ НЕГДА ДЕЧАК ГЛЕДАО ЛИНИЈУ ХОРИЗОНТA
НА КОЈОЈ ЕВО СТОЈИМ
СА ОВИМ СТИХОВИМА У ПЛАВЕТНОЈ ИЗМАГЛИЦИ

ГЛЕДАМ у родни пејзаж са линије хоризонта
Линије коју сам негда дечак гледао испред родне куће
У молитвеној тишини јутарње светлости
И овај пут горски - уже пребачено преко плећа брда
Мамио је тајном негда призивао и у сну шапутао
Крени у свет Спознај Чуј истине живота
Стекни о томе песму после свега

Гледао сам негда на уранку јутра румен
Вале светлости што златиле су врх Остреша
Слушао бајковити прах дана који се рађа
Ехо година минулих што из плавила неба зове

Сада старац на оној линији хоризонта
Видим себе дечака у сенци јабуке које одавно нема
Гледам пејзаж родне куће ка којем сам одлазећи ишао
А живота нарација у виру година открива с/мисао
Тишине која је путоказ томовима књига о томе.

Путем прође трактор неста убрзо иза брега
Радознало ме незнанца погледа жена из приколице
Из небеске перспективе чуло се кликтање орлова
А пролећна светлост брда благословено се преливала
У зеленој филозофији обнављања
Са тијом ауром религије живота
Наспрам мојих мисли о песми
Која је широм отворених очију
Казивала о спокојству минулих година

Је ли уистину постојао овај живот? чујеш
Из у зрењу жита летње мирисе како се разгоревају
Видиш све оно што си узаман по свету тражио о Мирославе
Сада ти се свечано отвара у пејзажу овом д/очекује
Том листу што ти се из душе извија
Иде у сусрет са хиљадама страница других пејзажа
Који су у стиху твоме чекају час
Песме из које ће запевати свемир
Гласом мојим

Чуо сам планинске врхунце
Слушао радост јутарње у сети вечерње светлости
Путник на заранку слути песму незаписану
Чује је из тишине видика
У чијој нарацији тек реч тек шум
Са овом тачком на крају опоручно

Бјели Камен, 12. мај 2007.

МОЈИ ПОСЕДИ

И видећеш исти сури предео што ће ти рећи:
Нигде ниси био, ништа се није догодило!
Ј. Христић
ВРАЋАМ се вечно одлазећи
Градина Малич Остреш
Дочекују ме сенке брда
Из нигде се враћам
Са успоменама
У књигама поезије

Старац и странац у родном месту
У реч се слије бол
Сада кад све је сећање ћутање
Из клупка догађаја
Нит песме Сене невидљиве
Речи Речи

Стихови живе тишине
Далеки градови
Планине Реке Африка
МОЈИ ПОСЕДИ сви ти видици
Обриси маглени понад планине Малич
Жудње сена
У спису завичајних ћутања

Ал без гласа
И мога и твојега

Трешњевица, април 1999.

***

Заборављена врата
Врата која више нема
Ко да отвори
На кући давно напуштеној
Све више видик
Песми
У коју се враћам
После свега

О томе ћутљиве речи
И тишина зараслих стаза
О томе књига томови
Које су и речи заборавиле

Будућност чита стихове
Устиховима
Чујем заборављена врата
Видим како светле отворена
Са мислима моје песме
После свега

Ниш, 27. март 2008.

ПИСМО НЕБА

ЖИВА флора пролећних стихова
Светли исконски честито ова песма
Са земљом што се у људској мери
Батрга и нестаје у немом штиву
Историје видим је у магленим
Испарењима понад узоране њиве
Видљиви шапут трајања
Стишава у древном рукопису земље
Разумем њену стварност ово писмо
Из којег се помаљују биљчице
У небо загледане са мојим мислима
О вечитим истинама што находе се
У овим стиховима са брдима унаоколо
Са блаженим мирисом земље о свему
И Земљорадницима који чудима се баве*

Све има своје време вели искуство
А ја слушам пљусак кише
ПИСМО НЕБА као на почетку свега
О свему у свему мелодија прастара
О томе брда слике јал слова ова
Јутра са валима шумског зеленила
Жива флора пролећних стихова
Умешност песничке уметности разасјава

Светли исконски честито ова песма
Са дахом вечности књигу отвара
Реч моја хоризонт свему
Свиће и бива

2006.

*Б. Петровић

ДРЕВНИ РУКОПИС ОБЛАКА
Жарку Ђуровићу

Прочитах* да Јономами живе у изолацији
Немају писани језик и броје само до два
Све изнад тог броја називају вахоро
А реч вахоро значи много

Април 2008. проводим у родном селу
Читам Пишем Позно земљу обделавам
Шуркам око куће пуне самоте
И ћутим на начин пролећног зеленила
Премда знам да се и траве на свом језику
Дошаптавају да све има свој језик

(Искрсну однекуд сенка вавилонска)

Ево већ три дана како не чух реч људску
Само пој птица само ветра хуј
Хуј у којем су сабрани сви језици света
И сви знаци које међ горама овим чујем
Док са земљом разговарам
Поимам њен језик без иједног знака
Данима гледам древни рукопис облака

Разумем Јономаме
И Каројана песника који и моје речи записа
Подношљив је живот
кад си завршио са животом


*Политика, 22.март 1998.

САТ ЗЕМНИ/Х

САТ земљи коју копам
Будућност у њеној видовитости
Зелени Светли лишћем Трепери
Кроз стихове живих разведрава

О свему томе на начин трава
Трајем Давне светле речи
Лист по лист до сенке суштине
Васколике празнине Потом

Као Бог седмога дана
Светлим понад у зрењу малињака
Исписујем реч по реч судбински
Сат земљи коју копам

И бивам

Трешњевица, 12-24.4.2003.

НАД РУКОПИСОМ ЗЕМЉЕ

Ја мислим да је вечност рођена у селу.
Л. Блага

ПРОЛЕЋНИ мирис узоране земље
Испуњава божанску мисао видика
Док ослушкујем зеленкасту светлост шуме
Реч испуњена ноћном тишином бива
Обрис стиха са истином испарења
И ехом историје у нама

Над рукописом земље блага магла
Као над постањем лебди и нестаје
У пејзажу са штивом мојих стихова
Који се преобраћају у брда и небо
Понад ветар хуји све даље у предање

А изникла биљка кишу призива
Око ње суша исписала лавиринт линија
Умно се истворио цртеж апстрактни
У збиљу живота фатумски сплетен

Просветљењем на хоризонту овог списа
Засјаће идеја за песму из васељенског текста
Чујем пролећни мирис узоране земље
Погледом скупљам зелену светлост гора
За песму што од постања живи вечност
Из семенке гледа пут неба параболе

Ако ли ме срећа стварања у животу нађе
Списе овоземаљског живота да разасја
Духом биљки које позно узгајам
Стихом ћу како васељена пулсира
Како се листић зелених томова каном
Разлистава у причу ову у космичку

Пролеће, 2006.