MIROSLAVU MAKSIMOVIĆU NAGRADA “VASKO POPA”

Nebojša Đorđević    Knjige, Poezija, Vesti

VRŠAC - Nagradu “Vasko Popa” dobio je pesnik Miroslav Maksimović (1946) za zbirku pesama “77 soneta o životnim radostima i teškoćama”, koju je objavila beogradska “Prosveta”.

Darodavac nagrade koja nosi ime jednog od naših najvećih pesnika i dodeljuje se od 1995. godine, je Fondacija Hemofarm iz Vršca, rodnog grada Vaska Pope.

Jednoglasni u oceni da je Maksimovićeva zbirka pesama bila najbolja u 2008. godini bili su članovi predsednik žirija Radomir Putnik, Slobodan Zubanović i Bogdan A. Popović.

U najužem izboru su bile i zbirke: “Dinarski Buda” Dragoslava Dedovića (izdavač “Prosveta”, Beograd), “Promašaji” Vladimira Kopicla (Narodna biblioteka “Stefan Prvovenčani”, Kraljevo), “Putovati u Olmo” Ota Horvata (Narodna biblioteka “Stefan Prvovenčani”, Kraljevo) i “Glava” Ivana Rastegorca (Društvo “Istočnik”, biblioteka časopisa “Poezija”, Beograd).

Obrazlažući odluku žirija, Popović je rekao da nagrađena zbirka “77 soneta o životnim radostima i teškoćama” predstavlja izbor iz svih soneta koje je pesnik napisao u periodu od 1968. do 2008. godine. U ovim sonetima Maksimović gradi svojevrstan “mit o svakodnevnom životu”. Njegovi soneti proizlaze iz potrebe za kakvim-takvim skladom, za mirenjem protivurečnosti.

Na vest o nagradi Maksimović je rekao da postoje dva razloga zbog kojih bi pesnik trebalo da se obraduje nagradi “Vasko Popa”. Prvi je taj što je Popa apsolutno bio posvećen poeziji (u svojoj biblioteci držao je samo zbirke pesama i knjige o poeziji) koja je bila mera svih stvari u njegovom pesničkom životu, ali i u njegovom svakodnevnom životu.

Drugi razlog je što je Popa sa neverovatnom lakoćom spajao najvažnije i najdublje nacionalne i duhovne teme sa ponašanjem i razmišljanjem evropskog pesnika. A to je danas svima nama potrebno, zaključio je Maksimović.
Nagrada će pesniku biti uručena 29. juna, u Vršcu, na dan rođenja Vaska Pope.

Izvor: Radio televizija Vojvodine

GLAS PROTIV “MILUTINA MILANKOVIĆA”

Nebojša Đorđević    Film, Nauka, Vesti

Film „Milutin Milanković - Putnik kroz vasionu i vekove” Dragana Elčića, realizovan u produkciji Udruženja građana „Milutin Milanković”, beogradske Akademije umetnosti i Alliance Media Group iz Beograda, povodom 130 godina od rođenja ovog slavnog naučnika, biće prikazan danas u podne u Privrednoj komori, a juče je prikazan novinarima i ekipi filma u Muzeju jugoslovenske kinoteke.

Film prati životni put Milutina Milankovića, od ranih dana do sticanja najviših sertifikata u oblasti tehničkih nauka i članstva u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Njegov naučni rad uključuje i prvu matematičku teoriju o periodima ledenog doba, novu metodologiju u oblasti klimatologije i najpreciznijeg astronomskog kalendara ikada kreiranog. Milanković se danas, u svetskim krugovima smatra za najcitiranijeg naučnika tog profila na svetu, i jednim od najvećih umova 20. veka.

U ovoj godini, posvećenoj njemu, u više navrata su proslavljani njegovi lik i delo, a film Dragana Elčića samo nastavlja proslavu tog jubileja. Film traje oko 80 minuta, a u igranim delovima pojavljuju se Dušan Poček, Vladan Dujović, Dejan Petrošević, Mihajlo Andrić i drugi.

Dalja sudbina filma je neizvesna, jer su se nakon projekcije čuli i glasovi protiv ovog ostvarenja, okrenuti ka zaštiti autorskih prava. Naime, 11. marta Okružnom sudu u Beogradu podneta je tužba radi zaštite autorskih prava gospodina Dušana Vulekovića iz Kotora, kao jedinog reditelja igrano-dokumentarnog filma o Milutinu Milankoviću pod nazivom „Putnik kroz vasionu i vekove”. U privremenoj meri Okružnog suda, koja je podeljena juče nakon projekcije filma u Kinoteci, navodi se da se tuženima Draganu Elčiću, Udruženju građana „Milutin Milanković” i Fakultetu umetnosti „Akademija umetnosti”, zabranjuje da dokumentarni film o Milutinu Milankoviću „javno prikazuju, emituju, objavljuju, iskorišćavaju, beleže, umnožavaju, javno saopštavaju uključujući interaktivno činjenje filma dostupnim javnosti, reklamiraju, na bilo koji način i u bilo kom obliku i u bilo kojim sredstvima javnog informisanja uključujući i objavljivanje na Internet stranicama tuženih ili bilo kojih trećih lica, stavljaju u promet, prilagođavaju, aranžiraju ili menjaju na bilo koji način, kao i da ga na bilo koji drugi način upotrebe, a što može dovesti do kršenja prava tužioca Dušana Vulekovića iz Kotora, kao jedinog reditelja”. Sudski postupak je u toku.

Indonežanski film u Kinoteci

Projekcijom filma „Družina duge” Ririja Rize, jednog od najnagrađivanijih autora Indonezije, večeras u Muzeju jugoslovenske kinoteke, u 19.30 sati počinje revija posvećena kinematografiji ove zemlje i tom autoru. Narednih dana, slede projekcije njegovih filmova, kojima je skrenuo pažnju svetske javnosti na sebe i doveo svoju zemlju na najprestižnije svetske festivale.

Izvor: Danas D. Jovićević

KAD POSTMODERNA NAPADA UM ČITALACA

Miroslav Mladenović    Knjige, Kultura

Ovih dana se u izdanju zrenjaninske “Agore” pojavio roman irskog pisca Flena O’Brajena “Na reci kod d ve ptice”, koji se smatra, kako beleži Tanjug, prvim postmodernističkim proznim delom. Reč je o jednoj od najznačajnijih knjiga napisanih u 20. veku, napisanoj još davne 1939. godine. Zbog specifičnog stila, ovaj roman je izuzetno zahtevan za prevođenje, tako da je njegova konačna pojava na srpskom svakako literarni događaj. Prevodilac Predrag Šaponja nazvao je knjigu “intertekstualnim loncem za topljenje, s ukusom vrcavog humora”.

Okvir je pisan kao realistični roman o lenjom dablinskom studentu koji beži s predavanja, podaje se čarima piva i noćnog života, a u slobodno vreme, kad ne pati od mamurluka, piše eksperimentalni roman o izmišljenom piscu Trelisu, čiji junaci odlučuju da se pobune protiv maltretiranja od strane svoga autora. Flen O’Brajen slobodno pozajmljuje junake iz irske mitologije i literarnih predložaka i presađuje ih u milje Dablina iz 30-ih godina 20. veka.

Roman su hvalila najbolja pera anglosaksonske književnosti, pa je tako Grejam Grinb napisao da je to “knjiga koja mi je u mislima otkako sam je pročitao – jedna od stotinu najboljih knjiga napisanih u 20. veku”. Za kritičara Čikago tribjuna O’Brajenova knjiga je “istovremeno komedija i fantazija, toliko zapanjujuće originalna da se opire bilo kakvom prepričavanju”, a slavni Entoni Bardžis je uporedio O’Brajena s Džojsom, rekavši da “napadaju um čitaoca rečima i stilom, magijom i ludilom, beskrajnom stvaralačkom dovitljivošću”.

Utopljen u alkoholu

Flen O’Brajen (1911–1966), autor pet romana, manje je poznat široj čitalačkoj publici od svojih savremenika Džojsa i Beketa, “jer je rano ispoljeni talenat utopio u alkoholu”. Prvo objavljuje roman “Na reci kod ‘Dve ptice’”, pisan na staroirskom, a dve godine kasnije ne može da nađe izdavača za roman “Treći policajac”. Ista sudbina će zadesiti i sledeći, “Sirota usta”, pa zato diže ruke od književnosti, zaposlivši se u državnoj službi, dok se pod pseudonimom Majls Gopalin posvećuje humorističkom i satiričarskom radu u dnevnom listu, izašavši iz spisateljske blokade dve decenije kasnije komedijom “Težak život”.

Izvor: Građanski List

UTEHA U FILOZOFIJI

Miroslav Mladenović    Knjige, Kultura

„PLATO“ OBJAVIO KNJIGU „LEČENJE ŠOPENHAUEROM“

UTEHA U FILOZOFIJI

Knjiga „Lečenje Šopenhauerom“ , u izdanju „Platoa“ predstavlja romanesknu sliku grupne terapije, unutrašnji pogled na članove grupe i način na koji ih ovaj vešti psihoanalitičar vodi i ohrabruje dok ne padnu i ne posustanu. Neki delovi knjige se čitaju kao psihoterapeutska verzija Platonove „Gozbe“, u kojima dinamičnost omogućava junacima da otkriju svoje unutrašnje glasove koji bi im inače ostali potpuno nepoznati. Glavni junak, eminentni psihoterapeut Džulijus Hercfeld, kome je preostala još jedna godina života, nedeljnim seansama sa pacijentima od te svoje poslednje godine pravi poslednju volju i testament. Suštinsku vrednost tih terapija, pa samim tim i čitave knjige, predstavlja prisustvo Hercfeldovog pacijenta iz prošlosti kome tada nije uspeo da pomogne Filipa Slejta, samopriznatog seksualnog zavisnika koji je pronašao utehu i terapiju za svoju zavisnost u filozofiji Artura Šopenhauera. Slejt ne propoveda Šopenhauera, on ga živi ili barem pokušava to da radi. Dolazak na terapiju jedne od Slejtovih ranijih žrtava, dovodi ga do odluke da stavi na test svoju životnu filozofiju. Kada se svi pacijenti suoče sa skrivenim delovima svoje prošlosti i doktor Džulijus, podstaknut Filipom, takođe dolazi do suočenja.

Irvin D. Jalom je rođen 1931. godine u Vašingtonu kao dete ruskih emigranata. Odrastao je u siromašnom crnačkom predgrađu, a čitanje i provođenje vremena u biblioteci bilo mu je jedino zadovoljstvo. Trenutno radi kao profesor psihijatrije Stenford univerziteta. Američka psihijatrijska organizacija mu je dodelila nagradu“Oskar Pfister“. Autor je bestselera „Kad je Niče plakao“,“Krvnik ljubavi“ i nekoliko klasičnih knjiga iz psihijatrije uključujući monumentalno delo“Teorija i praksa u grupnoj psihoterapiji“ koje je postalo standard u ovoj oblasti.

Glas Javnosti

HANEKEU I MINHENSKA NAGRADA ZA ŽIVOTNO DELO

Miroslav Mladenović    Film, Kultura

Austrijski režiser Mihael Haneke, čiji je film “Bela traka” prošle sedmice dobio Zlatnu palmu u Kanu, dobiće nagradu za životno delo na filmskom festivalu u njegovom rodnom Minhenu.

Hanekeu i minhenska nagrada za životno delo

Haneke će nagradu Sinemerit dobiti 3. jula, kazao je dnevniku Varajeti direktor festivala Andreas Štrel.

“Oduvek ga smatram jednim od zaista velikih režisera u Evropi i godinama sam čekao da mu ukažem počast u Minhenu”, kazao je Štrel i dodao da je odluka o dodeli priznanja doneta mnogo pre Hanekeovog uspeha u Kanu.

“Lepo je što je dobio Zlatnu palmu, ali nama to iskreno rečeno nije toliko važno. Nama je važno da jedan od najboljih režisera na svetu dolazi u Minhen. Vreme je da ukažemo počast njemu i njegovom divnom stvaralaštvu. Snimio je toliko odličnih filmova”, rekao je Štrel.

Film “Bela traka”, crno-bela drama sa radnjom smeštenom u jedno nemačko selo pred Prvi svetski rat, biće jedan od šest Henekeovih filmova koji će biti prikazani na festivalu u Minhenu, koji će trajati od 25. juna do 4. jula. Među njima je i “Skriveno”, za koji je Haneke 2005. dobio nagradu za režiju u Kanu.

Mihael Haneke rođen je 23. marta 1942. u Minhenu. Njegova porodica preselila se u Austriju posle Drugog svetskog rata.

Blic - Beta | Foto:Reuters