GOVORITE LI KLINGOŠKI?

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Govorite li klingonški?

Prema raspoloživim podacima širom zemaljske kugle govori se oko 6000 jezika. Neki su globalno poznati i govore ih desetine i stotine miliona ljudi, dok su za druge, sem šačice onih koji ih govore, čuli još samo naučnici. Svake godine nekoliko jezika nestane jer umire i poslednji čovek koji ga je govorio. Gotovo se podrazumeva da određeni jezik potiče iz naroda koji ga je stvorio, te je tako jezik jedno od obeležja koje razlikuje narode. Ipak, nije sve tako jednostavno jer postoje i jezici koji su svesno i namerno “proizvedeni”. Naravno, većina će odmah pomisliti na esperanto, jezik koji je 1887. u knjizi „Unua Libro” opisao Doktoro Esperanto, što je pseudonim L. L. Zamelhof. Reč esperanto znači: “onaj koji se nada”. Ideja Dr Esperanta je bila da stvori univerzalni jezik kojim će moći da se sporazumevaju svi ljudi. Da bi ostvario ovu ideju Dr Esperanto je pokušao da maksimalno olakša učenje esperanta, odnosno da pojednostavi njegovu gramtiku i leksiku.

Mada ovaj naum nije u potpunosti uspeo, esperanto je među 100 jezika koji su najčešće u upotrebi na Zemlji. Računa se da ga govori između 100.000 i dva miliona ljudi. Najpoznatiji internet pretraživač Gugl i popularna internet enciklopedija Vikipedija mogu se koristiti i na esperantu. Međunarodni pokret koji propagira i širi ovaj jezik veoma je aktivan i uspeva da odoli sveopštem nastupanju engleskog jezika propagiranog popularnim elektronskim medijima i internetom.

Postojanje esperanta posle više od jednog veka prihvata se bez mnogo iščuđavanja. Jedan isto tako izmišljen jezik, međutim, i dalje izaziva zabunu i nedoumice. Reč je o klingonškom jeziku, odnosno jeziku kojim originalno govore “Klingonci”. Neupućenima treba reći da su Klingonci jedna od prgavih ratničkih svemirskih rasa iz univerzuma TV serije Zvezdane staze. Klingonški se prvi put javno čuo u celovečernjem filmu „Zvezdane staze” iz 1979. Filmska kuća Paramaunt unajmila je lingvistu Marka Okranda da uobliči ovaj jezik vanzemaljaca, a on se poslužio principima jezika kojima su govorili Indijanci odnosno iskustvima sanskrita. Prvi rečnik klingonškog pojavio se 1985. a za njim su sledile knjige klingonških fraza.

Pošto je u filmu “Zvezdane staze VI: Neotkrivena zemlja” izrečeno da Šekspir najbolje zvuči na originalnom klingonškom, Šekspirovi komadi „Mnogo buke ni oko čega” i „Hamlet” prevedeni su na klingonški! Klingonški je 2006. proglašen za veštački jezik kojim govori najviše ljudi na svetu; a procene o broju ljudi koji govore klingonški variraju od par desetina hiljada do nekoliko stotina hiljada. U svakom slučaju, za tri decenije svog postojanja klingonški je od lake zabave daleko stigao - sada je gotovo zaokružen, funkcionalan jezik koji se i dalje razvija. Dakle, ne preostaje nam ništa do da se pozdravimo na klingonškom: “ljapla”!

Samo za retke čarobnjake

Za razliku od politički obojenih jezika, u svetovima literature, posebno epske fantastike, nalazimo i sasvim egzotične jezike. Takav je parsel, jezik zmija, poznat samo retkim i odabranim čarobnjacima iz knjiga o Hariju Poteru. Tolkinov ep “Gospodar prstenova” pominje mnoštvo posebnih jezika. Najpoznatiji su kvenija i sindarin. Prvi je stari, oficijelni jezik “srednjih zemalja” (nešto kao latinski u istoriji srednjevekovne Evrope). Svoje ideje o raznim jezicima Tolkin je razvijao u brojnim skicama, beleškama i studijama koje su pratile pisanje njegove znamenite trilogije.

Klingonški nije jedini jezik stvoren u nekom umetničkom delu. Može se reći da je smišljanje novih jezika nastavak starih tradicija da se ezoterijski tekstovi pišu tajnim jezikom. Atrur Mahen je 1899. u svojoj priči „Beli ljudi” izmislio aklo jezik na kojem se pišu okultni ili zabranjeni tekstovi. H. P. Lavkraft je koristio aklo u pričama „Danvički užas” i „Pohodilac mraka” iz serijala “ktulu mitova”. Alan Mur u priči „Dvorište” pominje aklo na samo kao jezik vanzemaljaca već i kao ključ za otvaranje ljudskog uma. Aklo, ipak, nije i pored širokog pominjanja, pretočen u posebne rečnike, već je i dalje ostavljen na volju i domišljatost pisaca. Mnogo bolje je prošao novogovor iz Orvelovog romana „1984.” Mada ne postoji njegov rečnik pisac je postavio principe pravljenja ovog jezika a oni su uprošćavanje, spajanje i brisanje reči koje označavaju ideje i emocije.

Mnogi cinici primećuju kako se tiho ali sigurno, savremeni engleski razvija po tim principima, što rezultira generacijama koje ne umeju da izraze svoja osećanja i misli jer ne znaju reči kojima bi definisali te senzacije. Sa svoje strane, Entoni Bardžis je u „Paklenoj pomorandži” skovao jezik mladih delikvenata kao mešavinu ruskog i engleskog sa vrlo proizvoljnom gramatikom. Nadsat je živopisan i slobodan jezik koji pripada slojevima koji pružaju otpor militantnoj vlasti budućnosti (koja je već stigla?).

Mada stvaran s mnogo manje temeljnosti i ambicija, mangani, rudimantarni jezik velikih majmuna iz serijala romana o Tarzanu Edgara Rajsa Barouza, postao je svetski poznat. Leksikon manganija koji je sam Barouz sastavio čine originalne reči, ali i one preuzete iz raznih jezika naroda Afrike. U mlađoj populaciji popularan je i vanzemaljski, koji se može čitati u crtanoj TV seriji “Futurama” prikazivanoj od 1999. do 2003. Mada vrlo komplikovan u pisanoj formi (jer je, navodno, svako sledeće slovo zbir svih prethodnih plus novog slova), mnoštvo fanova se zabavljalo dešifrovanjem poruka viđenih u epizodama ove humorističke naučno-fantastične serije.
Kako bilo da bilo, ako negde čujete ljude kako govore nepoznatim jezikom, to uopšte ne mora da znači da su stranci - možda su samo domaći Klingonci ili veliki majmuni.

Izvor: Dnevnik Online Ilija Bakić

OTVOREN KONKURS ZA 7. MEĐUNARODNI SALON STRIPA

Mirjana Stanojevi?    Konkursi, Strip, Vesti

U toku je konkurs za 7. Međunarodni salon stripa, saopšteno je iz Studentskog kulturnog centra.

Rok za slanje radova je 20. avgust, a zainteresovani mogu da ih šalju na adresu: Studentski kulturni centar, Kralja Milana 48, Beograd. Rad može biti delo jednog ili više autora, kandidati mogu poslati ili doneti lično samo jedan rad u originalu ili dobroj kopiji, obima od jedne do četiri table, a najpoželjniji su A3 ili A4 formati.

Odabir teme, žanra, autorski pristup i format table za konkurs su slobodni i ne isključuje se mogućnost prihvatanja rada strip tematike u drugim medijima: reljef, skulptura, instalacija, objekat. Takođe, tekst u stripu mora biti na jednom od jezika naroda bivših jugoslovenskih republika ili na engleskom, a uz rad je obavezno poslati čitko popunjenu prijavu koja se može preuzeti na www. skc.org.rs ili dobiti u “Srećnoj galeriji” SKC, pri predavanju radova.

Potrebno je na poleđini svake table rada naznačiti autore i njihovu funkciju: scenario, crtež, kolor i za svakog od njih obavezno dostaviti u prijavi sve potrebne podatke i označiti stranice brojem.

Bez ovih podataka rad se neće uzimati u razmatranje, navedeno je u saopštenju. Radove će selektirati žiri, i to za za veliku izložbu salona, za oficijalne nagrade salona i za nagrade sponzora i izdavača.

Biće dodeljene nagrade Gran pri Salona koja uključuje novčani iznos 1.000 evra, zatim nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika, za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika, za najbolji scenario (ideju), za najbolji crtež i specijalna nagrada žirija za inovaciju.

Takmičarima do 15 godina starosti biće dodeljene nagrade “Mladi lav” - najbolji rad u kategoriji, zatim specijalne nagrade žirija za najbolju ideju, za zreo i maštovit izraz i nagradu za najmlađeg učesnika.

Međunarodni salon stripa je festival koji već šest godina organizuje i vodi “Srećna galerija” SKC-a, predstavlja najmasovniji i najveći strip događaj u Srbiji i jedan je od najznačajnijih smotri “devete” umetnosti u regionu. Salon se svake godine održava krajem septembra, u svim prostorima SKC-a.

Izvor: Blic Online / Tanjug

KAKO SE PERE PATKA

Miroslav Mladenović    Knjige

(o pranju novca već svi pričaju)

Uvek sam više voleo crnke nego plavuše. O plavušama sam čak ispričao i čuo više viceva nego o policajcima. Bio sam ubeđen da sa plavušama nikada neću imati neke dublje kontakte.

Jednoga dana sreo sam je na ulici. Po prvi put iz daleka sam pomislio : „Pa ovo i nije tako loša ženska.“ Međutim, kad god mi je prilazila bliže u narednim susretima, viđao sam na njoj deliće prevremene starosti, kao i ogroman uticaj onoga što je naučila od majke.

Ne znam šta je u tim momentima slučajnih susreta ona pomišljala, ali desilo se to da smo počeli da radimo u istoj firmi. Bližila se situacija. Kuvala mi je kafu svakog jutra, pod izgovorom da su kafekuvarice prljave i da im je higijena ispod svakog nivoa podnošljivog rizika da se pije njihova kafa.

Nije prošlo dugo, preselila se kod mene u kancelariju. Pretpostavljam da je to uspela zbog svog poznavanja političke situacije u koju se ona izuzetno razume, zahvaljujući političkim vezama svog supruga.

Jednog radnog dana, u toku prepodneva ona meni kaže: „Miki, ja bih mogla da radim one stvari sa tobom.“ Ja sam rekao „Dobro.“

Nisam baš bio siguran o kojim se stvarima radilo. Posao mi je bio takav da sam morao da podmirim sve postojeće službe u tadašnjoj firmi, a većina zaposlenih su bile žene.

Ipak su to bile „one stvari“ u pitanju. Sutradan, popodne, došla je kod mene sa polučasovnim zakašnjenjem. Toliko je žurila, da je prošla kuću pa čak i udaljeni most. Ali našla me je u povratku.

Posle nepunih dva minuta nastupilo je svlačenje, u striptiz stilu. Bio je tu crven seksi veš, kao iz sexy-shopa. I nenamerno sam odmah primetio više nego uredno potkresane stidne dlačice. „O Bože, pa ja imam posao sa profesionalkom“ – pomislio sam, i nisam se prevario, što će se videti u daljem tekstu ove priče…

(nastaviće se)

isečci iz romana u pripremi

DELO JOKO ONO NA AUKCIJI

Nebojša Đorđević    Slikarstvo, Vesti

Joko Ono, japanska umetnica i udovica ubijenog člana “Bitlsa” Džona Lenona, otkrila je novo delo povodom Dana podizanja svesti o autizmu Ujedinjenih nacija, preneo je BBC.

Njen mural “Obećanje”, koji je trenutno postavljen u holu zgrade UN u Njujorku, naći će se na aukciji, a novac od prodaje namenjen je obolelima od autizma.

Mural visok dva metra prikazuje bele oblake na plavom nebu i napravljen je od 67 komada slagalice.

Slika će nakon izlaganja ponovo biti izlomljena na delove, koji će se naći na aukciji, svaki sa potpisom Joko Ono. Početna cena svakog delića slike biće 1.000 dolara.

Tek otkrivenom radu japanske umetnice nedostaju dva komada. Joko Ono se nada da će svih 67 delova biti zajedno kada se pronađe lek za autizam.

“Jednom kada se otkrije lek za autizam, videćemo nebo kako sija u svojoj pravoj lepoti, bez rupa”, rekla je Ono.”Uvek sam govorila, ako sanjate sami, to je samo san, ako sanjate zajedno, onda je to svarnost”.

Stručnjaci predviđaju da između 35 i 67 miliona ljudi na svetu boluje od autizma.

Izvor: Blic Online / Reuters

EGZIT NA TAJSMOVOJ LISTI NAJBOLJIH FESTIVALA

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Novosadski festival “Egzit” na petom mestu liste 20 najboljih evropskih muzičkih festivala britanskog lista “Tajms”. List hvali sjajno okruženje festivala, naročito jeftine karte i niske cene usluga.

Ugledni britanski list “Tajms” je i ove godine novosadski festival “Egzit” uvrstio na svoju listu 20 najboljih evropskih muzičkih festivala.

Konstatujući da je funta oslabila, taj list ipak poziva Britance da odu na “Egzit” kako bi obezbedili “svoju festivalsku dozu”, pogotovo što se ide u toplije, sunčanije predele.

“Egzit” se na “Tajmsovoj” listi najboljih 20 muzičkih festivala u Evropi nalazi na petom mestu.

U tekstu se podseća na istorijat festivala, a hvale se sjajno okruženje festivala i naročito jeftine karte i niske cene ostalih usluga.

Najbolja među evropskim muzičkim manifestacijama po tom britanskom listu je “Vej Out Vest” koja se održava u Geteborgu, u Švedskoj.

Interesantno je da se na “Tajmsovoj” listi 20 najboljih muzičih festivala u Evropi nalazi pet festivala iz okruženja: osim srpskog “Egzita”, tu je mađarski “Siget”, rumunski “B’estfest”, bugarski “Spirit of Burgas” i hrvatski “T-Mobajl INmjuzik”.

Generalni menadžer “Egzita” Bojan Bošković rekao je da je taj festival sve popularniji u Evropi, ali da je za mlade Britance to najpopularniji festival van same Engleske.

Ovogodišnji “Egzit” biće održan od 9. do 12. jula na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu.

Na ukupno 20 bina pojaviće se mnogi domaći i strani bendovi. Iako kompletna lista učesnika još nije objavljena, imena nekih izvođača već su poznata: Arktik Mankis, Mednes, Karl Koks, Mobi, Kraftverk, Pati Smit i američki bend Korn.

Izvor: RTS