POLITIČKI INTERES KROJI KRITERIJUME

Miroslav Mladenović    Kultura, Vesti

Kome naplaćuje danak tržišna utakmica kulturnih ustanova

Tek što je slučaj Narodno pozorište delimično skinut s dnevnog reda odlukom Predraga Ejdusa da podnese ostavku na upravničko mesto, u očekivanju koga će ministar kulture Nebojša Bradić postaviti na isto, moglo bi doći do novog slučaja. Ukoliko direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac zaista podnese ostavku - kao što najavljuje u pismu Vladi Srbije, ministrima, predsedniku Srbije - zbog teške materijalne situacije kuće na čijem je čelu, a koja je po svim umetničkim kriterijumima uspešna. Reč je o kući koja je poslednjih godina stekla renome i u regionu, „čiji su svi koncerti rasprodati godinu dana unapred, što bi trebalo da bude solidna osnova za optimizam da će Vlada Srbije pronaći rešenje”.

„U vremenu koje do temelja potresa ekonomska kriza, kao i u vremenu blagostanja, najveće domete postižu institucije u kojima do izražaja dolazi kompetentnost, sposobnost, ali i posvećenost onih koji te institucije vode. Tržišna utakmica najpre naplaćuje danak onima koji svojim neprihvatanjem ili nerazumevanjem realne situacije ne postižu očekivane rezultate, prebacujući krivicu i odgovornost na druge. Ovim rečima ministar kulture i medija počinje saopštenje pod nazivom „Ustanove kulture u tržišnoj utakmici” inicirano nedavnim nesuglasicama u Narodnom pozorištu, ali i pismom Ivana Tasovca koji upućuje direktne zamerke rečima da „Vlada Republike Srbije i Grad Beograd nisu adekvatno vrednovali rad i napredak zaposlenih u našem najelitnijem orkestru. Prihvatajući sa strpljenjem raspored budžetskih sredstava u proteklih osam godina (i za razliku od mnogih drugih, poštujući koeficijente prilikom isplate plata zaposlenih), došli smo u situaciju da su primanja naših najboljih muzičara manja nego u drugim ustanovama”.

Ivan Tasovac za „Blic”
Para ima, prioriteta nema
- U potpunosti se slažem sa izjavom ministra Bradića da postoji izvestan broj nesposobnih menadžera u kulturi, kao što pretpostavljam da se on slaže sa mnom da postoji i određen broj onih uspešnih. Problem je što Vlada Srbije ima isti tretman i prema jednima i prema drugima. Da su kojim slučajem religiozni za slavu bi izabrali „Svetu Uravnilovku”. Takođe se u potpunosti slažem da ne treba probleme rešavati preko grbače poreskih obveznika. Smatram da je jedan od ključnih problema upravo to što novca u kulturi ima dovoljno, ali nema kriterijuma ni prioriteta po kojima se on raspoređuje. Generalno, ima uspešnih direktora, a vreme će pokazati ima li uspešnih ministara - komentar je koji smo povodom ministrovog saopštenja, na naše uporno insistiranje, uspeli da dobijemo od direktora Beogradske filharmonije.

U ministrovom saopštenju još stoji da „vreme sveopšte krize, osim toga, zahteva maksimalnu požrtvovanost i spremnost na odricanje od svih, a naročito od onih koji su na čelu kulturnih institucija. Uspešni i društveno odgovorni direktori ustanova kulture treba da daju rešenja i stvaraju modele koje i drugi mogu koristiti u svojoj praksi. Kod nas postoje ustanove u kojima je direktor u stanju da sa mnogo manje sredstava oblikuje poželjan radni ambijent, i da, uz razumevanje otežanih uslova, donese socijalno relevantne rezultate. Ali postoje i ustanove čiji direktori svoju menadžersku nemoć pokušavaju da maskiraju isključivo pritiskom na džep poreskih obveznika, a ukoliko u tome ne uspeju, očekuju rešenja od viših instanci i prebacuju sopstvenu odgovornost na njih.”

Ivan Tasovac svakako ne spada u menadžere koje treba prozivati na bilo kojoj osnovi jer su rezultati Beogradskoj filharmoniji evidentni. Zato i reaguje zbog nepravde prema kolektivu koji uspešno vodi.
„Prosečna plata u BF je 38.000 dinara, porodice zaposlenih ne mogu da prežive, te je moja moralna obaveza da, ukoliko se do kraja februara ne pronađe rešenje, podnesem ostavku i o razlozima obavestim javnost.”

Činjenica je da je BF imala niz kvalitetnih sezona, da se u ovoj kući racionalno posluje („ne pravimo milionske dugove”, kako kaže Tasovac), da je orkestar postao brend, da je uspeo da zauzme lidersku poziciju na kulturnoj mapi regiona.

„Suma potrebna na godišnjem nivou za sto odsto povećanje plate svih zaposlenih u Filharmoniji je manja od one kojom je Republička izborna komisija nagrađena za svoj rad”, kaže dalje Tasovac, insistirajući na tome da problem nije ekonomske već političke prirode i na kraju postavlja nekoliko pitanja. „Da li Republika Srbija i grad Beograd imaju potrebu za jednom evropski uspešnom institucijom ili će kriterijum podrške i dalje biti dnevnopolitički interes, populizam i namirivanje partijskih poslušnika? Da li će razvijati svoje institucije ili finansirati privatne firme koje se bave organizacijama kulturno-umetničkih priredbi?”

Od ministra Bradića, nažalost, nismo dobili dodatnu izjavu povodom stanja u Beogradskoj filharmoniji, osim da će o tome direktno razgovarati sa Tasovcem.

Izvor: M. Marjanović -Blic Online

“PORNO-BANDA” VEČERAS PRED NOVOSAĐANIMA

Miroslav Mladenović    Film

Porno bandaFilm Mladena Đorđevića Život i smrt porno-bande novosadsku premijeru imaće večeras – projekcije su od 18 i 22 sata – u Art-bioskopu “Vojvodina” na Spensu, u okviru revije “Film 2009″, koju organizuje Kulturni centar Novog Sada (KCNS). Život i smrt porno-bande prati mladog reditelja Marka koji, nakon više propalih pokušaja da nabavi novac za snimanje svog prvog celovečernjeg igranog filma, formira pozorišnu trupu koja širom Srbije izvodi porno-predstave s političkim angažovanjem. Grupa očajnika suočava se s gnevom okoline, ali joj se neočekivano ukazuje prilika da zaradi novac tako što će za jednog nemačkog novinara snimati snaf filmove (autentične snimke ubistava!).

Debitantski dugometražni igrani film beogradskog reditelja Mladena Đorđevića srpsku premijeru imao je 28. februara u Dvorani Kulturnog centra Beograda, u ovogodišnjem takmičarskom programu Festa “Evropa van Evrope”.

– Ovaj film predstavlja kritiku društva u kojem živimo, odnosno sliku savremene Srbije koja se nadovezuje na moj prethodni film, dugometražni dokumentarac o domaćoj porno-industriji Made In Serbia” – rekao je Đorđević na konferenciji za novinare u okviru Festa, a zabeležila je Beta.

Prema njegovim rečima, film je inspirisan dvema tradicijama – crnim talasom u srpskoj kinematografiji, tj. ostvarenjima Želimira Žilnika, Živojina Pavlovića i drugih autora, kao i estetikom savremenog japanskog filma i američkog horora B-produkcije.

– Želeo sam da predstavim sliku savremene Srbije kroz prizmu pornografije, odnosno da prikažem sukob erosa i tanatosa na Balkanu, gde je, nažalost, tanatos dominantniji – kaže mladi reditelj, dok je producent filma, reditelj Srdan Golubović, rekao da je odlučio producirati Život i smrt porno-bande zato što smatra da je reč o “hrabrom i subverzivnom ostvarenju”, koje nije samo kritika srpskog društva nego i “metafora savremene civilizacije koja podseća na porno-kabare“. Opet, glumac Mihajlo Jovanović, koji igra ulogu Marka, rekao je kako veruje da ljudi koji podsećaju na glavnog junaka u filmu ima mnogo u Srbiji, i još dodao da se i sam donekle prepoznaje u tom liku.

Reditelj Mladen Đorđević poručuje da se, takođe, prepoznaje u liku Marka, i dodaje da je inspiraciju za svoj igrani prvenac, koji obiluje eksplicitnim scenama seksa i nasilja, pronašao u sopstvenom životu. “Brutalne slike ratišta uticale su na mene, a postoje dva načina da se od toga pobegne. Jedan je komedija, a drugi, koji meni više odgovara, jeste produbljeno suočavanje s mrakom i sa smrću kako bi se oni obesmislili”, rekao je Đorđević, koji Balkan vidi kao “neku vrstu đubrišta Evrope”, koje likovi poput nemačkog novinara Franca nemilosrdno eksploatišu.

Film, koji je snimljen u produkciji “Baš-Čelika”, na redovnom repertoaru domaćih bioskopa, prema rečima Srdana Golubovića, mogao bi da se nađe na proleće, a autorska ekipa se nada i pozivima za učešće na svetskim filmskim festivalima. Uloge u filmu, pored Mihajla Jovanovića, igraju: Ana Jovanović, Predrag Damjanović, Radivoje Knežević, Srđan Miletić… Večerašnjoj projekciji od 18 sati u bioskopu na Spensu, kako saznajemo u KCNS-u, prisustvovaće reditelj filma i deo glumačke ekipe.

Oštar, šokantan, potresan
Film Mladena Đorđevića “Život i smrt porno-bande” ovogodišnji je dobitnik nagrade “Nebojša Đukelić”, koju mu je na preksinoć završenom Festu dodelio žiri Udruženja filmskih novinara i kritičara Beograda, zbog “hrabrog, kritičkog i gotovo pornografskog ogoljavanja surove stvarnosti savremenog društva, ne samo u lokalnom već i u globalnom kontekstu”. “Višeznačnom i nadrealnom poetikom s elementima crnog humora i šokantne bizarnosti, zasnovanim na brutalnim posledicama života u posleratnom i tranzicionom društvu, ovaj film drastično upozorava na tragičnu nadmoć smrti nad životom u današnjem svetu”, kaže se u obrazloženju žirija.

– Žiri je bio veoma hrabar, ali nisam očekivao ovako dobre reakcije publike – kaže za “Građanski list” Mladen Đorđević. – Manjem delu publike na Festu film je teško pao. Bilo i izlaženja iz sale, pa i padanja u nesvest. To znači da film deluje i drago mi je da sam napravio jedan oštar, šokantan, potresan film. To je niskobudžetni film s pop-art pristupom, ali ima humora koji dobro komunicira sa širim slojevima. Zanima me kakve će biti reakcije kad krene u distribuciju i suoči se s tzv. običnom publikom.

Izvor: Građanski List

ŽELELA SAM DA BUDEM GOSPOĐA MINISTARKA

Miroslav Mladenović    Kultura, Pozorište

Kada bih se ponovo rodila ponovo bih bila glumica, kaže Kapitalina Erić sećajući se svoje bogate umetničke karijere

Kapitalina Erić„Joj, moram da sredim frizuru, šta da obučem” spontano je izgovorila Kapitalina Erić, glumica koja je proteklih decenija svoje emocije i energiju nesebično poklanjala publici u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, kada smo joj najavili posetu.

Da ova divna glumica, i pored toga što ulazi u desetu deceniju života, lepo izgleda i drži do sebe uverili smo se proteklih dana u Domu penzionera Voždovac, gde trenutno živi. Trag opojnog mirisa francuskog parfema vodio nas je do njene sobe na prvom spratu, koju deli sa cimerkom Vukicom Stokić. Atmosfera u sobi prijatna, tu je televizor, mini-kuhinja, na zidu tri Kapitalinine porodične fotografije, cveće. Spremljeno je i malo posluženje: slavski kolači i kafa.

Karakterističan osmeh Kapitaline Erić govori nam da je u dobroj formi:

– Vole ovde da me vide doteranu, a tako sam i navikla da živim. Sredim se, namirišem i stavim karmin, onako bez ogledala.Ogledalo mi ne treba, celog života sam se šminkala bez njega. Da skinem naočare – pita Kapitalina našeg fotoreportera, i dodaje:

– Devedeseta je meni. Svega se sećam. Ovde mi je lepo, dobro me paze, imam društvo. Svaki dan se čujem sa Marijom Crnobori. Bile su nam u gostima Jelena i Ivana Žigon, navraćala je i Rada Đuričin. Uvek se odazovem pozivu da govorim, recitujem, imamo i svoje predstave. Govorim im Andrića, narodne priče i pesme, pevam ruske pesme koje sam naučila još od majke koja je bila Ruskinja. I ja sam rođena u Sibiru, ali su me kaobebu kroz Rusiju, preko Baltičkog mora, Nemačke, Austrije, Maribora, doneli do Zvornika – kaže umetnica.

Kada bi se ponovo rodila, Kapitalina Erić odlučno kaže da bi ponovo bila glumica. Učitelj u bosanskom selu Tršiću je primetio njen glumački dar. Popeo bi je na svoju katedru da recituje, i govorio joj: „Znaš Kapitalina, ti treba da budeš glumica”.

– A ja ne znam ni šta je to, nisam u svome selu videla ni glumce ni pozorište! Vratim se kući i kažem roditeljima da mi je učitelj rekao da treba da budem glumica. „Za žensko dete je varjača”, strogo je komentarisao otacAleksa,ali majka Filisata, Ruskinja, znala je koliko je to lepo. U Sibiru, na sankama, svake subote je odlazila u obližnju varoš u teatar.

– Imala sam maminu podršku. Želela sam da idem dalje u školu, pa me je tako starija sestra Marija povela kod sebe u Beograd. Drugarica koja je išla sa mnom u Građansku školu obavestila me je da je raspisan konkurs  za glumce. Javilo se nas 200 kandidata, odabrano je 20. Recitovala sam Šantića! – priča nam Kapitalina Erić.

Sećanja naviru. „Mogla bih”, dodaje, „da pričam koliko god želite”.

– Davne 1947. godine odvedu me u Bosansku Krupu da snimam film „Živjeće ovaj narod”, za koji je scenario napisao Branko Ćopić, u režiji Nikole Popovića. Stiže mi telegram, obaveštavaju me da moram da se vratim u Beograd jer sam angažovana u novom Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu. Skupilo se nas šezdesetak glumaca iz Ljubljane, Zagreba, Sarajeva, Skoplja, Beograda, Niša. Probrani glumci. Onda nas je ostalo samo petoro: Marija Crnobori, Mira Stupica, Branka i Mlađa Veselinović i ja – priča naša sagovornica.

Priseća se Kapitalina Erić „Rodinog” pozorišta, toga kako je upoznala Gitu Predić i Branislava Nušića, Ivu Andrića, Krležu, Tita… kako su sve glumice u JDP-u bile zaljubljene u šarmantnog Matu Miloševića i koliko je bio lep Stojan Cole Dečermić.

– Želela sam da igram „Gospođu ministarku” ali tu ulogu nikada nisam dobila. Joj, što sam volela Varju u Čehovljevom „Višnjiku”, Agafju u Gogoljevoj „Ženidbi”, a posebno Taisju u „Jegoru Buličovu” Gorkog…

U lepoj uspomeni ostalo je Kapitalini Erić gostovanje JDP-a u Rusiji:

– Umro Staljin, Tito se pomirio sa Hruščovim. Kada se države pomire, prvo kao delegacije šalju nas glumce ili sportiste da uspostavimo veze. Odlazimo na gostovanje u Rusiju. Što su nas gostili. O Bože! Za crni kavijar sam znala, ali crveni nisam nikad videla. I za doručak su nam ga davali – priseća se.

Iza Kapitaline Erić je ogromno životno i pozorišno iskustvo. Deliće svog življenja zapisala je u autobiografskoj knjizi „Od Sibira do Cvetnog trga”. Iščekuje kćerkin dolazak iz Londona, čita knjige, evocira uspomene i mirno provodi svoje dane.

– Mislim da je glumački zadatak, naša misija, da učimo mlade ljude lepom govoru. Danas na svakom koraku čujete psovke. Za mene je to osiromašenje duha, to bih izbrisala. Preporučila bih im da se više bave lepim srpskim jezikom i da obrate pažnju na dikciju, na način govora – kaže na kraju razgovora Kapitalina Erić.

Izvor: Borka Trebješanin - Politika

DAVID GROSMAN U NOVOM SADU

Miroslav Mladenović    Kultura

David GrosmanNajznačajniji savremeni izraelski pisac i jedan od najuglednijih svetskih književnika David Grosman će, posle današnjeg predstavljanja svog novog romana “NJeno telo zna” u Beogradu, sutra posetiti i Novi Sad, najavio je gradski Kulturni centar. Susret sa tim pripovedačem, esejistom i piscem angažovanih tekstova i političke publicistike, najčešće posvećene bliskoistočnim temama, biće priređen sutra u Gradskoj kući u 19 sati, a u programu će učestvovati i njegov srpski prevodilac David Albahari i izdavač Gojko Božović (“Arhipelag”). Grosmanove tekstove čitaće glumica Marija Medenica, a posetioci će imati priliku da uz specijalni popust kupe njegove knjige.

Grosman, jedan je od najvažnijih pisaca savremene svetske književnosti i njegovi romani i eseji prevedeni su na sve veće svetske jezike. Dobitnik je niza najprestižnijih međunarodnih nagrada za književnost. Kandidat je za Nobelovu nagradu za književnost.Živi u Jerusalimu.”Arhipelag” je ekskluzivni izdavač Grosmanovih dela na srpskom jeziku i do sada je objavio roman “Vidi pod: LJubav”, koji se u svetskoj književnoj kritici smatra jednim od najboljih romana druge polovine DŽDŽ veka..Najvažnije knjige proze su mu Osmeh jagnjeta, Intimna gramatika, Cik-cak dečko, Budi moj nož, Neko da pobegnem sa njim, Lavlji med.Najvažnije publicističke knjige su Žuti vetar, Spavajući na žici, Smrt kao način života.

Izvor: Dnevnik Online

SLIKE I CRTEŽI

Miroslav Mladenović    Kultura, Slikarstvo

Izložba slika i crteža akademskog umetnika Milana Kešelja, pod nazivom Kešelj u Parizu/Reminiscencije, biće od danas do 22. marta predstavljena istovremeno na četiri lokacije u Novom Sadu, u organizaciji Muzeja grada, Francuskog kulturnog centra (FKC) i Galerije “Bel art”. “Ovom izložbom će u Novom Sadu biti obeležen mart kao mesec frankofonije. Pariz, grad večite umetničke inspiracije, osnovni je motiv na slikama i crtežima ovog srpskog i američkog slikara, koji će biti predstavljeni javnosti ovom prilikom. Tokom boravka u francuskoj prestonici 2008, Kešelj je uradio niz crteža i slika, zabeleživši svoje impresije s obala Sene, iz Luvra…”, objašnjavaju u Muzeju grada.


Današnje otvaranje izložbe biće realizovano po sledećem programu: u 18 sati u FKC (Pašićeva 33) publiku očekuje segment Plaže Pariza (pozdravna reč: Paskal Delpeš, direktorka FKC u Beogradu); u 18.30 u Galeriji “Bel art” (Bulevar M. Pupina 17) videćete Razglednice Pariza (pozdravna reč: Vesna Latinović, direktorka “Bel arta”); u 19 sati u Muzeju Vojvodine (Dunavska 35) slede segmenti Pariz: Metro Saint Paul i Bon jour…; i u 19.30 u Muzeju grada – Zbirci strane umetnosti (Dunavska 29) videćete Beleške iz Luvra.

Izvor: Građanski List - Foto: galerija-luj