ŽIVOT TREBA DA PROTEKNE U RADU

Vesna Rajković    Knjige, Vesti

Profesor biologije u penziji, u devetoj deceniji života,” ne predaje se”. Skromna, plemenita i humana, svoj optimizam prenosi na mlade. Piše i objavljuje knjige, voli ljude, prirodu i cveće. Vise od pola veka je planinar.

Persidu Radosavljević (Zaječar, 1920) profesorku biologije, u penziji od 1975. godine, zatekli smo u njenom domu u Ulici Sremskoj broj 3. u Zaječaru, za radnim stolom. Svetlost koja dopire u prostoriju prija i plavim i roze ljubičicama, koje su procvetale i oplemenjuju radni prostor kraj prozora. Na stolu “Politika”, fascikle, papiri, fotografije. Radna atmosfera. Na trenutak prekidamo započeti posao i beležimo jednu životnu priču.

- Objavila sam drugu knjigu “Sve je to život”. Prva knjiga sa istim naslovom objavljena je 2000. godine. To je moja autobiografija. Događaje u toku mog života opisala sam u obe knjige. U drugoj publikaciji je moj život od 2000. godine do danas - kazuje u pero vitalna žena. U knjizi pišem i o planinarima. Planinarenjem se bavim od 1955. godine, kada je u Zaječaru osnovano Planinarsko društvo “Dragan Radosavljević”. Bila sam na najvišim planinskim vrhovima u bivšoj Jugoslaviji, a u inostranstvu na Alpima. Omladinsko planinarsko smučarsko društvo “Dragan Radosavljević” do sada je publikovalo tri knjige, koje su naslovljene “Planine su naša ljubav”. Aktivno sam učestvovala u pisanju i realizaciji sve tri knjige. Prvu smo radili sa suprugom Životom, profesorom geografije u penziji, a objavljena je 1980. godine. Druga knjiga ugledala je svetlost dana 1995. godine, povodom 40-godišnjice Planinarskog društva, a treća knjiga “Planine su naša ljubav”, 2005. godine, povodom pola veka postojanja i uspešnog rada zaječarskih planinara. Više ne putujem sa planinarima, ali i sada pomažem. Dala sam prostorije Planinarskom društvu. Uselili su rekvizite u sporednoj zgradi u dvorištu mog poseda. Kada je toplo vreme planinari tu održavaju sastanke. Planinarstvo je deo života. Volim mlade i pomažem ih. I OPSD “Dragan Radosavljević” pomažem materijalno, kada to mogu.

Plemenita i humana Zaječarka savetuje mladima da postanu planinari, jer se tim aktivnostima ne samo rekreiraju, vec i upoznaju mnoge krajeve i planine gde odlaze. Još jedan od saveta je rad i samo rad.

- Celog života osim posla, rada u školi, radila sam i u domaćinstvu, volela baštu, bavila sam se gajenjem cveća, povrća. Imam i u kući i u bašti cveće. Rad oko kuće, u kuci. Volela sam ukrasne predmete, ručni rad. Imam blizu 40 urađenih goblena. Evo, vide se. Oni su na zidovima. Sada negujem cveće. Stalno treba da se zaliva i onda lepo cveta.

Sekretar učeničkih zadruga

Od 1970. do 1985. godine bavila sam se i učeničkim zadrugarstvom. Pomenutih godina bila sam regionalni sekretar učeničkih zadruga. Za to vreme osnovane su mnoge učeničke zadruge po školama, skoro sve su obnovljene i vrlo dobro radile. Organizovali smo takmičenja, smotre i sabore zadrugara. Vodila sam zadrugare na sabore i smotre u Čačak, Peć …

Zadužbina porodice Radosavljević

Ove godine osnovala sam Zadužbinu porodice Radosavljević. Ona je registrovana u Ministarstvu za kulturu. Biće to Prirodnjački muzej sa botaničkom baštom. Za prikupljanje eksponata i za izdavačku delatnost nagrađivaće se osobe koje to rade. Zadužbina je u ovoj kući, u Ulici Sremskoj broj 3. Počela je da radi, već je održana Skupština. Upravni odbor se sastaje i planira aktivnosti. To je početak. Napravljena je skica botaničke bašte, koja će biti iza kuće. U njoj će biti retke biljke, žbunovi, travnjaci … Sačinjen je lep plan. Na skici vidim i staze od kamena.

Život treba da protekne u radu. To je najvažnije. Da se uvek osmisli ono što se radi - zaključuje profesorka Persida Radosavljević.

Fotografije Vojislav PETKOVIĆ

U PRODAJI MANJE POZNATA PROZA DESANKE MAKSIMOVIĆ

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Desanka Maksimović, jedna od najznačajnijih pesnikinja srpske književnosti 20. veka, u deceniji pred početak Drugog svetskog rata pisala je priče za najmlađe čitaoce, koje su objavljivane u „Politici za decu”. Od tog vremena do danas, većina priča nije ponovo štampana.

Tu manje poznatu prozu Desanke Maksimović, sabrao je i kao trilogiju priredio Dragan Lakićević, dok ih je pod nazivom „Desanka priča”, u biblioteci „Mali zabavnik”, objavila Srpska književna zadruga.

„Čujem da deca misle kako priče koje pričam nisu istinite, ali ja to ne priznajem. Jer da se sve to nije zbilja dogodilo, otkud bih znala”, kazivala je Desanka Maksimović na početku priče „Zašto putnici pevaju”.

To je jedna od pripovesti s religioznim motivima koje se, s obzirom na politiku i ideologiju nisu preštampavale u drugoj polovini prošlog veka, čak ni u danima velike slave pesnikinje.

Osim tih „Pobožnih priča” u trilogiji su i „Priče o kucama” i knjiga bajki „Vilina kći”. Vedrina, igra i priroda osnovni su elementi te proze. Iako su u pitanju priče za decu, Desanka ne izbegava mračne teme i ne ulepšava život.

Srpska književna zadruga podržavala je Desanku kao mladog autora: objavila joj je poslednju knjigu za života, i dodelila joj je nagradu za životno delo.

„Priče Desanke Maksimović spoj su tradicionalnog i modernog. Iako su napisane pre više od pola veka, one odišu verom, nadom i ljubavlju, i zato su i danas korisne, podučavaju i vaspitavaju”, rekao je Dragan Lakićević.

Izvor: RTS

ЦРНОГОРЦИ ДОПИСАЛИ ВУКА

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Аутор предлога новог црногорског правописа је Андан Чиргић, први доктор црногорског језика, који је то звање стекао у Хрватској

Подгорица - Црногорски правопис ће, уколико влада одлучи да га усвоји, убудуће бити „богатији” за два слова - „сј” и „зј”, односно две графеме које су настале ијекавским јотовањем „с” и „з”. Председник Савета за стандардизацију црногорског језика Бранко Бањевић јуче је, како је најављено, требало да Министарству просвете и науке достави предлог Правописа савременог црногорског језика са правописним речником.

Савет за стандардизацију, чији је основни задатак израда правописа, граматике и речника, почетком ове године формирала је Влада Црне Горе. Након одлуке о формирању, помоћник министра просвете и науке Ћазим Фетаховић рекао је да је том одлуком направљен први значајан корак ка институционалном утемељењу црногорског језика, те да ће правопис, граматика и речник црногорског језика, после усвајања, постати „саставни део јавно важећег образовног програма у Црној Гори, који утврђује Савет за опште образовање”.

Члан Савета за стандардизацију црногорског језика Аднан Чиргић саопштио је јуче новинарима да предлог који је урадио Савет за стандардизацију садржи седам правописних начела од којих прво гласи да је „модел за црногорску стандардно-језичку норму заједнички општи језички слој који припада свим аутохтоним црногорским грађанима”.

„Друго начело гласи да ће се Правописом у Црној Гори поштовати правило ‘Пиши као што говориш, читај како је написано’”, пренели су подгорички електронски медији Чиргићеви изјаву дату јуче агенцији Мина. „Треће начело је - ијекавица је нормативна у складу са црногорском традицијом и савременом употребом”.

Четврто начело, каже он, гласи - општецрногорски фонеми „ћ”, „ђ”, настали ијекавским јотовањем, и још два, настала ијекавским јотовањем гласова „с” и „з”, део су црногорске стандардно-језичке норме.

„У складу са тим, те две фонеме имаће своје графеме у азбуци и у абецеди”, истакао је он. Према петом начелу биће кодификован стандардни црногорски четвороакцентски систем са дужинама. Шесто начело гласи да се правописом црногорског језика неће спроводити језичка архаизација у Црној Гори, нити се њиме могу нормирати локализми, дијалектизми, провинцијализми који су изван опште савремене употребе у нашој држави.

Седмо начело, како је појаснио Чиргић, гласи - у свему осталом, осим ако другачије не налаже савремена црногорска језичка пракса, неће се одступати од правописа српскохрватског језика који је до сада био у употреби у Црној Гори.

Овакав предлог подржало је десет од укупно тринаест чланова Савета. Чланови тела за израду правописа су Рајка Глушица, Татјана Бечановић, Зорица Радуловић, Игор Лакић, Рајко Церовић, Зувдија Хоџић, Младен Ломпар, Мирко Ковач, Миленко Перовић, Чедо Вуковић, Милорад Стојовић, Аднан Чиргић, а председник је Бранко Бањевић, иначе председник Матице црногорске.
Нова правописна начела нису желели да потпишу Игор Лакић, Татјана Бечановић и Зорица Радуловић.

Савет још није саставио нову граматику црногорског језика. Аутор предлога новог црногорског правописа је Андан Чиргић, први доктор црногорског језика, који је то звање стекао пре нешто више од годину на Филозофском факултету у Осијеку, где је бранио тезу на тему „Говор подгоричких муслимана”. Он је уједно и директор Института за црногорски језик и језикословље „Војислав П. Никчевић” из Подгорице.

Редовни професор на Филозофском факултету у Никшићу др Јелица Стојановић казала је за „Политику” да је све што ради Савет ненаучно, нестручно и лажно.

- Што год да уведу то је политички пројекат који нема везе са струком и науком - каже Јелица Стојановић, која је професор старословенског и историје српског језика на Одсеку за српски језик Филозофског факултета у Никшићу. - Што год да се нормира или не нормира, то је српски језик. Једно су дијалекатске црте српског језика, а друго стандардни књижевни језик - додаје она.

Јелица Стојановић наглашава да је проблем и у томе што се не зна да су „сј” и „зј” алофони, односно изговорне варијанте фонеме, а не фонеме, али и то искључиво у српском језику.

„То је до сада образложено у многим научним радовима”, подсећа Стојановић и додаје да „језик мора бити систем и системски организован. Питање је онда како у систем уклопити јекавско јотовање, јер би то подразумевало увођење јотованих облика у речима као што су: ћеме од тјеме (теме), ћелесни - тјелесни (телесни), ђело - дјело (дело) или ђечак према ђевојчица (девојчица)”.

Политички пројекат, односно уписивање у Устав имена језика који не постоји, објашњава Стојановићева, наметнут је „и једној озбиљној научној и стручној установи као што је универзитет, отварањем студијског програма за непостојећи језик”.

- Тиме су преварени студенти који су уписани на тај програм. За студије језика за који не постоји ни квазинорма почиње школска година, а нису се договорили ни шта би то могао да буде „црногорски језик”, ни шта ће нормирати - каже професор др Јелица Стојановић.

Подсетимо да су професори са Одсека за српски језик Филозофског факултета у Никшићу одбили да предају на новоформираној групи за студије црногорског језика.

Извор: Политика Ђорђе Брујић

ĐAVOLOV ADVOKAT

Nebojša Đorđević    Knjige

BOŽANSKA REVOLUCIJA KATASTROFE I UGOVOR S ĐAVOLOM - Dorijan Nuaj

Izrazito politički nekorektna, svesno kontradiktorna i nedorečena, izluđujuća, inspirišuća, iritirajuća, podsticajna, otkrovenjska, detinjasta, duboka, naivna… sve je to Božanska revolucija katastrofe, knjiga koja nije namenjena nijednoj prepoznatljivoj ciljnoj grupi - ona je za svakoga, i ni za koga. Od toga odakle dolazite i šta sa sobom nosite zavisi i šta ćete iz ove knjige poneti

San svakog prikazivača i kritičara je da autor obavi posao za njega, i jasno iznese suštinu svoje knjige već na prvoj strani:

“Na ovaj spis se može gledati i kao na neku malu enciklopediju mojih istina, koja bez sumnje može zaličiti i na kakav volšebni katalog predrasuda ili promišljanja jednog ekscentrika, proročanstvo, dijaboličnu manipulaciju, obično i neubedljivo lupetanje, postmoderni uvod u doktrinu političkog i socijalnog satanizma, neveštu skicu neke nove ideologije, intelektualnu šalu, odnosno provokaciju kojom neki marginalac želi da skrene pažnju na sebe itd.”

Božanska revolucija katastrofe (Ukronija, 2008) je zaista sve ovo; ali to jedva počinje da je opisuje.

Na razmeđi privatnog i opšteg, ozbiljnog i posprdnog, između studije i tirade, akademskog i internet-forumskog tona nalazi se ova doktrina za postdoktrinarno doba, ezoterija za skeptike i ugovor s đavolom za nevernike. Ona nudi politiku za 21. vek koja polazi od stanja neizvesnosti i lomova svih stabilnih oslonaca. Ideologija koju Dorijan Nuaj iznosi prepoznaje apsurd i paradoks kao temelje Novog doba, i polazi od njih u izlaganju egzegeze sveukupne kosmologije, antropologije, psihologije, konspirologije, ideologije, humanizma i futurologije.

Božanska revolucija katastrofe je energični vapaj za smislom, i odricanje svakog okamenjenog smisla; potraga za stabilnošću usred haosa, i apologija haosa. Videvši jedinu izvesnost u smrtnosti i propadanju, Nuaj uzdiže neizvesnost, tvrdeći da je Stvarnost mnogo veća i bogatija od antropocentričnih sistema koje smo Univerzumu nametnuli. U ovome se približava Carlosu Castanedi i njegovoj potrazi za Drugom stvarnošću, i to putem a) primene radikalne Volje kao kroulijevskog (Aleister Crowley) principa, i b) kreativne imaginacije u spoju sa šamanskim i magijskim postupcima á la Austin Osman Spare.

Napisana jasnim jezikom, ova knjiga, uprkos tome, uspeva više da sakrije nego li otkrije, sve vreme, ipak, dajući dovoljno naznaka za prodor iza vela aluzija i ironično intoniranih deonica. Najpribližniji opis ove Revolucije bilo bi nazvati je spojem Crowleyeve Knjige laži i Burroughsovog Golog ručka, uz obilate doze Kastanede, socioloških teorija, i dvije žlice umiksovanih programa ovdašnjih političkih partija, zbog čega se ona neminovno završava - formularom ugovora s đavolom.

Izrazito politički nekorektna, svesno kontradiktorna i nedorečena, izluđujuća, inspirišuća, iritirajuća, podsticajna, otkrovenjska, detinjasta, duboka, naivna… sve je to Božanska revolucija katastrofe, knjiga za svakoga, i ni za koga. Od toga odakle dolazite i šta sa sobom nosite zavisi i šta ćete iz nje poneti. Iza neupečatljive, a opet sugestivne korice, i unutar nedovoljno lektorisanog, grafički skromno uobličenog teksta krije se knjiga koja sadržajem i pristupom ne liči ni na jednu koju je neki ovdašnji autor potpisao.

Ona je toliko odmaknuta od aktuelne srpske ponude da kao da potiče iz nekog sasvim drugog sveta. I baš zbog tog odmaka i autsajderske pozicije, ona je ovdašnjem čitaocu aktuelna i, čak, neophodna. Kako jedan veliki inicijant već reče: “Ko zna, znaće; ko ne zna - ne znaće”.

Izvor: Popboks Dejan Ognjanović

KONCERT OPERSKE DIVE EME ŠAPLEN NA ARHEOLOŠKOM LOKALITETU

Nebojša Đorđević    Kultura, Muzika, Vesti

Svetski spektakl u Viminacijumu

Francuska operska diva Ema Šaplen nastupiće u subotu (30. avgusta, 21 sat) u Mauzoleju Viminacijum, u okviru manifestacije „Rimska noć”, kojom će biti prikupljena sredstva za istraživanje antike na teritoriji Srbije. Poznata pevačica će održati koncert u prostoru antičkog lokaliteta Viminacijum u pratnji Hora i Orkestra Radio-televizije Srbije koje će predvoditi muzičar Ognjen Radivojević, kao i u pratnji našeg mladog pijaniste i kompozitora Aleksandra Simića, u scenskom spektaklu koji će dočarati rimske običaje.

Ema Šaplen rođena je 1974. godine kao Mari Anž Šaplen, u predgrađu Pariza, a karijeru je započela izvođenjem klasične muzike. Vrlo brzo je kreirala sopstveni stil koji je postao kombinacija moderne muzike i alternativne opere. Kao devojčicu više su je zanimali fudbal i veranje po drveću nego klasična muzika. Svojevrsna prekretnica u njenom životu desila se kada je kao četrnaestogodišnjakinja upoznala profesorku pevanja u svojoj školi, koja je kod nje prepoznala vanserijski sopran i uputila je na ozbiljno bavljenje muzikom. Roditelji (policajac i sekretarica) nisu odobravali njene namere da se bavi muzikom, ali Mari Anž je odlučila da im se suprotstavi, pa je krišom maštala kako izvodi Mocartove arije iz „Čarobne frule”. Ipak, njeni muzički počeci malo su neobični za jednu opersku pevačicu: na sceni se prvi put pojavila sa hard-rok grupom „North wind” („Severni vetar”), koja je doživela veliki uspeh tokom naredne tri godine, a nakon toga vratila se klasičnom pevanju. Sa devetnaest godina Mari Anž se seli u Pariz, gde upisuje Pariski konzervatorijum i menja ime u Ema. Kada je svoju demo kasetu pustila legendarnom pevaču Žan-Patriku Kapdevilu, on je bio očaran njenim glasom i odmah joj je ponudio snimanje albuma. Nakon dugog rada na albumu, tokom kojeg su se preplitali žanrovi (uključujući i grandž!), ploča je na kraju dobila oblik koji joj je doneo veliki uspeh u svetu, lansirajući Emu Šaplen u sam vrh svetske savremene klasične muzike. Album „Carmine Meo” snimljen je na latinskom i jeziku stare Provanse, sa muzikom inspirisanom italijanskim kompozitorima iz 19. veka (od Donicetija do Belinija) i, uz Emin nesvakidašnji glas, uspeh je bio zagrantovan, pa je ploča prodata u sto hiljada primeraka za manje od tri meseca. Nakon toga, kompozitor Grem Revel je Emu Šaplen angažovao za muziku u filmu „Crvena planeta”, zahvaljujući kojem je postala popularna i u Americi.

U okviru „Rimskih noći” u Viminacijumu je prošle godine održan program kojim je obeležena internacionalna akcija „Sačuvajmo planetu”, a gosti i predstavnici diplomatskog kora pratili su manifestaciju u rimskim dvokolicama, obučeni u toge.

Prema najavama organizatora, novi programi te manifestacije imaju cilj da okupe što više potencijalnih donatora i investitora koji će svojim prilozima učestvovati u kreiranju novog potencijala Srbije. Idejni tvorac ovog spektakla, arheolog i dojučerašnji pomoćnik ministra kulture Miomir Korać, kaže da će glas Eme Šaplen obasjati ceo Viminacijum.

Inače, pozornica je integrisana u Mauzolej Viminacijum u kojem ima 300 mesta, ali će i publika van zidina moći da uživa u koncertu. Koncert je besplatan, repertoar je iznenađenje, a VIP zvanice će donirati sredstava koja su namenjena daljem sređivanju Viminacijuma i arheološkim istraživanjima na drugim lokalitetima u Srbiji. Zanimljivo je da će VIP gosti biti odeveni u rimske toge, a uz simboličnu donaciju moći će da se dobiju replike antičkih napisa iz Viminacijuma, koje veoma verno oslikavaju ličnost onog ko je postao njihov vlasnik.

Susret koji se pamti

Naš mladi kompozitor i pijanista Aleksandar Simić, koji se u svetu proslavio komponujući muziku za velike manifestacije (proslava 2.000 godina hrišćanstva, 50 godina pobede nad fašizmom…), nastupiće zajedno sa Emom Šaplen, a čuveni sopran izvešće i dve njegove kompozicije. Na pitanje „Blica” kako je izgledao njegov prvi susret sa Emom Šaplen, Simić odgovara:

- Kada vas upoznaju sa mladom, lepom i uspešnom ženom koja je još i „po zanimanju” operska primadona, očekujete razmaženu princezu koju menadžer nosi na jastuku, dok obezbeđenje budno motri na zlikovce sa graškom u džepu. Međutim, Ema se ne ponaša kao opuštena primadona. Kada smo se upoznali, bila je velika gužva i ona je prva prišla meni i pitala: „Jesi li ti Aleksandar”, jer smo pre toga bili u komunikaciji samo preko pisama i menadžera, a ja sam odgovorio: „Da, ja sam taj glupi kompozitor”, na šta je ona uzvratila: „Taman. Ja sam ona blesava pevačica… Ema“. I, zaista, to nepretenciozno, a opet beskrajno talentovano stvorenje je zapravo jedan izuzetno sofisticirani umetnik.

Pošto je Ema za Simića rekla da je Debisi živ, komponovao kao on, pitali smo našeg kompozitora gode li mu takve reči. „Naravno da gode. Uzvratio sam kompliment, kritikujući neke njene izvikane ‘koleginice’, što je najbolji način da se dodvoriš jednoj pevačici”.

Prevoz iz Beograda
Na koncert u Viminacijum, organizovan je prevoz u subotu 30. avgusta autobusima koji polaze od „Sava centra” u 16.30, 17.30 i 18.30, a karte se mogu rezervisati na broj telefona 011 3284 383. Cena povratne karte je 1.200 dinara ili vozom „Romantika” koji kreće u 16.15 sa levog koloseka železničke stanice u Beogradu.

Izvor: Blic Online Milan Vukelić