РАДОВАН КАРАЏИЋ - Избор из поезије

Nebojša Đorđević    Poezija

Радован Караџић, рођен је у селу Петњица (Шавник). Основну школу завршио је у Никшићу. Са 15 година дошао је у Сарајево и уписао медицинску школу, а после тога и медицински факултет (специјализовао је неуропсихијатрију) у Сарајеву. Део школовања провео и у САД. Радио је у болници у Сарајеву као психијатар (стручњак за депресије). За свој књижевни рад добио је књижевну награду Јован Дучић за поезију 1969 и књижевну награду Михаил Шолохов за 1994., Удружења руских писаца за књижевни допринос.

Политиком је почео интензивно да се бави 1990. године када је изабран за председника СДС-а. Изабран је за председника Републике Српске 12. маја 1992. године и остаје на тој функцији све до 30. јуна 1996. године,када је под притиском унутрашњих и спољних фактора напустио политички живот и председничка овлашћења пренео на потпредседницу РС Биљану Плавшић. Добитник је Ордена Републике Српске за 1994. године.

Хашки трибунал је 24. јула и затим 16. новембра 1995. подигао оптужницу против Радована Караџића која га терети у 11 тачака. За Радованом Караџићем је расписана потерница Интерпола, а влада Сједињених Америчких Држава је понудила 5 милиона долара за помоћ у хапшењу. У пар наврата су међународне војне снаге стациониране у бившој Југославији безуспешно покушавале да га ухапсе. Од 1996. до 2008. успевао да измакне покушајима хапшења па и простог лоцирања.

Караџић је према званичним информацијама ухапшен у Београду 21. јула 2008. године око 21 час, док он и његов адвокат Светозар Вујачић тврде како је хапшење обављено још у петак 18. јула. Изведен је пред истражног судију Већа за ратне злочине Окружног суда Милана Дилпарића, чиме је започео процес у којем може бити донесена одлука о пребацивању у Хашки трибунал.

На конференцији за штампу у уторак 22. јула 2008. председник Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић и тужилац за ратне злочине Србије Владимир Вукчевић су потврдили идентитет ухапшеног Радована Караџића. Караџић се у периоду који је непосредно претходио хапшењу наводно крио под лажним именом др Драган Давид Дабић и бавио се алтернативном медицином у приватној ординацији на Новом Београду. Такође, учествовао је на неколико јавних предавања у Србији и објављивао фељтон у часопису Здрав живот.

Караџић је 30. јула 2008. године у 3. 45 изведен из зграде Окружног суда у Београду и пребачен на београдски аеродром Никола Тесла. Прво је пребачен авионом Владе Србије из Београда у Ротердам где је стигао око 6.30 ујутру, а потом је хеликоптером пребачен у затвор у Схевенинген.

Објавио је следеће књиге

1968: Лудо Копље
1971: Памтивек
1982: Има чуда - нема чуда
1990: Црна бајка (Свјетлост, Сарајево)
1992: Рат у Босни: како је почело
1992: Словенски гост
1994: Има чуда, нема чуда
2001: Од Лудог копља до Црне бајке (Добрица књига, Нови Сад)
2004: Чудесна хроника ноћи (ИГАМ, Београд)
2005: Под леву сису века (Књижевна заједница Вељко Видаковић, Ниш)

СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ

Видиш ли своју руку у обраћеним
Њивама подно тебе
Поново израста мир и укочено
Узрева грожђе
Само се унесрећени гамижућ
Сећају твоје моћи
Вапи онемоћало шибље пут
Твога постојања
Оно је још увек у власти ветра
Оно још увек мирише
Прастарим мирисом

Уплашена слико застала на путу
Између земље и неба
Стено за небо свезана
Твој страх пориче плавет
Простора у глави
Све у висинама има потребу за Молитвом
Она је за добро овога биља
Против корења његова
Она је за лаган ветар са друге стране.

Вечно над понором
Као над могућношћу
Трајаће ова тужна стрепња
Речена као јасноћа
Што расте и надраста
Онесвешћену природу

Видиш ли своју узнесеност
У сунцу на твојој стени
Још увек цвеће понавља исту
Грешку
(овај грех овај инцест жуде ли спасење)
цвеће још увек не изговара
речи жалбе
оно од чега сте заједно дошли
јесте навикавање на корен
у земљи у небесима

СЛУЧАЈ ТРАВА

Је ли ти познат случај трава?
Траве се воле дубоко, ћутке.
Меке и нежне, крај наших глава,
И оне воле наше тренутке.

У нас верују, ни у шта више,
И на све лажи наших времена
Остају глуве.
Чекају кише.
Стрепе од малих сунчевих мена.

Не врече. Живе.
Ветар их љуља.
Милују твоје ноге босе.
Зато их волим.
Одсуство муља
Кошта их главе.
И њих косе.

Кад стигне косац, умиру лако.
Оне узврате мирисом: Ако!

НАДА

У рану зору, прије сунца,
На прозору се јави нада.

Најчешће голуб,
Да замијени мисао на тебе.

Па тако и буде.
Изиђе сунце,
И кроз решетке
Обасја исте ствари,
Почетак и крај исти,
Исту суштину између
Недопечених кора.

И нада, наравно, прхне.
Било је тешко
Њено крилато присуство.
Заклонила ми је и тебе и мене.

Оснажен, упирем погледе
У црне тренутке.


EUĐENIO MONTALE - IZBOR IZ POEZIJE

Nebojša Đorđević    Poezija

Euđenio Montale(1986-1981), rođen je u Đenovi 12. oktobara 1896. godine. Bio je italijanski pesnik, najveći predstavnik italijanskog hermetizma. Poezijom lišenom svake rečitosti izražava tegobu savremenog čoveka u njemu otuđenom svetu. Za razliku od prvih knjiga dominantnog hermetizma, kasniji naslovi imaju intimniju prirodu. Imao neobične kreativne sklonosti, pisao je na ceduljama, voznim kartama, salvetama i pozivnicama, prezirao snobove, uvek stavljajući znak jednakosti između poezije i egzistencije, odnosno smisla koji isključuje tajne. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1975. godine.

Glavna dela: Sipine kosti, Prilike, Oluja i drugo, Satura, Dnevnik 71. i 72. godine, Sveska za četiri godine, Autodafe, Leptir iz Dinara i drugo.

 

VLADAR SVEKOVINE

Ne znam gde je vladar svetkovine,
onaj što gospodari
svetom i drugim sferama.
To što primećujem zureći kroz prozor
ne znam je li svetkovina ili klanica.
Ako je tačno da konj
vidi čoveka skoro dvaput
većim, onda ljudsko oko nije dovoljno.
Možda je večni
mrak sustao, sine iz njega
poneka iskra. Ili se eterska svetlost
uzmutila shvatajući
da je nepodnošljiva.
Ili vladar nije svestan svojih čini
ili se može njima hvaliti
samo u homeopatskim dozama.
Ali na njegovom prestolu jednog će dana
zacelo zasesti tuđa guzica. A i vreme je.

 

ENGLESKI ROG

Vetar što večeras smotreno svira
- nalikuje silnom lepetu limarije -
na instrumentu gustog borja
i mete bakarna obzorja
kuda se rojta svetlosti vije
poput zmajeva u ječećim nebesima
(Oblaci promiču, vedra
kraljevstva nebesna! Visokih Eldorada
kapije odškrinute!)
i more što, krljušt po krljušt,
olovno tre
i menja boju bacajući na hridi vrtloge
uzvitlane pene;
da hoće vetar, što se rađa i mre,
dok sumračja stiže čas,
zasvirati večeras
na tebi, razdešeni instrumente,
srce.

 

SPISAK

 

Spisak uspomena je iscrpen: kožna torba
s nalepnicama mnogih hotela.
Ostala je još poneka oznaka
koju se ne usuđujem odlepiti. Na to će misliti
nosači, noćni vratari i taksisti.

Spisak tvojih uspomena
dala si mi sama pred polazak.
Bila su to imane mnogih zemalja, vreme
boravka i naposletku jedna bela stranica
ali sa nizom tačkica … kao da se želi reći
nastaviće se, ako ikad bude mogućno.

Spisak naših uspomena ne da se zamisliti
presečen nadvoje. To je jedan list
s tragovima pečata, ogrebotina i ponekom mrljom krvi.
Nije bilo pasoša niti otpusnice.
Služiti, pa i nadati se tome, bio bi ponovni život.

 

 

PROMOCIJA KNJIGE “SVE*t*PESMENI ATLAS - NEBOJŠE ĐORĐEVIĆA

Aleksandra Radovanović    Knjige, Poezija, Vesti

U Galeriji Zavičajnoj muzejagrada Knjaževca, pred mnogobrojnom publikom, održana je promocija knjige pesama Nebojše Đorđevića “Sve *t* pesmeni atlas”. U programu su, pored autora učetvovali, Silvija Savić, recitator, Dušan Živić, pesnik, Nikola Pujić za gitarom i Mara Milkić, vokal. O poeziji u knjizi su govorili, prof.dr Nikola Todorović, mr Vitomir Stevanović i Dušan Živić.

NEBOJŠA ĐORĐEVIĆ - Izbor poezije iz knjige pesama “SVE*t*PESMENI ATLAS

Aleksandra Radovanović    Poezija

 

MARŠ TROLOVA (Edvard Grig)

 

JUTARNJE RASPOLOŽENJE,

k o r a k e   s v o j e  č u j e m o ,
s t i ž u  i  o d l a z e  b i ć a
s v e t l u c a v a , z a k l j u č a n a
p o d  S u n c e m , s k a k u ć u
p o  L IRS K I M  D E L I M A
I s t i č u  g r a v u r u
u  palate   gorskog  kr a lj a
bogatstvo(m)  budućih  isporuka
OČEKUJEMO  MILENIJUME,

Lj u b imo s e u A -mo l u !

 

JOHAN SEBASTIJAN BAH - Tokata i fuga u D-molu

 

Org u l j a š   i z  Aj z e n a h a
i m a    v e s e l u   b r a ć u ,
GURA  IH PO  LESTVICI
U  č a r o l i j u   n o s i
PO  RASPEĆU  PROSTORA,
k o n t r a p u n k t u  u
L u t e r a n s k e   h i m n e
PONEO JE NAŠA ČULA,
n j i h o v  u s u d ,
G O R U Ć E  V E Š T I N E ,
talas za talasom se niže…
P o n e k a d   z a l u t a
U R A G A N .

 

MOCART PREDAN U PRISNOST

 

M o c a r t  n a s  p a m t i  k a o
lj u b a v n I  p a r  n a  n e k o j sli c i,
KAO  SJAJ  KADA   JE  BIVAO TUŽAN
i ne BI mu osim tog nikakve svetlosti
d o k   j e  l i n i js k i m  sist e m o m
s k a k u t a o  p o  Ča r o b n o j  fr u l i
P R E D A N   U   P R I S N O S T ,
k a o  s v e ž i n a   k o j o m s e
u m i v a m o  u   p o l j u p c i m a ,
č u l n o st,  k o j a  v e s e l o   p r o d ir e
u  s o p st v e n u  s e n k u , o d a k l e
NOVI DAN IZLAZI IZ P OSTELJINE
Direktno u Figarovu ženidbu.

 

ŠUMAN U SOBI UZDAHA

Prodajem san za note

„Italijanskih mornara“,

t r e n u t a k  k o j i  ć e

p o t č i n i t I  n o ć ,

TVOJA POŽUDA JE

„DIVLJI JAHAČ“ ,

Kao vulkan žedna,

Ži v iš u  t o n o v ima

s v o j i h  o b l i n a ,

Te l o  t i  ima  l i c e ,

p o g l e d   u s n e :

Pe v amo, p l e š emo :

Šuman je u sobi uzdaha,

M I D I V L J I

U   n a m a   m a g m a

MORNARI SURFUJU

P O T A L A S I M A .

RADI LAZIĆ URUČENA “MILICA STOJADINOVIĆ SRPKINJA”

Nebojša Đorđević    Kultura, Poezija, Vesti

Novi Sad - Nagrada “Milica Stojadinović Srpkinja” dodeljena je juče u zavodu za kulturu Vojvodine ovogodišnjoj laureatkinji, pesnikinji Radmili Lazić za zbirku poezije “Crna knjiga”, objavljenu u kraljevačkoj Povelji.

“Dvojako je osećanje kada dobijete nagradu koja nosi ime pesnikinje koja je bila veoma uvažavana za života, što nije često slučaj, a koja je tako tragično završila. Milica je bila veoma obrazovana žena. Nemojmo zaboraviti da je tek u godini nakon njenog rođenja ženama dozvoljeno da idu u crkvu, tek 40 godina kasnije da se bave istim poslovima kao muškarci, a još kasnije su dobile pravo glasa. Možemo samo zamisliti koliko je onda Milica bila napredna žena u svom društvu i okruženju tada, sa svojim stihovima, sa željom za obrazovanjem, sa druženjem sa znamenitim ličnostima tog doba”, istakla je za Danas pesnikinja Radmila Lazić.

Izvor: Danas/G. Nonin