Izdavačka kuća „Paideia“ iz Beograda predstavila je nedavno džepnu ediciju dramskih dela Ežena Joneska (na slici), jednog od utemeljivača tzv. teatra apsurda. Edicija obuhvata Joneskove drame Ćelava pevačica, Nosorog, Stolice, Kralj umire, Žak ili pokornost… Direktor kuće Petar Živadinović podsetio je na promociji da je „Paideia“ početkom 90-ih objavila i kritičko izdanje dramskih dela Ežena Joneska koje obuhvata tridesetak komada tog pisca, uz stručne komentare, napomene, istoriju nastanka tih dela i njihovog postavljanja na svetske pozorišne scene. Urednica edicije, i jedan od prevodilaca Joneskovih komada Tatjana Šotra, rekla je na promociji, a prenosi Beta, da su dramska dela tog pisca veoma aktuelna i danas, ali da ih je veoma teško postaviti na scenu jer nije lako pronaći „tanku liniju između tragikomedije i melodrame“.

Joneskov komad Stolice u Beogradu je 1959. režirala Mira Trailović, a krajem 50-ih i tokom 60-ih godina na scenama Ateljea 212 i Jugoslovenskog dramskog pozorišta bili su postavljeni i komadi Nosorog i Ćelava pevačica. „Kad je počeo da piše, Jonesko je klasifikovan kao pisac antiburlesknog, antifilozofskog, apstraktnog teatra. Ja bih ga danas nazvala tipičnim piscem postmodernog vremena, jer je anticipirao savremenost – unapred je video da polet čoveka 50-ih godina 20. veka vodi ka maskiranju pravih vrednosti i otuđenosti“, kaže Tatjana Šotra.

Ukazujući na paralelu između drame Joneskovih junaka i savremenog čoveka, ona je podsetila na komad Stolice, u kojem se stari bračni par bori protiv usamljenosti i osećanja prolaznosti „druženjem“ s nepostojećim gostima i evociranjem sećanja iz prošlosti. „Kao što u komadu Stolice starac i starica komuniciraju s nevidljivim ljudima, a svest gledalaca o njihovoj unutrašnjoj teskobi raste s povećanjem broja praznih stolica na sceni, tako danas mladi ljudi svoju unutrašnju teskobu suzbijaju virtuelnom komunikacijom posredstvom interneta“, primećuje Tatjana Šotra.

Izvor: Građanski list