ELLE

Далибор Филиповић - Филип, ELLE, збирка поезије, Kњижевно клуб “Бранко Миљковић” Књажевац, Књижевни клуб “Инорог” Бор, 2003.

Илустрације: Саша Трајковић, 55 стр Библиотека OFF, Штампа: Златотисак Књажевац тираж 300. Рецензент: Милен Миливојевић, Техничка обрада: Зоран Костић, Лектор: Војислав Аранђеловић, Уредник: ЊСлободанка Станковић - Илић, Уредник едиције: Бранислав Бане Димитријевић

Далибор Филиповић Филип, рођен 02.11.1976. год. у Бору, а настањен у Књажевцу. Заступљен у неколико поетских зборника. Добитник је неколико поетских награда.

Аутор је поетскух збирки:

“Дај да будем слово” /КК “Бранко Миљковић” Књажевац, 1997.

“Нема краја ноћи” /КК “Бранко Миљковић” (1998.) Члан је Удружења књижевника Србије у Београду.

Млади књажевачки песник Далибор Филиповић Филип, написао је занимљиву књигу песама под насловом “ELLE”. Ништа природније него да млад човек пише о љубави, што чини и Филиповић, само што он пише и о изневеравању љубљви, што није сасвим природно.

Тајанствени звонар, господар загонетног отвара књигу трубадурским звонима која одјекују шумом, да би се, крајем првог дела књиге, испоставило да је тај црни звонар са капуљачом, у ствари девојка лепотица. Тај “неочекивани пбрт помрачује ум” и зато се јунак славни убија сам, “не плашећи се смрти, тог рођења другог”. Тако нешто није сасвим неочекивано, јет “док беле птице црно ми јутро слуте” - “не чују се наде у поразу што цвиле”.

Књига би се могла читати и као поема о љубави и превари, о изневеравању Драге са њеном Мајком (вољно или невољно, свеједно). Стога је, чини се, емотивни слој потиснут рационалним, којим доминира црно, мрак, ноћ, безнађе. Ево стихова: “Мој живот јеноћ”, Дубока је моја ноћ”, Напада ме мрак”, “Стојим у мраку осветљен надом”, “Поглед у звезде не значи ништа”, “Тако је усамљен дан”…

Општи песимистички тон провејава целом књигом, што потврђују стихови: “Ох, како живот кратко траје”, “Иза мене је све”, Издали ме снови/ Променили сневача” “Сањамо добро/ чинимо зло”.

То, вањда нагони и песника да се обрати: “Господе направићу нови распоред звезда / само промени игру / окрени воз”, да би се нешто касније запитао “Куда се овај свет / упутио без мог знања”.

Љубавник је превариио Драгу са њеном Мајком, а Драга ништа и не слути. Или слути, али само слути и ништа више. Тема за роман! У књизи “ELLE” она је сажета у стихове “Не сеци ме речима”, моли аутор, додајући (у загради): “реч је као метак што рану отвара”, У којо мери су такве и речи песама у овој књизи, зависиће и од тога како буду читане. Зато књига заслужује да буде објављена!

Милен Миливојевић

ТАЈАНСТВЕНИ ЗВОНАР

1

ТРУБАДУРСКА ЗВОНА ОДЈЕКУЈУ ШУМОМ

Трубадурска звона одјекују шумом,
част звонару свака
Необичност ритма и подмукли звук,
на ругање налик, језу изазива
Негодовање бесно, звериња шумског,
збуњује и плаши.

Опијена слуха, од звоњаве сталне,
не чују се наде у поразу што цвиле,
за помоћ што вапе…
Нада наду тражи

И питање кружи - срећно доба , шта је?

2


РЕЧ - ЗБОГОМ, ЗВОНАРУ, ЕВО ТЕБИ ХРЛИ

“Хеј звонару тајнствени, звери господару,
шта представлја отуђеност твоја?

Што утеху нађе меш зверима разним,
У срцу шуме, где звук не допире.

Да л` и тебе не разумеше људи?

Хеј звонару,
теби, што звоњавом
поруке нејасне шаљеш…
теби, који спречаваш
шетње шумом…
теби, господару загонетног,
ево хитам, не плашећи се смрти
тог рођења другог!

Ја, храбри ловац,кораком пркосним,
твоје газим царство,
твој разгоним мир,
твоју слабим моћ.

Стрепња се твоја обистињује полако
и немир се у мир увлачи за навек…

Реч - збогом, звонару, ево теби хрли…”

3

СКИНИ СА ГЛАВЕ КАПУЉАЧУ ТУ

“Хеј звонару,
тајнственост твоја - разоткривена биће!
Знатижеља наша утеху пронађе…
Окани се звука језивих и страве урлика,
реч моја - јаче се чује!

Радосно трепере мигови на сунцу…
Тренутак се ближи - одлагања нема,
само мирно звонару и бићемо благи.

Већ те видим одевеног у црно…
Потежеш коноп груби
привезан за ОСАМ златних звона, облика чудних.

Распустио си поданике своје
јер помоћи , видео си, нема.
Не бежиш.
Мудро је то, ценићемо све…
Да звониш си престао, ти звонару црни,
шта паралише страх, добро нам је знано.

Скини са главе капуљачу ту,
да видим ти лице, а ти очи моје!
Тако скини ту… О НЕБЕСА!
ДЕВОЈКО! ДЕВОЈКО! лЕПОТИЦЕ!!!
Зар ти…!”
4

Е,ЈУНАЧЕ СЛАВНИ, ТИ СЕ УБИ САМ

“О јуначе силни,
ти награђен бићеш…
Окован у злато,
Чућеш се далеко…
ТИ ЗВОНО БИЋЕШ!!!
звонког гласа,
нежног као ти.”

Неочекивани обрт помућује ум.
Затајили покрети пред чарима тим.
Опрезност и сумња недовољно будни.
Чаролија на делу:
Кад гледаш у очи
присебност касни.
Место вриска - ТОН!

Е јуначе славни, ти се уби сам.
5

ТАЈАНСТВЕНИ ЗВОНАР САД СА ДЕВЕТ ЗВОНА

Сабласни звуци, парају тишину,
претичу петле, растерују мрак.
Опет исто јутро слузаво и хладно,
намргођеност неба - угледа се лако…

Радозналост људи, присутна још увек,
нагонски са страхом, у обилазак креће.
Уочава опет трагове звери и,
нестале нагло, синоћње шетаче.

Трубадурска звона одјекују шумом.
Та звоњава силна у облику смеха,
леди срца људи и позива натраг,
из похода ноћног, сво звериње шумско.

Тајанствени звонар, сад са ДЕВЕТ звона,
пажњу скреће на се.
6

ЕПИЛОГ

Неко шумом иде опрезно и смело.
Еј звонару црни, ето зи ДЕСЕТОГ.

НАЈАВА

Говориш да ме волиш Драга
(појави се у униформи)

Не сеци ме речима
(реч је ко метак што рану отвара)

Сутрашњи дан биће паклена ноч
(долази нам твоја Мама)
ПРЕДОСТРОЖНОСТ

Господе направићу нови распоред звезда
само промени игру
окрени воз

Уништиће Мајка сопствени олпд
ОЧЕКИВЉЊЕ

Она улази
мој мождани умор праћен
парализом језика
очекује звук оружја

о како су тешке очекиване ствари
ОТРОВАЋУ СЕ

Нагриза ме НЕНА лепота

упасти усред ноћи

притегнути разоткрити
натегнути растегнути
обрглити обљубити

Отроваћу се младом удовицом


О МУДРОСТИ ЊЕНЕ

Живот се никаквим смислом не да оплодити
ваздуха иштем
пролеше сањам
Твоја Мама каже
одлуке су подложне ветру и често
правац губе

Доиста?!