Britanski konceptualni umetnik Dejmijen Herst odnosno kompanija „Sajens“, koja stoji iza njegove produkcije, marketinga i publiciteta, na prvom su mestu liste sto najmoćnijih ličnosti i institucija u svetu umetnosti koju svake godine pravi magazin „Artrivju“. Herst je time, kako prenosi SEEcult.org, ponovio uspeh iz 2005. godine, dok je prošle godine, kada je najmoćnija ličnost bio francuski milijarder Fransoa Pino, vlasnik aukcijske kuće „Kristi“, bio na šestom mestu. U godini koja je počela novim aukcijskim rekordima, a završila globalnom finansijskom krizom, Herst je zasenio mnoge postavši prvi umetnik koji je ponudio svoja dela na prodaju direktno na aukciji (u septembru u „Sotbiju“ u Londonu) i prikupio čak 111 miliona funti za dva dana.
Da finansijska kriza utiče i na moć u svetu savremene umetnosti pokazuje slučaj UBS i „Dojče“ banke, dugogodišnjih ključnih sponzora umetnosti, koji su sada ostali van liste, a prošle godine bili su na 62. i 63. mestu. Kao još jedan znak finansijski problematičnih vremena pokazuje se i pomeranje tržišta ka kvalitetu, pa je zapažen rast moći etabliranih umetnika. Tako se Lusijan Frojd prvi put našao ove godine na listi sto najmoćnijih na 66. mestu nakon što je postigao najvišu cenu datu na aukciji za rad nekog živog umetnika. Džasper Džouns, koji je veteran na listi, popeo se među prvih deset nakon velike retrospektive u muzeju umetnosti „Metropoliten“ u Njujorku.
Na drugom mestu, odmah iza Hersta, jeste galerista Lari Gagosijan, vlasnik istoimene američke galerije, koji je zadržao prošlogodišnju poziciju. Među najmoćnijih deset, i to na trećem mestu, našla se nedavno imenovana pomoćnica direktora Muzeja moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku Keti Halbriš, koja je i najbolje pozicionirana žena među ukupno trideset i dve na listi na kojoj tradicionalno dominiraju muškarci. Na četvrtom mestu je direktor „Tejt Moderna“ Nikolas Serota, koji je prošle godine bio treći, a na petom galerista Ivan Virt.
Među onima koji su ostvarili velik pomak na listi je umetnik Takaši Murakami, koji postaje, slično Herstu, svojevrsni superbrend sam za sebe. On je sada na 28. mestu, a bio je gotovo pri dnu prošle godine. Sada prodaje sopstvene brendirane proizvode, putuje širom SAD i privlači rekordnu pažnju posetilaca galerija i muzeja. Na listi najmoćnijih na 63. mestu našao se i britanski tajanstveni strit umetnik Benksi, čiji su popularnost i pojavljivanje u umetničkom svetu sve veći, pa je prošlog leta galerija „Tejt“ prvi put imala izložbu ulične umetnosti. Aktuelna umetnička i finansijska moć s novih tržišta dovela je do toga da se među debitantima na listi nađe i ruski milijarder, vlasnik fudbalskog kluba „Čelsi“ i kolekcionar Roman Abramovič, koji je s Darijom Zukovom na 54. mestu.
Sedma godišnja lista sto najmoćnijih objavljena je u novembarskom broju časopisa „Artrivju“, koji je u prodaji od 16. oktobra. Lista je sačinjena u konsultaciji s globalnom mrežom urednika i pozvanih članova internacionalnog panela, među kojima je i profesor Greg Lin, dobitnik Zlatnog lava na ovogodišnjem Bijenalu arhitekture u Veneciji. Odlučivalo se na osnovu četiri kriterijuma: opšti uticaj u umetničkoj produkciji, internacionalna „težina“, relevantnost na tržistu umetnosti i doprinos svetu umetnosti u proteklih 12 meseci.
Izvor: Građanski list