EUĐENIO MONTALE - IZBOR IZ POEZIJE

Nebojša Đorđević   Poezija

Euđenio Montale(1986-1981), rođen je u Đenovi 12. oktobara 1896. godine. Bio je italijanski pesnik, najveći predstavnik italijanskog hermetizma. Poezijom lišenom svake rečitosti izražava tegobu savremenog čoveka u njemu otuđenom svetu. Za razliku od prvih knjiga dominantnog hermetizma, kasniji naslovi imaju intimniju prirodu. Imao neobične kreativne sklonosti, pisao je na ceduljama, voznim kartama, salvetama i pozivnicama, prezirao snobove, uvek stavljajući znak jednakosti između poezije i egzistencije, odnosno smisla koji isključuje tajne. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1975. godine.

Glavna dela: Sipine kosti, Prilike, Oluja i drugo, Satura, Dnevnik 71. i 72. godine, Sveska za četiri godine, Autodafe, Leptir iz Dinara i drugo.

 

VLADAR SVEKOVINE

Ne znam gde je vladar svetkovine,
onaj što gospodari
svetom i drugim sferama.
To što primećujem zureći kroz prozor
ne znam je li svetkovina ili klanica.
Ako je tačno da konj
vidi čoveka skoro dvaput
većim, onda ljudsko oko nije dovoljno.
Možda je večni
mrak sustao, sine iz njega
poneka iskra. Ili se eterska svetlost
uzmutila shvatajući
da je nepodnošljiva.
Ili vladar nije svestan svojih čini
ili se može njima hvaliti
samo u homeopatskim dozama.
Ali na njegovom prestolu jednog će dana
zacelo zasesti tuđa guzica. A i vreme je.

 

ENGLESKI ROG

Vetar što večeras smotreno svira
- nalikuje silnom lepetu limarije -
na instrumentu gustog borja
i mete bakarna obzorja
kuda se rojta svetlosti vije
poput zmajeva u ječećim nebesima
(Oblaci promiču, vedra
kraljevstva nebesna! Visokih Eldorada
kapije odškrinute!)
i more što, krljušt po krljušt,
olovno tre
i menja boju bacajući na hridi vrtloge
uzvitlane pene;
da hoće vetar, što se rađa i mre,
dok sumračja stiže čas,
zasvirati večeras
na tebi, razdešeni instrumente,
srce.

 

SPISAK

 

Spisak uspomena je iscrpen: kožna torba
s nalepnicama mnogih hotela.
Ostala je još poneka oznaka
koju se ne usuđujem odlepiti. Na to će misliti
nosači, noćni vratari i taksisti.

Spisak tvojih uspomena
dala si mi sama pred polazak.
Bila su to imane mnogih zemalja, vreme
boravka i naposletku jedna bela stranica
ali sa nizom tačkica … kao da se želi reći
nastaviće se, ako ikad bude mogućno.

Spisak naših uspomena ne da se zamisliti
presečen nadvoje. To je jedan list
s tragovima pečata, ogrebotina i ponekom mrljom krvi.
Nije bilo pasoša niti otpusnice.
Služiti, pa i nadati se tome, bio bi ponovni život.

 

 



Postavite komentar