AVANGARDA: OD DADE DO NADREALIZMA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Мuzеј sаvrеmеnе umеtnоsti i Institut zа knjižеvnоst i umеtnоst vas pozivaju na otvaranje izložbe „AVANGARDA: OD DADE DO NADREALIZMA” u sredu, 28. maja u 19 časova u Gаlеriji-lеgаtu Мilicе Zоrić i Rоdоlјubа Čоlаkоvićа (Rоdоlјubа Čоlаkоvićа br. 2).

Autorke izložbe: Aleksandra Mirčić (Muzej savremene umetnosti) i Biljana Andonovska (Institut za književnosti i umetnost). Izložba će biti otvorena do 17. avgusta.

Na izložbi „Avangarda: od dade do nadrealizma” biće predstavljeni nadrealistički i dadaistički časopisi, kao jedan od povlašćenih oblika delovanja ovih avangardnih pokreta. Evolutivni tokovi i raznovrsnost dadaističke i nadrealističke štampe i ideja biće predstavljeni kroz više od četrdeset periodičnih naslova objavljivanih od 1916. do 1992. godine.

Neki od časopisa koji će biti predstavljeni na izložbi su: Cabaret Voltaire, Merz, Cannibale, Dada, Zenit, Dada tank, Dada jazz, Dada jok, Littérature, Putevi, Svedočanstva, Večnost, Crno na belo, Bela revija, 50 u Evropi, Le grand jeu, Stišavanja, Tragovi, Četiri strane - I tako dalje, Commerce, Surréalisme, La Révolution surréaliste, Le Surréalisme au service de la révolution, Nemoguće, Nadrealizam danas i ovde, Danas, Naša stvarnost, Pečat, Minotaure, Documents, Acéphale, Le surréalisme, meme, L’Archibras, La Breche, Svedočanstva, Delo, Mediala.

Cilj izložbe je da proširi geografski, hronološki i poetički kontekst za sagledavanje pasioniranih uređivačkih praksi dade i nadrealizma. Izložba prati paralelno srpske / jugoslovenske i francuske publikacije i ukazuje na pluralitet nadrealističkih tendencija u obe sredine, kako bi se bolje razumela i specifična razlika koju uvodi delovanje zvanične „trinaestorice” beogradskih nadrealista. Uključivanjem arhivskog materijala, nadrealistički časopis sagledava se kao velika laboratorija kolektivnog stvaranja, a posebno su naglašena pitanja organizacije grupe, automatizma i simulacije, želje i ljubavi, istraživačkog i angažovanog duha nadrealizma. Izložba naznačuje i smerove prevrednovanja nadrealističkog nasleđa u izmenjenim kulturnopolitičkim okolnostima posle Drugog svetskog rata.

Većina izložbenog materijala istražena je i predstavljena na temelju građe iz zaostavštine i Legata Marka Ristića (Arhiv i Biblioteka SANU), pa je izložba ujedno i prilika da se široj javnosti ukaže na izvanredan kulturni profil i značaj jednog od najvrednijih legata dvadesetovekovne, posebno nadrealističke umetnosti na Balkanu.

Izložba je organizovana u okviru projekta „Evropski kontekst srpskog nadrealizma”. Više o projektu pronađite na sajtu http://nadrealizam.rs/rs/page/naslovna.

Muzej savremene umetnosti i Institut za književnost i umetnost posebno zahvaljuju Biblioteci i Arhivu SANU, gđi Jeleni Jovanović, prof. Aleksandru Kostiću, naslednicima Oskara Daviča, Istorijskom arhivu Beograda, Narodnoj biblioteci Srbije, Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković”, Radio televiziji Srbije, Akademskom filmskom centru DKSG, kao i brojnim kolegama koji su podržali realizaciju izložbe.

Pred otvaranje izložbe održana je dvodnevna konferencija u organizaciji Instituta zа knjižеvnоst i umеtnоst, Мuzејa sаvrеmеnе umеtnоsti i Društva zа kulturnu sаrаdnju Srbiја-Frаncuskа. Mеđunаrоdni nаučni skup okupio je trideset stručnjaka i predstavnika akademskih institucija iz Srbije, Hrvatske, Belgije, Francuske, Češke, Bugarske i Japana koji su se bavili оsоbinаmа dаdаističkе i nаdrеаlističkе pоеtikе u оkvirimа аvаngаrdnih strеmlјеnjа u Еvrоpi i svеtu, sа nаglаskоm nа srоdnе pојаvе u јugоslоvеnskоm i zаpаdnоbаlkаnskоm prоstоru, kао i nа mеdiј pеriоdikе. Planirano je objavljivanje zbornika radova kојi ćе оbuhvаtiti izlаgаnjа sа skupа, kао i tеkstоve pоsеbnо pisаne zа zbоrnik.

Izvor: Arte

“ZIMSKI SAN” OSVOJIO KAN

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Nuri Bilge Džejlan

Pobednik 67. Filmskog festivala u Kanu je turska drama ‘Zimski san’ reditelja Nurija Bilgea Džejlana.

Završen je još jedan Kanski filmski festival, a Zlatne palme kući su poneli turski reditelj Nuri Bilge Džejlan za svoju troipočasovnu dramu ‘Zimski san’ i Benet Miler (Bennett Miller) za najbolju režiju (Foxcatcher).

Nagradu žirija podelili su film ‘Mommy’ Ksavijera Dolana i ‘Goodbye To Language’, Žan Lik Godara. Gran Pri Kanskog festivala pripao je filmu “The Wonders” Alis Rorvaher.

Što se tiče glumačkih nagrada, za najbolju glumicu festiala proglašena je Džilijen Mur (Julianne Moore) za ulogu u filmu Dejvida Kronenberga (David Cronenberg) ‘Maps to the stars’, dok je nagradu za najbolju mušku ulogu poneo veliki Timoti Spal (Timothy Spall), za ulogu J.W. Turnera u filmu ‘Mr. Turner’. Spal je tom priliko izjavio da je dosta dugo igrao deveruše, a sad je najzad dobio priliku da igra i mladu. Film ‘Mr. Turner’ reširao je Majk Li (Mike Leigh).

Za najbolji scenario nagradu su odneli Andrej Zvjagintcev i Oleg Negin za film ‘Levijatan’.

Izvor: Press Online /FILMSKI.RS

CRTEŽI STRIP JUNAKA TINTINA PRODATI ZA 2,6 MILIONA EVRA

Nebojša Đorđević    Kultura, Strip, Vesti

Foto: profimedia

Crteži strip junaka Tintina, koje je belgijski autor Erže naslikao 1937. godine, prodati su na aukciji u Parizu za 2,65 miliona evra ssto je rekordna cena za strip, saopštila je danas aukcijska kuća Artkirijal (Artcurial).

Prethodni rekord postignut je 2012. godine kada su originalne korice izdanja “Tintin u Americi” prodate na aukciji za 1,3 miliona evra, prenose danas francuski mediji.

Prodati crteži naslikani su mastilom za izdanja objavljena od 1937. do 1958. godine. Na tim crtežima Tintin i njegov pas Milu se nalaze u 34 različite situacije - Tintin kao kauboj, u jahačkom odelu i u kiltu, u pustinji, avionu, automobilu i kanuu.

Avanture Tintina se prvi put pojavljuju 1929. godine. Do 1983. godine, kada je preminuo Erže, izašla su 23 stripa, a naknadno još sedam, koje nije nacrtao Erže.

Glavni junak stripa je mladi i naivni belgijski reporter Tintin koga verno u avanturama prati pas Milu. Serija stripova “Avanture Tintina” postigla je veliki uspeh širom sveta i prevedena na 50 svetskih jezika.

Avanture Tintina su prodate u 230 miliona primeraka. U Srbiji su objavljivane u Politikinom zabavniku

Izvor: Blic Online/Beta-AFP