NEKI NOVI LITERARNI VAMPIRI

Nebojša Đorđević    Knjige

Novi vampiri: scena iz filma „Sumrak saga”

Drakula je kao junak bio izrazito erotičan, ali sve se završavalo na elegantnom poljupcu-ujedu. Danas se mala čudovišta žene i udaju
Novi vampiri: scena iz filma „Sumrak saga”

Čovek je ambivalentno biće koje se plaši samo onoga što uopšte ne poznaje i ne razume, i koje se istovremeno divi i obožava upravo onu tajnu koja je najveća. Najčešće se plaši samoga straha.

Umetnost je svojim izražajnim sredstvima, vremenom dočaravala ovu dvojnost ljudske prirode - da se plaši i da voli strah, posredstvom simbolike i alegorije. Na osnovu folklora, narodnih verovanja, i večite zastrašenosti pred misterijom smrti, stvorena su neka od najvrednijih umetničkih dela.

Od vremena gotskog romana En Redklif i Horasa Volpola, preko izobilja romantičarske „magluštine” i brisanja razlika između stvarnog i snovidnog; „Frankenštajna” Meri Šeli, priča E.T.A. Hofmana, Edgara Alana Poa, novela Gi de Mopasana, „Drakule” Bram Stokera, „Doktora Džekila i mister Hajda” Roberta Luisa Stivensona, do uvrnutih dela mutanata Lavkrafta, (čije delo je Ranko Munitić nazvao „snovidnim multiuniverzumom Luisa Kerola”), horor žanr, potpomognut fantastikom i klasičnim krimi zapletima, imao je svoje preobražaje.

Sve do savremenih romana kao što su „Rozmarina beba” Ajre Levina, „Isterivač đavola” Vilijema Pitera Blatija, pa kultnog Stivena Kinga (koga, kao i prethodno navedene pisce, blagosiljaju filmadžije), izuzetno „plodnog” Džejmsa Patersona, genijalnog Japanca Rju Murakamija i nastavaka „Sumrak sage” Stefani Majer („Evro-đunti”).

Međutim, kakvim su najčešćim žanrovskim kretanjima sada svedoci oni koji vole horor i fantastiku, koji preferiraju da se plaše kako bi odagnali strah od još čudnije svakodnevice?

Od 18. veka i gotskih romana u kojima su atmosfera i arhitektura „učinile većinu posla”, sazdanih od hronotopa misterioznih zamkova sa čudnim stanarima, često opsednutim naslednim gresima i mrakom grešno stečenog imetka, do danas, vidimo da se savremeni autori mahom vraćaju ne suviše motivisanom i „profinjenom” strahu.

Ranije je horor bio inspirisan „kreativnim zlom”, demonom koji je, kao u Faustu, nudio saznanje o svemiru i sopstvenoj prirodi, stvaranjem čudovišta, sjajnim psihološkim motivacijama E.T.A. Hofmana i Poa.

Sada je, zabavljen modernim vampirima i vukodlacima tinejdžerima, klincima - turbo vešticama i vešcima, koji se bore protiv totalitarnog sistema posebnim talentima („Dar”, Džejms Paterson, „Evro-đunti”). Sve sama deca kao protagonisti u novijim horor romanima, i u antologiji priča „Paklene maturske večeri”, autorki - Stefani Majer, Meg Kabot, Mišel Džafi, Kim Harison, Loren Mirakl („Evro-đunti”), pa i u „Izgubljenom svecu” Bri Despejn, „Proždljivcu” Lorence Gineli i „Vremenu užasa” Nensi Holder (isti izdavač).

Ništa u horor filmu, pa i u knjizi, ne može biti strašnije od dece, i znamo to po „Omenu”, „Keri” i „Isterivaču đavola”, mališanima iz Kingovih dela, ali ovi novi klinci romana fantastike i horora na čudan način su aktivni. Mali vampiri se čak i zaljubljuju, venčavaju i dobijaju decu, što je prilično ljudski. U novom crtaću „Hotel Transilvanija”, zlostavljana čudovišta beže od ljudi.

Kuda ide ovaj svet?

Drakula je kao književni i filmski junak bio izrazito erotičan, ali nikada „doslovan”, sve se završavalo na elegantnom poljupcu - ujedu za vrat. Ali, kada je reč o maloj Beli Svon iz serijala „Sumrak sage”, čitalac pre svega prati stepene „zabavljanja” sa njenim vampirskim dečkom Edvardom Kalenom. Vampiri više nisu samo grešnici osuđeni na večiti život, oni su izjednačeni sa nama. Čak su i ranije intervjuisani, kao kod En Rajs u „Intervjuu sa vampirom”.

Kod Poa i Mopasana, junak sa svoje racionalne pozicije pripoveda o jezivim stvarima, a ipak ne može da objasni natprirodno. Danas literarni klinci olako sklapaju pakt sa čudovištima, da bi bili „face” pred razredom, kao kod švedskog pisca Jona Ajvidea Lindkvista u priči „Pusti pravog da uđe” (Evro-đunti).

„Nema više fantastike, ni čudesnih verovanja, sve što nije protumačeno biće jednoga dana objašnjivo. Ono što nam se još čini nadzemljaskim ili natprirodnim, biva svakoga dana sve manje, dok jednoga dana ne presahne poput jezera koje je iscrpio kanal.

Nauka svakoga časa pomera granice čudesnih pojava i verovanja…Da, mašta je lišena svoje hrane otkako smo ukinuli ono što je nevidljivo. Naša mi se zemlja čini danas kao napušten svet, prazan i go. Nestalo je verovanja koja su je činila tako poetičnom”, pisao je još u 19. veku Gi de Mopasan u noveli „Strah”.

Ipak, kod nas ima i literature trilera i horora za odrasle, i u tom duhu „Booka” objavljuje romane Rju Murakamija „U miso supi”, i skorašnji „Audiciju”. Negativni junaci u pomenutim knjigama uobličeni su savršeno i psihološki motivisani metafizičkim zlom, koje je istovremeno objašnjivo porodičnim i društvenim razlozima.

To su one stare dileme - da li je neko samo bolestan ili je demonski zao po svom biću? „Alnari”, koji objavljuje dela Stivena Kinga, najavljuje da će poznati pisac 24. septembra ove godine objaviti novi roman „Doktor Slip”, trideset šest godina posle njegovog kultnog romana „Isijavanje”.

Iz kratkog uvida u novu priču, koji je King dao obožavaocima prošle godine, u prvi plan izbija potomak Džeka Torensa (U Kjubrikovom filmu igrao ga je Džek Nikolson), koji se bori sa od oca nasleđenom depresijom, alkoholizmom i nasiljem. Za En Redklif, „strah je širenje duše i buđenje duhovnih sposobnosti za više stepene života”, tako da ostaje nada da je King tajnu i strah ostavio za kraj.

Izvor: Politika Marina Vulićević

41. FEST OTVARA HANEKEOVA “LJUBAV”

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Scena iz filma Ljubav (Beta/AP)

Ovogodišnji, 41. po redu filmski festival FEST otvoriće 22. februara u Sava centru kanski pobednik, film „Ljubav” Mihaela Hanekea dok će zavesa biti spuštena 3. marta filmom „Falsifikator” Gorana Markovića.

Direktor direkcije Dragan Marinković izjavio je da će program predstojećeg, FEST-a biti jedan od jačih u poslednjih nekoliko godina i pored smanjenog budžeta, kao i da očekuje da će taj filmski festival posetiti 100.000 gledalaca.

„Filmove smo sve obezbedili, sale ugovorili. Biće 75 naslova u različitim programima i čini mi se, po imenima autora, biće to jedan od jačih programa u poslednjih nekoliko godina”, izjavio je Marinković u izjavi Tanjugu.

Na programu će se naći nova ostvarenja Stivena Spilberga, Pola Tomasa Andersona,Vudija Alena, Voltera Saleša, Bernarda Bertolučija, Brajana de Palme, Terensa Malika, Đuzepea Tornatorea, Abasa Kjarostamija, Takešija Kitana, Kena Louča, Aleksa de la Iglesije…

Umetnički tim FEST-a je isti već treću godinu za redom - umetnički direktor Borislav Anđelić i selektor Ivan Karl. „Oni su izabrali nešto što je najreprezentativnije za prošlogodišnju svetsku produkciju”, ocenio je direktor.

Na otvaranju će biti prikazan pobednik Kana, kako je već praksa nekoliko godina unazad, a ovoga puta to je film „Ljubav” (Amour) Mihaela Hanekea, najavio je on, dodajući da se se već zna i ko će proglasiti festival otvorenim.

„Nisam potpisao ugovor pa ne mogu još da kažem ime. Nadam se da ću do kraja iduće nedelje to moći da objavim”, rekao je on. Marinković je najavio i dve premijere srpskih igranih filmova u „Sava centru”.

Drugog dana FEST-a, 23. februara biće prikazan novi film Srdana Golubovića „Krugovi”, a festival će prema praksi ustaljenoj poslednjih godina, takođe zatvoriti domaće ostvarenje. U pitanju je film „Falsifikator” Gorana Markovića.

Osim toga, na FEST-u će biti i svetska premijera vrlo interesantnog dokumentarnog filma „Albertov put” autora Predraga Bambića.

Što se tiče gostiju, Marinković kaže da će biti dosta članova filmskih ekipa iz pratećih programa, a FEST nastavlja i sa regionalnim takmičarskim programom „Evropa izvan Evrope”.

„Učestvovaće sedam filmova. Tu su Hrvatska, Turska, Rusija, Kazahstan, Izrael, Srbija. Nadamo se da će se ta praksa nastaviti, a da ćemo iduće godine obnoviti i program koji smo zbog finansijskih problema prekinuli pre nekoliko godina - ‘B2B’, koji je u Beogradu okupljao značajne mlade autore i producente iz Evrope”, kazao je Marinković.

Na pitanje koji film lično preporučuje, napomenuo je da distributerske naslove nije odgledao jer oni tek dolaze, ali da je video dosta od filmova iz samostalne nabavke FEST-a, samo za festivalsko prikazivanje.

„Izdvojio bih film ‘Kol gerla’ švedske produkcije, snimljen po istinitom događaju. Priča se događa počekom sedamdesetih godina 20. veka i mislim da je vrlo interesantna”, rekao je on.

U vezi sa finansijskim stanjem FEST-a naglasio je da se u Direkciji štedi, jer je „malo smanjen” deo budžeta koji se dobija od osnivača. Ove godine grad Beograd je za FEST- izdvojio 6,5 miliona dinara.

„Mi smo isto malo smanjili neke prateće programe koje smo hteli da napravimo, ali mislim da to gledaoci neće primetiti i da će biti zadovoljni programom”, rekao je direktor.

Ipak, cena karata biće, prema njegovim rečima, „manje-više na istom nivou kao prošle godine”.
Marinković je dodao da se od ulaznica ne može puno zaraditi i da FEST- najveću pomoć dobija od sponzora, pošto zaradu od ulaznica deli sa salama i distributerima.

FEST- je u svojim prvim decenijama bio spektakularan događaj našeg kulturnog i javnog života. Na pitanje koji je smisao te manifestacije danas, Marinković je odgovorio da je „jednim delom isti onaj koji je i bio kada je FEST- osnovan”.

„To je da beogradsku publiku uputimo u najnovija i najvrednija ostvarenja protekle godine u svetu. Stvari su se malo promenile - i politički i finansijski i na svaki drugi način, ali mislim da još uvek uspevamo da brojem gledalaca zadovoljimo svrhu postojanja FEST-a”, rekao je on.

Sve detalje u vezi sa programom i prodajom ulaznica, Direkcija festivala saopštiće u utorak, 15. januara na najavljenoj konferenciji za novinare.

Izvor: Tanjug/B92