MARKO KRSTIĆ I ZORAN KOSTIĆ DOBITNICI ĆOPIĆEVE NAGRADE

Nebojša Đorđević    Knjige, Konkursi, Vesti

BEOGRAD - Upravni odbor Zadužbine Branka Ćopića saopštio je da je dobitnik ovogodišnje nagrade za prozu Marko Krstić za roman “Viktorija”, dok je priznanje za poeziju pripalo Zoranu Kostiću za zbirku “Srp”.

Krstićev roman predstavlja izuzetno živopisnu i uzbudljivu sliku puteva i stranputica našeg savremenog života, a posebno finansijskih i sudskih mahinacija koje duboko zasecaju u najintimnije lične odnose, ocenio je žiri.
U obrazloženju nagrade za poeziju se navodi da Kostić iz drugačijeg ugla gledanja opeva i stare i nove pesničke teme i tako na samosvojan način baštini srpsku pesničku tradiciju.

O nagradama su odlučivali članovi Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Svetozar Koljević, Milosav Tešić, Matija Bećković i Dušan Kovačević i dopisni član SANU Nada Milošević Đorđević. Nagrade će biti svečano uručene u SANU.

Izvor: Glas javnosti/FoNet

U KINI OTKRIVENO 200 BUNARA STARIH 3.000 GODINA

Nebojša Đorđević    Vesti

Arheolozi su u kineskoj provinciji Hubei pronašli više od 200 bunara iskopanih u prestonici kraljevstva starog 3.000 godina.

Kompleks bunara, što je retko otkriće u Kini, pronađen je u veštačkom vodenom toku u gradu Đinan u oblasti Jingžou, rekli su zvaničnici u ovom gradu.

Bunari su približne jednake veličine modernim ekvivalentima sa prečnikom od 0,8 metara i dubine između pet i osam metara, dok su unutrašnji zidovi povezani su bambusom i ostacima grnčarije, rekli su arheolozi.

Prema prvim istragama, bunari su iskopani tokom perioda Zaraćenih država (475-221. godine pre nove ere), kada je grad Đinan bio prestonica države Ču (1042-223. godine pre nove ere).

Ovi bunari ukauzuju raširenu upotrebu vode u gradovima u to vreme.

Na istoj lokaciji pronađeno je više od 200 komada grnčarije i oruđa od drveta i gvožđa što bi moglo da pomogne naučnicima da razumeju urbani život i kulinarsku kulturu u državi Ču.

Izvor: Bic Online/Srna

SRĐANU SRDIĆU URUČENA NAGRADA “BILJANA JOVANOVIĆ”

Nebojša Đorđević    Knjige, Konkursi, Vesti

BEOGRAD - Piscu Srđanu Srdiću uručena je nagrada Srpskog književnog društva “Biljana Jovanović”, za zbirku priča “Espirando”.

Članica žirija Jasmina Vrbavac rekla je na uručenju nagrade da je odluka o laureatu doneta jednoglasno, jer se Srdićeva zbirka uklopila u autentični duh priznanja ustanovljenog u čast Biljane Jovanović, kao i u njeno delo.

“Svima se učinilo da je to zbirka priča koja zaslužuje pažnju i možda najbolje delo objavljeno prošle godine”, rekla je Vrbavac i dodala da je Srdić mlad i perspektivan pisac koga tek očekuju nagrade.

Po mišljenju žirija, Srdićeva zbirka “Espirando” sastoji se od devet priča na temu smrti i najmračnijih kutaka ljudske svesti, a napisana je pažljivo i promišljeno, bez ijedne suvišne reči.

Laureat Srđan Srdić rekao je da je potrebno sačuvati pojedina književna imena koja u javnosti nemaju snagu i uticaj kakav zaslužuju i da njihova dela zahtevaju ponovno inovativno iščitavanje i predstavljanje novim čitaocima.

On je rekao da se lično bavio izučavanjem književnih radova Biljane Jovanović, jer mu se učinilo neobičnim da se za svaku književnu pojavu mora tragati za autorima izdaleka, kao da se ne može naći među domaćim piscima.

Prema njegovim rečima, Biljana Jovanović sledila je savremene tendencije, pa čak išla i ispred njih, ali je njeno delo posle velike popularnosti u vreme objavljivanja, danas potpuno nezasluženo pomalo zaboravljeno.

“Ako ičeg ima u mojoj književnosti u vezi s temom i moralnim kodom koji je uspostavila Biljana Jovanović, onda sam zbog toga srećan”, rekao je Srdić.

Srdić je rođen u Kikindi 1977. godine. Diplomirao je na katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu, a trenutno je na doktorskim studijama. Autor je romana “Mrtvo polje” i zbirke “Espirando”.

Jedan je od pobednika međunarodnog konkursa za najbolju neobjavljenu kratku priču hrvatskog internet portala Bestseler 2007. godine, a dobitnik je i nagrade “Laza Lazarević”.

Književnu nagradu ustanovilo je Srpsko književno društvo u znak sećanja na spisateljicu i aktivistkinju Biljanu Jovanović. Nagrada se sastoji od plakete i novčanog iznosa, a dodeljuje se uz podršku Ministarstva kulture Srbije.

Nagradu “Biljana Jovanović” do sada su dobili Srđan Valjarević, Danica Vukićević, Nemanja Mitrović, Jelena Lengold, Milena Marković, Vladislava Vojnović i Slobodan Tišma.

Izvor: Glas javnosti/Beta

ANDREJA JELIĆ MARIOKOV DOBITNIK “DRAJINCA”

Nebojša Đorđević    Knjige, Konkursi, Vesti

Ovogodišnji dobitnik prestižne “Drainčeve nagrade” koja se svake godine tradicionalno dodeljuje za najbolju zbirku pesama je Andreja Jelić Mariokov za knjigu “Raskućeni stihovi”.

Nagrada će mu biti uručena tokom manifestacije “Drainčevi pesnički susreti” koja će biti održana od 14. do 18. maja u četiri opštine Topličkog okruga.

Tokom pet dana, koliko će trajati ova manifestaciju, predviđeno je gostovanje učesnika u Blacu i Trbunju, Drainčevom rodnom selu, gde će ispred spomen kuće biti održan pesnički recital.

Specijalni gost ovogodišnjih Drainčevih susreta je pesnik Matija Bećković, a specijalna nagrada biće dodeljena i poznatom rokeru Bori Đorđeviću za višedecenijski doprinos srpskoj poeziji.

Pesnici će se susresti sa ljubiteljima poezije u Kuršumliji i Žitorađi, a oni koji pišu za decu posetitće i osnovne škole u ovom kraju.

Pokrovitelji Drainčevih susreta su Ministarstvo kulture i opština Prokuplje.

Izvor: Južne vesti N.M.

MIHAILO VITKOVIĆ - Ljubovi

Nebojša Đorđević    Poezija

Mihailo Vitković je rođen u Jegri (mađ. Eger), gradu u Ugarskoj u svešteničkoj porodici. Imao je braću Gavrila i Jovana i sestru Jekaterinu.Posle završetka gimnazije u Jegri, odlazi u Peštu da studira prava. Godine 1801. završivši prava postao je „zakleti kraljevske tabule notarem”, a 1803. postaje advokat. Godine 1807. biran je za poslanika u mađarskom Saboru.

Bio je veoma cenjena ličnost u mađarskim književnim krugovima. Mihailo Vitković je pisao uglavnom pesme na srpskom i na mađarskom jeziku. Pisao je i originalne klasicističke pesme (ode, epigrame, epistole), ali se bavio i prevođenjem. Celoga svoga veka povezivao je svoju srpsku narodnost sa mađarskim rodoljubljem.

Mihailo Vitković je bio saradnik Letopisa Matice srpske.

 

LJUBOVI

Pusta ljubov šta učini,
Po mom sercu šta počini!
Svu tišinu izgna, progna,
I veselost moju propra do dna.

Nemam mesta, nemam stana,
Hodim, brodim do svih strana:
Sam sam, nit’ me kogod dira,
Al’ ja opet ne nahodim mira.

Predmet svaki na me zjaje,
Jedna strast me drugoj daje.
Duša klone, serdce pišti,
i ja ne smem kazat gdi me tišti.

Ištem, prosim svud zabavi,
Da mi serdce zaboravi
Onu koja me plenila,
Al’ sve vsuje, ne da ljubve sila.

Što je više smećem s uma,
To mi više dođe s puta,
Sve se lako zaboravi,
Ljubov sebi večni spomen pravi.

Ili bez nje ili s njome,
Teško bednom serdcu mome!
Pri sastanku tajno stenjem,
Pri sastanku plačem, ginem, venem.

Drugi koj’ u ljubvi strada,
On se dobrom koncu nada;
Al’ ja ljubim bez nadežde,
Dragu moju sojuz veže.

Ljubi, terpi, serdce moje,
To je jadno stanje tvoje;
Drugom se ruža rumeni,
Meni s’ tavni pelen, ah, zeleni.