“NOĆ MUZEJA” U 60 GRADOVA SRBIJE

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Prošle godine 450.000 poseta: Etnografski muzej tokom „Noći muzeja” 2010.

BEOGRAD - Umetničko-produkcijska grupa „Noć muzeja” probudiće Srbiju u noći 14. maja i osmi put zaredom oživeti prostore muzeja, galerija i izložbenih prostora.

U isto vreme u 40 zemalja u Evropi, u 60 mesta u Srbiji i na 65 lokacija u Beogradu odigraće se posebna noć šetnje po muzejima, koja će publici ponuditi drugačije sadržaje i mnoštvo iznenađenja u saradnji sa više od 160 kulturnih institucija.

Crna mačka, simbol osme po redu „Noći muzeja”, razbija predrasude o tome da su muzeji zaboravljeni i prašnjavi i pokreće večnu i nepresušnu umetničku inspiraciju.

Svi oni koji se u ovoj magičnoj noći budu našli u Beogradu, Novom Sadu, Kikindi, Knjaževcu, Kragujevcu, Kraljevu, Loznici, Nišu, Novom Pazaru, Pančevu, Požarevcu, Šapcu, Smederevu, Sremskoj Mitrovici, Subotici, Užicu, Valjevu, Vršcu, Zrenjaninu i drugim mestima širom Srbije imaće priliku da uđu u prostore, vide dela i predmete koji se ne viđaju u običnoj ponudi i standardnoj poseti muzejima.

Prošlogodišnja kiša i loše vreme nisu sprečili sve znatiželjnike da budu deo osmočasovne avanture koja je uključivala 400 programa na više od 150 lokacija u 53 grada širom Srbije. Rezultat zanimljivih i atraktivnih programa u noći kada je Srbiju tresla muzejska groznica jeste 450.000 zabeleženih poseta.

Tradicija dobre saradnje s kompanijom MTS nastavlja se i ove godine, iz čije kreativne radionice takođe stižu brojna iznenađenja za ljubitelje umetnosti i dobre zabave.

Izvor: Blic Online K. R.

“IZGNANICI” NA SCENI JDP-a OD 7. APRILA

Nebojša Đorđević    Pozorište, Vesti

Premijera predstave “Izgnanici” Džemsa Džojsa, u adaptaciji i režiji Bojana Đorđeva, biće izvedena 7. aprila na sceni Teatra “Bojan Stupica”, najavio je danas umetnički direktor Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP) Gorčin Stojanović.

U priči o četvorouglu ljubavnih i prijateljskih odnosa, koja se dešava početkom 20. veka u Dablinu, uloge igraju Goran Jevtić, Sena Đorović, Nikola Vujović i Nataša Marković.

Sa “Izgnanicima” JDP završava mini ciklus “očeva moderne”, rekao je Stojanović na konferenciji za novinare, podsetivši da su prethodnih sezona izvedeni “Zamak” Franca Kafke i “Sanjari” Roberta Muzila.

Džojsov komad je najavio kao važnu, uzbudljivu i zabavnu predstavu, koja je istovremeno tradicionalna i moderna.

Đorđev je izjavio da mu je veliki izazov bio rad na drami za koju se često kaže da je “nepostavljiva” na scenu, te se upustio u neku vrstu restauratorskog posla. Tekst je adaptirao zajedno sa Nikolom Skočajićem.

- Predstava korespondira sa našim vremenom. Dileme i htenja likova iz 1915. godine opstale su i danas. Njihove možda naivne i romantičarske ideje o slobodi, slobodnoj ljubavi i autentičnom životu takođe su preživele, mada sa nekim drugačijim značenjima - rekao je Đorđev i dodao:

- U ovoj postavci pokušali smo da pronađemo veze izmedju tradicionalnog, građanskog pozorišta i televizije, posebno tok šoua, pa i rialiti programa - kazao je reditelj i primetio da su im zajednički zahtevi za intimnošću, za ispovestima i neka vrsta prisilne javnosti.

Prema njegovim rečima, “ključaonica” kroz koju se posmatraju životi drugih ljudi stvara vezu između građanskog teatra i poplave ralitija, a pitanje je šta suštinski razlikuje te dve publike i voajerske nagone u jednom i drugom slučaju.

Scenograf Siniša Ilić najavio je da će scena “Stupica” izgledati kao TV studio sa dva prostora - za tok šou i za raliti.

Goran Jevtić je istakao da u predstavi, pored “intimističkih priča o odronu ljudskosti i morala, ubijanja savesti u sebi, samim tim što se na televiziji izvrće utroba pred najširim auditorijumom”, ima i društvenog angažmana.

- Naša tema je i sloboda. Svi želimo slobodu, a pitanje je koliko smo joj dorasli - ukazao je Jevtić.

Ova drama prikazuje kompleksni četvorougao - dva muškarca i dve žene koji su povezani prijateljstvom, erotskom privlačnošću, brakom i rodbinskim vezama, čiji su odnosi i pogledi na svet neprihvatljivi za puritansku, patrijarhalnu i represivnu sredinu.

Reprize su zakazane za 8, 18. i 20. april.

Izvor: BlicoOnlne J.O.

IVANA BODROŽIĆ - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Ivana Bodrožić, rođena je 1982. godine u Vukovaru. Studirala je kroatistiku i filozofiju u Zagrebu. Objavljivala poeziju u književnom časopisu Quorum, Vijencu i radijskoj emisiji Danijela Dragojevića Poezija na glas. Godine 2005. dobila je nagradu Goran za mlade pesnike i izlazi joj zbirka poezije Prvi korak u tamu. Za istu knjigu dobila je i nagradu Kvirin za najbolju pjesničku knjigu u 2005. autora do 35 godina.

SOBA 325

Prevodioci zadržavaju pravo
ne prevođenja termina.

Svijet se događa oko mene.

Ja živim u hotelu
i svaki dan kada idem u školu
na recepciji ostavljam ključ
u maloj kućici 325,
malo manjoj od sobe u kojoj živimo
mama, brat i ja,
televizor koji će nam
možda jednom
reći gdje mi je tata.
Do tada sve po tri;
kreveta, šalice, žlice,
Otac, Sin i Duh Sveti,
i kukavički kupujemo
svega po tri
kao da na njega više
ne računamo.
I jastučić za sjedenje
napravljen je od krzna
iz njegove jakne koju je
tetka spasila iz Vukovara,
što je uglavnom sve,
moju mamu nitko,
nitko
neće spasiti,
ona će godinama u malom WC-u
sobe 325
pisati pisma mom tati
koji je NESTAO.

To je službeni termin.

*    *    *

Postavili su svoje kamere odmah uz rub ceste.
Ti si izlazila iz grada kao toliko puta do sada.
Tog jutra malo drugačije, s obješenim ocem oko vrata.
Gledam te danas, nakon mnogo godina
na nekom stranom programu, mogla si biti
moja prijateljica, razmišljam o tome
dok izgovaraš:
we are not guilty,
we don’t have food,
they kill us,
but we still don’t hate.
Dirljivo je kako na neki način imaš taj prozor u svijet,
zamišljam kako si učila engleski možda baš
u mojoj školi, i koja je mogla biti lekcija
u kojoj se uče kill, guilty, hate, ili je to bilo
iz filmova, pa si sada bliža tim ljudima koji
su u sigurnim svjetovima jer su iza kamere.
Kakva čudna pravila u ovom svijetu,
a u istom gradu se vodi rat.
Prebacujem program,
puno me to košta, ali proganja me slika tvog oca
koji se udara šakom pored rupe na džemperu,
tamo negdje gdje dođe srce i kako je nemoćniji od
tebe, djeteta, jer ne može prevesti ni koliko ga boli,
a kada bi mogao, misli, sigurno bi oni iza kamere
došli i barem pritisnuli dlan na to mjesto.
Ovako, postaje jasno koliko je ozbiljna jezična barijera
kada to želi biti.


*   *   *

Što se dogodilo sa ženama iz mog života?
Znam da mi više nitko ne čuva leđa.
Mjesec se iz tridesetog pokušaja stanjio u struku,
polako ostajem sama.

Kada ih posjetim
najviše me rastuže pogledi prekriveni mrenom,
stolnjaci prekriveni mrljama.

Zauzimam njihovo mjesto, trebat će se boriti i uzeti pojačanje.
Punim mjesto u postelji.
Popravi mi kapuljaču, tebi se to čini malo,
ali i to malo ne možeš baš svakome reći.
Popravi i otvaram ti vrata svoje intimnosti.
Ostajem u kutu sobe, mirno ću sjediti i čekati da sve prođe.
Kao u djetinjstvu polizati žljebove napolitanki,
a ostalo sakriti u salvetu.

Okrećem se za svakim svjetlom, ovladavam potrebnim vještinama,
slušam kako trava ratuje pod zemljom,
prolijeva sokove.
Suzdržavam se od života, nekad te tako ne volim.
Na primjer, na primjer,
kada bjesni oluja, zrak vrišti u sobu lupom prozora,
a ja zamišljam da me nađu utopljenu i plačem, plačem,
a ti samo zatvoriš prozor i misliš da si bog.

Okrećem se za svakim svjetlom.
Mogu li više strepiti nad životom?

 

ŽENA NASRNULA NA GOGENOVU SLIKU U MUZEJU

Ana Čizmar    Kultura, Vesti

Žena koja je u petak nasrnula na jednu sliku Pola Gogena izloženu u Nacionalnoj galeriji u Vašingtonu, izjavila je na sudu da je to učinila zbog toga što je francuski umetnik “oličenje zla”, prenosi BBC.

Vičući “ovo je zlo”, Suzan Barns pesnicama je nasrnula na sliku “Dve Tahićanke” i pokušala da je skine sa zida, navodi se u saopštenju muzeja.

Ulje na platnu iz 1899, na kojem su prikazane dve žene s obnaženim grudima i posudom sa cvećem, bilo je iza pregrade od pleksiglasa i nije pretrpelo nikakva oštećenja.

Barns je optužena za pokušaj krađe i uništavanja imovine, a zadržana je u pritvoru radi mentalne procene.

Slika “Dve Tahićanke”, koja prema stručnjacima izražava mitsku ideju o Tahitiju kao raju prelepih, tajanstvenih žena, na pozajmici je iz Metropoliten muzeja u Njujorku i trebalo bi danas da ponovo bude izložena.

Incident je prvi čin vandalizma u muzeju od 1970-ih kada je u roku od nekoliko godina jedan muškarac uništio stolicu iz doba renesanse, a drugi oštrim predmetom oštetio 25 dela, uključijući jednog Renoara i jednog Matisa.

Izvor: Mondo/Tanjug

MARŠALOV “PEVAC” U MADLENIJANUMU

Aleksandra Radovanović    Pozorište, Vesti

Iz predstave Baraka Maršala

Na Beogradskom festivalu igre, večeras u Madlenijanumu, izraelska predstava za koju je autor nedavno dobio američku nagradu A.W.A.R.D.

Kompanija Baraka Maršala, iz Tel Aviva, druga je koja će se predstaviti publici na osmom Beogradskom festivalu igre.

Tačno jedan sat na pozornici Madlenijanuma večeras će biti njihov „Pevac”, komad koji je koreografu Maršalu, zimus u Los Anđelesu, doneo nagradu A.W.A.R.D (Artists With Audiences Responding to Dance).

Život ovog umetnika, inače, teče između njegovog pomenutog rodnog grada u Americi i prestonice Izraela, gde je sedište kompanije koja nam se predstavlja. Nekadašnji student filozofije na Harvardu a danas, pored ostalog, predavač savremene igre na prestižnom UCLA univerzitetu, sasvim slučajno je, čujemo, kročio u svet plesa i, pretpostavljamo, sasvim namerno oprobao se i kao koreograf. Već njegova prva predstava, „Tetka Lea”, bila je i prva nagrada Baraka Maršala za koreografiju, da bi usledili novi uspesi koji se zovu: „Venčanje Eme Goldman”, „Šošanin balkon”, „Trgovac”…

„Pevac”, koga će, od 20 sati, gledati Beograđani, svetsku premijeru imao je 2009. u Izraelskoj operi. Autor je inspiraciju za svoje delo pronalazio na više strana: jedna je „Bonča Nečujni”, priča I. L. Pereza, zatim čuvena Beketova drama „Čekajući Godoa”, kao i tekstovi iz Biblije i folklorno nasleđe jemenskih Jevreja, bitno drugačije od onog koje karakteriše Aškenaze, Sefarde i druge grupe ovog starog naroda. Zvučni ram predstave je tradicionalna muzika, cvrkutanja, angažovan je i jedan sopran… U više dimenzija može se posmatrati naslovni junak ove predstave: to je mali čovek koji živi u skladu sa svojim (malim) željama, ili glasni najavljivač svadbe sa tragikomičnim elementima, katkad žrtva koja se prinosi da bi se iskupili grehovi i, napokon, takav kočoperan, sa krestom i perjem koje podrhtava, sa svojim kljucanjem, kukurikanjem i praznoglavošcu, pevac je slika i prilika provincijalnog duha, grabežljivosti i ljubomore, dosadnog ogovaranja i hvalisave sujete.

Eto, za takvog „Pevca” kažu da je imao simpatije i publike i kritike.

Izvor: Politika M. Š.