FILM MILE TURAJLIĆ MEĐU SEDAM VELIČANSTVENIH

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

BEOGRAD - Dugometražni dokumentarni film mlade srpske rediteljke Mile Turajlić “Sinema komunisto” uvršten je u program 7. festivala evropskog dugometražnog dokumentarnog filma “Sedam veličanstvenih”, koji će biti održan u “Sava centru”, od 25. do 29. januara.

To će biti prvi domaći film na programu ovog festivala, čiji je koncept da prikazuje samo sedam ostvarenja kako bi mogla da im se posveti puna pažnja.

Lep kuriozitet je da je Turajlićeva kao student bila jedan od vrednih saradnika ovog festivala, u organizaciji Centra za vizuelne komunikacije “Kvadrat” iz Beograda, koji vode filmski autori i producenti Zoran i Svetlana Popović.

Sada je njen debitantski film za program “Sedam veličanstvenih” odabrao stalni selektor ovog festivala, danski filmski poslenik Tue Stin Miler.

Dokumentarac o kinematografiji u doba Titove Jugoslavije “Sinema komunisto” imao je svetsku premijeru jesenas u Amsterdamu, na čuvenom festivalu IDFA, a naša publika videće ga na zatvaranju “Sedam veličanstvenih” - 29. januara.

Za otvaranje je najavljen francuski film “Nenet” (Nenette) u režiji poznatog autora Nikolasa Filibera.

Program festivala

Na festivalu će biti prikazani i “Krv u mobilnom” danske produkcije, čiji je reditelj Frank Piasecki Poulsen, portugalski film “48″ autorke Suzane de Soza Dijaz, švedsko-britanska koprodukcija “Muškarci koji plivaju” Dilana Vilijamsa, britanski dokumentarac “Prvi film” Marka Kazansa i francuski “Zanzibar muzički klub” koji potpisuju Filip Gasnije i Patris Nezan.

Izvor: Glas javnosti

AUKCIJA GOGENOVE SLIKE VREDNE VIŠE OD OSAM MILIONA EVRA

Nebojša Đorđević    Kultura, Slikarstvo, Vesti

LONDON - Jedna slika koju je francuski umetnik Pol Gogen (1848-1903) naslikao u čast Vinsenta van Goga biće ponuđena na aukciji idućeg meseca u Londonu.

Vrednost Gogenove mrtve prirode je procenjena na sumu između 8,4 i 12 miliona evra, saopštila je aukcijska kuća Kristi.

Slika “Nature morte a l’Esperance”, urađena 1901, biće u centru pažnje na licitaciji zakazanoj za 9. februar.

Radi se o jednoj od četiri slike koje je Gogen naslikao u čast svog prijatelja, holandskog umetnika Van Goga, i njena prodajna cena mogla bi da premaši procene.

Na Kristijevoj aukciji biće ponuđeno oko 50 slika među kojima su i radovi Pabla Pikasa i Žorža Braka.

Izvor: Glas javnosti

IZBAČENE NEPOŽELJNE REČI IZ “HAKLBERI FINA”

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Prepravljanje Mark Tvena

Novo američko izdanje čuvene knjige Marka Tvena o pustolovinama junaka Haklberija objavljeno je bez reči koje su ocenjene kao uvredljive na rasnoj osnovi, a iako je zadovoljilo norme političke korektnosti, izazvalo je burne reakcije čitalaca.

Iako su uz Tvena duhovno odrastale, etički i esteski sazrevale generacije širom planete, kroz sličan postupak korigovanja prošla je i njegova knjiga o avanturama Toma Sojera.

Za izgon “uvredljivih” reči i izraza zadužen je Alan Griben, stručnjak za Tvenovo stvaralaštvo, koji već duže vremena priprema izdanje sabranih dela najčitanijeg američkog pisca svih vremena.

Među nepodobnim rečima je “crnac”, reč koja je, prema Gribenu, dovela do toga da mnoge škole u SAD izbace iz nastave čuvene Tvenove knjige. Sada je zamenjena rečju “rob”.

Reč “crnac” pojavljuje se u “Haklberiju Finu” 219 puta, a u “Tomu Sojeru” je prisutna znatno manje.

Dva Tvenova romana, nakon uspešno obavljene dekontaminacije i pogubljenja politički nekorektnih reči, pojaviće se već u februaru u tiražu od 7.500 primeraka u izdanju New South Books.

Izdavač i Griben, međutim, dobili su veliki broj elektronskih pisama u kojima ih čitaoci optužuju za skrnavljenje i duhovni vandalizam Tvenovog stvaralaštva, koje je odavno ušlo ne samo u riznicu američke, nego i svetske kulturne baštine.

Za razliku od Gribena, i predstavnici Tvenovog muzeja u Hanibalu u Misuriju smatraju da se snaga te anti-rasističke knjige smanjuje izmenom originalnih reči.

Knjiga o pustolovinama Fina, čija se radnja događa od sredine 30-ih do sredine 40-ih godina 19. veka na obalama Misisipija, objavljena je prvi put 1884. godine, a predstavlja satiričan prikaz južnjačkih stavova o rasnom pitanju i ropstvu.

Ipak, i do sada je često kritikovana zbog jezika i karakterizacije likova i, prema nekim podacima, četvrta je na listi najzabranjivanijih knjiga u američkim školama.

Izvor: Blic Online/SEEcult.org