TORANJ KOJI ĆE POSTATI SVETSKO ČUDO?!

Nebojša Đorđević    Kultura, Sport, Vesti

Olimpijski toranj u Rio de Janeiru dobiće svoje konačno izdanje na Igrama 2016. godine, a mnogi su ga već sad prozvali novim svetskim čudom.

Prve Olimpijske igre u Južnoj Americi imaće i svoj arhitektonski ponos. Reč je o veličanstvenom Solar City Toweru, koji je osmišljen u arhitektonskom birou RAFAA, a biće smešten na ostrvu Cotonduba nedaleko od Rija.

Nakon mnogih kontraverzi oko londonskog tornja za Olimpijske igre 2012., od njegove estetske komponente pa sve do sigurnosne, koja se još uvek ispituje, sa ovim solarnim olimpijskim čudom to nije slučaj.

Javnost i stručnjaci su oduševljeni i formom i sadržajem, pa ni ne čudi što ga već prozivaju novim svetskim čudom.

Solar City Tower biće baziran na solarnoj platformi koja će mu tokom dana davati svu potrebnu energiju, dok će višak koristiti za noćnu potrošnju i za napajanje pumpa za vodu koja će povlačiti morsku vodu za ogroman slap koji će da ga krasi.

Toranj će imati veliki šoping-centar, pozorište, restorane i kafiće, i, što je najvažnije, fascinantan pogled na Rio i Copacabanu sa visine od 105 metara.

Izvor: S-media

“OKTOBARSKI SALON” GOSTUJE U ZAGREBU I BANJALUCI

Nebojša Đorđević    Kultura, Slikarstvo, Vesti

BEOGRAD - Program beogradske likovne manifestacije “Oktobarski salon” ove godine će biti predstavljen u Zagrebu i Banjaluci, najavljeno je iz Kulturnog centra Beograda (KCB).

Program 51. salona, koji je specifičan po tome što obuhvata samo video radove, biće 22. septembra prikazan u Muzeju savremene umetnosti u Zagrebu, a dan kasnije i u Muzeju savremene umetnosti Republike Srpske u Banjaluci.

Biće posebno reči o konceptu i umetnicima koji će izlagati na ovogodišnjem salonu, posvećenom individualnim i kolektivnim sećanjem, rekonstrukcijom i percepcijom stvarnosti, odnosno načinom kako sami, namerno ili podsvesno, biramo šta ćemo pamtiti, a šta zaboraviti, navodi se u saopštenju.

“Oktobarski salon” se ove godine održava od 8. oktobra do 21. novembra, pod sloganom “… noć nam prija…” u bivšoj zgradi Vojne akademije, u Resavskoj ulici 40b u Beogradu.

“Oktobarski salon” je prethodnih godina promovisan u Nemačkoj (Kasel, 2006. i Berlin, 2008.), u Francuskoj (Sent Etjen, 2007.) i u Turskoj (Istanbul, 2009.).

Izvor:Glas javnosti /Beta

PROGLAŠENJE POBEDNIKA KONKURSA “LAZA KOSTIĆ”

Nebojša Đorđević    Konkursi, Kultura, Vesti

BEOGRAD - Pobednici tri literarna konkursa Fonda Laza Kostić, koji je organizovan povodom obeležavanja Vekovnika Laze Kostića u Unicefovoj godini mladih, biće proglašeni 22. septembra u galeriji Kolarčeve zadužbine u Beogradu.

U saopštenju Fonda Laza Kostić se navodi da će pobednike izabrati žiri koji čine: Vujadin Milanović, Pero Zubac, Snežana Spasojević i Marina Milić Apostolović.

Dobitnik prve nagrade dobiće putovanje u London, gde će posetiti Šekspirovo “Gloub” pozorište, druga nagrada je kompjuter, a treća izlet “Lazinim stazama” tokom koga će đaci moći da se upoznaju sa Koviljem, rodnim mestom pesnika, manastirom, ulicama u Novom Sadu u kojima je Laza Kostić živeo, radio, gimnazijom u kojoj je radio.

Najmlađi učesnici konkursa će imati prilike da se jedan dan druže i upoznaju sa sportistom Vladom Divcem.

Prilikom proglašenja pobednika konkursa u Kolarčevoj zadužbini će nastupiti sopran Radoslava Vorgić koji će izvesti kompozicije Vasilija Mokranjca i ser Džona Tavenera, a biće i otvorena izložba jubilarnih plakata Atile Kapitanja i njegove klase na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Izvor: Glas javnosti

DŽULIJA ROBERTS NAGRAĐENA ZA CELOKUPNU KARIJERU

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Američka glumica Džulija Roberts dobila je priznanje Donostija za celokupnu karijeru koje joj je dodeljeno na filmskom festivalu u španskom gradu San Sebastijanu.

Nagradu joj je u ponedeljak uveče uručio kolega Havijer Bardem sa kojim igra u novom filmu “Jedi, moli, voli”.

Prema Bardemovim rečima, Robertsova je izuzetna glumica koja “s lakoćom igra u svim žanrovima” i koja je u stanju da prenese “sve moguće emocije”.

“Hvala od sveg srca”, izjavila je glumica na španskom jeziku.

Među ranijim dobitnicima nagrade Donostija su Gregori Pek, Robert Mičam, Katrin Denev, Al Paćino, Majkl Daglas, Vanesa Redgrejv i Vudi Alen.

Džulija je 2001. dobila Oskara za naslovnu ulogu u filmu “Erin Brokovič”.

Izvor:  Blic Online Beta Foto: AFP

MEDIJI KVARE SRPSKI KNJIŽEVNI JEZIK

Nebojša Đorđević    Kultura

Briga o jeziku slaba

Opšta briga o srpskom književnom jeziku je veoma slaba, a među glavnim kvariteljima našeg književnog jezika su elektonski mediji, rekao je profesor beogradskog Filološkog fakulteta Milorad Dešić.

Utvrđenog standarda trebalo bi da se drže svi oni čija reč, način izgovora, utiče na milione ljudi, ipak, svakodnevno možemo videti i čuti kako se u udarnim informativnim emisijama omaši u akcentu, izrazu, rekao je prof. Dešić u izjavi Tanjugu.

On smatra da briga o jeziku treba da bude opštedruštvena i da samo jedan deo obaveze pripada stručnjacima, lingvistima, lektorima, koje, kako je istakao, malo ko hoće da posluša u današnje vreme.

Niko ne odgovara za to što loše govori u odnosu na standard i kao da je svejedno kako će se govoriti u televizijskim emisijama, književnim jezikom ili pak zavičajnim, lokalnim dijalektom, istakao je prof. Dešić, navodeći da lingvisti nisu strogo za to da se koristi krut govor, ali se svi oni čija se javna reč, govorna ili pisana, sluša, moraju pridržavati standarda, zbog velikog uticaja.

Mediji su, uz školu, glavno mesto gde se uči književni jezik, ističe profesor, podsećajući da su kod mnogih nastavnika srednjih škola skoro izbačeni gramatika, jezik, pravopis, i da nastava književnosti nije uvek na visokom nivou.

Ima i takvih medija koji neguju lokalni dijalekat, jer žele da se što više dodvore gledaocima i publici, a ima i onih koji to rade “na pola”, pa u njihovim emisijama imamo “dijalekatsku obradu neke književne forme”.

Govoreći o odnosu dijalekata i književnog jezika, prof. Dešić je naveo da se dijalekatsko bogatstvo smanjuje, ukoliko se povećava uticaj književnog jezika.

Dijalekti nisu nestali i neće ni u budućnosti, ali se ipak njihova zona sužava i manji je broj osoba koje upotrebljavaju svoj lokalni govor, rekao je Dešić, podsetivši da lokalni govor ostaje u funkciji posebno u privatnom ili familijarnom razgovoru.

Dijalekat će i dalje imati svoju funkciju, ali za javno obraćanje služi književni, standardni jezik, koji pokriva čitav srpski kulturni prostor, zaključio je prof. Dešić.

Izvor: S-media