POZORIŠTU “PINOKIO” NAGRADA NA FESTIVALU U RUSIJI

Nebojša Đorđević    Pozorište, Vesti

BEOGRAD - Ansambl lutkarskog pozorišta “Pinokio” osvojio je prestižnu nagradu “Željezna pravda” za ukupan scenski nastup i specijalnu nagradu stručnog žirija za predstavu “Crvenkapa” na Međunarodnom ekološkom lutkarskom festivalu u Abakanu, u Rusiji, saopštilo je pozorište.

Lutke i scenografija ove predstave napravljeni su od recikliranih predmeta, koji su u svakodnevnoj upotrebi.

Pozorište “Pinokio” je još jednom potvrdilo da je već dugi niz godina pravi ambasador kako Srbije, tako Beograda i Zemuna, u svetu lutkarstva, ističe se u saopštenju.

Letnju turneju “Pinokio” nastavlja učešćem na međunarodnom festivalu u Sanskom Mostu, koji traje od 11. do 14. jula.

Svojom najatraktivnijom predstavom “Madž Metalik” pozorište će otvoriti festival, a učešće će nastaviti izvođenjem predstave “Tužni psić”.

Posle kratkotrajne letnje pauze, pozorište lutaka “Pinokio” će premijerom iznenađenja započeti novu sezonu, kaže se u saopštenju.

Izvor: Glas javnosti

“BELI PUT” OBJAVIO STRIP “IZGUBLJENA SUTRAŠNJICA”

Nebojša Đorđević    Strip, Vesti

BEOGRAD - Izdavačka kuća “Beli put”, koja se isključivo posvetila objavljivanju probranih knjiga za decu i mlade i stripova, u biblioteci “Grafičke novele” štampala je “100 metaka 4: Izgubljena sutrašnjica”.

Edicija donosi najznačajnije naslove savremenog američkog stripa i sada je bogatija za četvrti nastavak serijala „100 metaka”, za koji scenario pišse Brajan Azarelo, a ctrač je Eduardo Riso.

Azarel je ovim serijalom, zajedno sa Frenkom Milerom, Nilom Gejmanom ili Alanom Murom, snažno uticao da se termin „strip” prestane tumačiti kao prezriva skraćenica za jednodimenzionalne adolescentske fantazije o moći.

Njihovom pojavom je postalo jasno da je strip baš ono što je Vil Ajzner sve vreme tvrdio: medijum, sposoban da ispriča svaku priču koju umetnik želi da ispripoveda, i to s jedinstvenim mogućnostima naracije koje su sastavni deo te forme koja je kombinacija reči, slika i sekvenci kadrova (literatura, slikarstvo, film). Nije bez osnova što je strip stekao pravo da se nazove devetom umetnošću.

U raznim epizodama serijala “100 metaka”, agent Grejvs nekome kome je učinjena nepravda daje tašnu u kojoj je nepobitan dokaz identiteta osobe koja mu je upropastila život, skupa sa pištoljem i 100 komada municije.

Pištolj i meci daju osobi koja ih koristi mogućnost da deluje bez pravnih posledica, da bude iznad zakona i … da se osveti.

Autor ostavlja otvoreno pitanje da li je to pravedno i da li svako može da uzme pravdu u ruke da bi se osvetio.

Izvor: Glas javnosti

GRADOVI BUCE MIRKOVIĆA

Nebojša Đorđević    Knjige, Poezija, Vesti

Načitao sam se raznih knjiga, mnoge su mi izmakle, ali nikad dosad nisam video knjigu u kojoj je svaka lirska pesma posvećena jednom od gradova Srbije. Možda ni u širem svetu nema nečeg sličnog, ali svet ćemo ostaviti “onijema”.

To iznenađenje mi je priredio književni i pozorišni kritičar, esejista i hroničar naših kulturnih neprilika Milosav - Buca Mirković (1932). Natrapao sam na njegovu knjigu “Očima mojim gradovi” (privatno izdanje Božidara Stamatovića, Beograd, 2010) u kojoj su kao u nekom starinskom lirskom spomenaru poređane pesme o gradovima, od Blaca, Zlota i Krupnja do Beograda. Autor je u svakom gradu bio nekim kulturnim ili ličnim povodom. Slabo znam geografiju i nisam siguran da svi pomenuti postoje, ali ako pesnik ima pravo na snove, onda je sve u redu

Njegova prva kritička knjiga s početka šezdesetih imala je čudan naslov “O estetici, etici i tici”, pozajmljen od međuratnih nadrealista. Nakon toga objavio je tridesetak knjiga, uvek kod malih i nepoznatih izdavača, iako je mnogo godina bio urednik u najpoznatijim izdavačkim kućama poput Nolita i Prosvete. Godinama je uz književnu pisao i pozorišnu kritiku, a nekoliko tomova je ispisao o velikanima naše pozorišne scene, s velikom ljubavlju i dirljivom posvećenošću.

Ali, ako se vratimo knjizi o gradovima, videćemo da je mimo zagovaranja nadrealizma i modernizma, ovde ostao zlatan prah lirskih slika i posveta, koje danas deluju starinski. I u kritici i u poeziji Mirković se predavao emocijama (iskonski greh impresionizma), a emocije su izgleda večne, za razliku od tolikih postmodernističkih i dekonstruktivističkih igrarija, hladnih kao mrtva riba. Svakom svoje.

Izvor: Blic Online Milan Vlajčić

ТОДОРА ШКОРО - Суђаја ми дала” - избор из поезије

Nebojša Đorđević    Vesti

Болни пут од опсене до судбине

У збирци стихова „Суђаја ми дала”, али и у свакој песми понаособ Тодора Шкоро прелази један болни пут од опсене до - судбине. И три циклуса збирке насловљенa са „Песме од опсене”, „Песме од судбине” и „Песме од душе рањене”, као и наслов читаве збирке упућују на тежњу песникиње да пева о љубави, болу, усуду и свему ономе што љубав значи.

Поезија Тодоре Шкоро је љубавна и дубоко лична, иако обилује митским мотивима и искуствима из народног предања. На свој начин она лирски тумачи мит, даје му свој печат, не бојећи се да он на крају песме може да буде измењен.

Верна слушкиња речи, али и сваког гласа, сваког акцента, Тодора Шкоро пише поезију која би требало да се слуша, а не да се безгласно чита. У тој скоро опчињености звучањем, њени стихови ипак не губе у значењу, напротив. Њена свака песма је песма-прича у којој се најчешће почиње „невиделом”, опсеном, после кога следи отрежњење, па окренутост судбинском, које је нужно болно. Управо онако какав је и читав људски животни пут - од „невидела” и неискуства младости, преко мудрости зрелог доба до жала на заласку живота.

Иако су пуне бола, песме Тодоре Шкоро нису ни мрачне, ни песимистичке, јер бол у њима надглашава љубав. Она је већа, љубав је највећа од свега, можда чак и од судбине.

Тодори Шкоро је, како и сама у наслову збирке констатује, “суђаја дала…” Дала јој је реч, моћну, јасну, сликовиту и она је у овој збирци несебично дели са читаоцима. Суђаја јој је дала такође и чисто и моћно осећање које уме правом речју да изрази. Она ни у својим стиховима не крије тежњу да пронађе праву песму, прави стих, праву реч, можда једну једину којом би обухватила све. У песми „Тама” она то и успева - да породи једну песму, да опише цео свој унутрашњи свет и у њему бескрајно снажно осећање - само једном речју, односно неколиким речима различитих значења, а потеклих од једне исте речи, од речи истог звучања.

Светило моје,
свет без тебе
не светли,
ни свеци ми
нису свети,
ни њихови ореоли
светли,
без тебе,
светило моје,
мој свете,
на небо
вазнети

Због ове и оваквих песама у збирци глас Тодоре Шкоро, осим што мило звучи, он и - светли Као ореол њених осећања, судбом и болом обликованих.

Рада Рајић-Ристић

Тодора Шкоро, новинар и писац из Београда.Објавила је следеће књиге: „Варке душе” (збирка прича 2009.), „Неизмер” (поезија,2009.), „Под небом Србије”/”Sotto il cielo di Serbia” (коауторска збирка поезије, двојезична, српско - италијанска, 2010.) i „Суђаја ми дала” ( збирка поезије 2010.).

Песме су јој превођене на немачки и хинду језик.

ОРИОНОВ УСУД

Син ветра сам
па проклет лутам
без смираја.

Чедо даљина,
и неразума,
и неспокоја.

Војник слободе
без станишта,
без циља.

Ловац тек
са уловом
од снова,

Не лови ме, зато,
Артемидо
моја.

 

АНИМА

Буди мој мир
и бићу јасика
без ветра
устрептала.

Буди роса
и бићу нога
девојачка
у јутрење.

Буди кладенац
и бићу жедна
љубављу
напојена.

Само буди,
буди ту.

 

ЖИВОТ

као испуштена
петља
једног плетива,
осуђеног
да се рашива,
да се распара,
док не остане
нит нема,
безлична
и док га плетиља
уморна
у клупко не свије
и скрије
у заборав.


ОНОМЕ КОЈИ ЈЕСТЕ

У безречју, а не у стиху
те налазим.
Насмешен и благ
збориш језиком љубави
пред којим васиона ћути,
а песници поглед крију.

 

 

 

 


NEPOZNATE SLIKE BITLSA I STOUNSA NA IZLOŽBI U SALFORDU

Aleksandra Radovanović    Kultura, Vesti

Nepoznate fotografije “Roling Stonsa” i “Bitlsa” iz 1960-ih godina biće na jesen izložene u Salfordu, objavio je Nju mjuzikal ekspres (NME).

Izložba “Mister Sixties: Philip Townsend’s Portraits of a Decade” trajaće od 18. septembra do 7. novembra u galeriji Lauri.

Među eksponatima biće snimak Mika Džegera iz Birmingema, kao i nikada izlagana fotografija Džona Lenona na kojoj je ovekovečen prvi susret člana liverpulske četvorke s njegovim duhovnim guruom Maharišijem Mahešom Jogijem.

Izvor: Blic Online/Beta Foto: AP