ISKOPAN DEO ZIDINA IZ DOBA KRALJA SOLOMONA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Arheolozi su nedavno otkrili deo antičkih zidina koje su opasavale Jerusalim u 10. veku pre nove ere, u vreme kralja Solomona, saopštio je danas Hebrejski univerzitet u Jerusalimu.

Iskopani komad zidina visok je šest metara i dugačak 70 metara. “Možemo sa visokim stepenom tačnosti da procenimo da je zidine podigao kralj Solomon, krajem 10. veka pre nove ere”, navela je arheolog Ejlat Mazar koja je bila na čelu tima tokom tromesečnih iskopavanja.

Arheolog Ejlat Mazar

Prema Bibliji, kralj Solomon je sagradio prvi jevrejski hram u Jerusalimu. Vavilonski vladar Nabukodonosor uništio je hram 586. godine pre nove ere.

Novo otkriće arheologa moglo bi da “potkrepi biblijske opise radova na izgradnji, u vreme kralja Solomona u Jerusalmu”, dodala je naučnica.

Zid je iskopan između ulaza u Davidov grad i zida koji s južne strane okružuje Brdo hrama - sveto mesto judaizma.

Izvor: Blic Online/Beta Foto AP

KLAVIRSKI MARATON U ČAST ŠOPENA

Aleksandra Radovanović    Muzika, Vesti

Sinoć je u Varšavi, u čast dvesta godina od rođenja Frederika Šopena počinje sedmodnevni klavirski maraton. Među vrituozima i Ivo Pogorelić. Krajem februara i dvodnevni maraton Šopenove muzike u Parizu.

U čast 200-te godišnjice rođenja Frederika Šopena, u Varšavi sinoć je počeo klavirski maraton, koji je trajati danonoćno, narednih sedam dana.

Šopen je rođen u Želazovoj Voli, nedaleko od Varšave. Razlog za sedmodnevno trajanje maratona je nedoumica kada je kompozitor rođen, 22. februara 1810, kako je navodio sam, ili 1. marta, kako je zapisano u crkvenim knjigama prilikom njegovog krštenja.

“Od rođenja deteta proteklo je već neko vreme, a Šopenov otac koji je organizovao krštenje sećao se da se sin rodio u četvrtak, ali nije bio siguran koji je to četvrtak bio”, objašnjenje je koje nudi Tadeuš Zelinjski u svojoj knjizi o Šopenu.

Vlasti Varšave zato su odlučile da Šopenova muzika odjekuje gradom sedam dana i sedam noći kada će njegove kompozicije za klavirom izvesti vrituozi svetskog glasa, nekoliko pobednika klavirskog takmičenja Frederik Šopen koje se održava u Varšavi, ali i studenti muzičkih akademija i škola.

“U tom neobičnom maratonu može da učestvuje ko god hoće. Potrebno je samo da pokaže da ume da svira klavir i u to ubedi profesorku Joanu Maklakjevič iz varšavske Muzičke akademije. Noću će svirati samo punoletni”, kazao je jedan od organizatora klavirskog maratona Jaroslav Holodecki.

Uskoro slična manifestacija u Parizu

Maraton je zamišljen tako da svake večeri u Narodnoj filharmoniji jedan od Šopenovih koncerata izvede pijanista međunarodnog renomea.

Čast da otvori maraton pripala je poljskom pijanisti Rafaelu Blehaču, pobedniku Šopenovog konkursa u Varšavi pre pet godina.

Među vrituozima na večernjim koncertima, za koje su karte već odavno rasprodate, biće i hrvatski pijanista Ivo Pogorelić, koji će, kao i Blehač, izvesti Šopenov koncert za klavir u f-molu.

Obeležavanje godišnjice preseliće se 1. marta pedesetak kilometara od Varšave, u kompozitorovo rodno mesto Želazovu Volu, gde će koncert izvesti pobednik prvog Šopenovog takmičenja 1970, američki pijanista Gerik Olson.

Šopenu će se klavirskim maratonom odužiti i druga zemlja za koju su njegov život i delo neraskidivo - Francuska.

U Parizu će se 27. i 28. februara održati veliki koncert “Sretan rođendan, gospodine Šopen”, na kojem će tokom 48 sati biti izvedena sva Šopenova dela za klavir.

Izvor: RTS

VIVISEKCIJA NAŠE SVAKODNEVICE

Ivan Manojlović    Film, Vesti

Scena iz filma “Očnjak”

FILMSKA KRITIKA: Iskasapljena; Očnjak; 32. decembar

Tri filma koja su se prvih dana 38. Festa u programu kompilovanom od raznolikih produkcija i produkata istakla pre svega po kvalitetu pristupa filmu kao živoj umetnosti, dolaze iz različitih delova sveta, ali ono što ih spaja jeste spremnost i hrabrost njihovih autora da zakorače u eksperiment, kako sa filmom kao formom tako i sa filmskim stilom, dovoljno svesni krize u kojoj se i kapital i umetnost nalaze.

Najpre ostvarenje „Iskasapljena”, sve aktuelnijeg i intrigantnijeg filipinskog reditelja Briljantea Mendoze, izvrsna je, inteligentna i uznemirujuća studija o nemogućnosti izlaska iz samog ponora razuma i svesti, u kome čovek može tako naivno da se zatekne. Da bi pribavio dovoljno novca za venčanje, mladi student kriminalistike pristaje da sa članovima lokalnog sindikata učestvuje u „specijalnom projektu” i da na taj način zaradi za svoje dodatne troškove. Ono u šta se upliće jeste gotovo jednočasovno maltretiranje, a potom i kasapljenje prostitutke, koje je, zahvaljujući strogo kontrolisanoj režiji, tek naizgled slučajnim, a ustvari tačno promišljenim radom kamere iz ruke i jezivim dosad neviđeno zloćudnim korišćenjem filmske rasvete, dovedeno do neverovatnog osećaja realizma i prisutnosti gledaoca u sveukupnoj drami, tako bolno i bolesno realističnoj.

S druge strane, grčki reditelj Jorgos Lantimos svojoj toliko neobičnoj priči o izolovanosti i otuđenosti među ljudima željnim iskonske čulnosti ispričanoj u filmu „Očnjak”, pristupa s očitom tendencijom da savremenom filmu podari novi ugao promatranja filmske drame, kombinujući francuski i azijski stil rada sa filmskim žanrovima, čemu pristupa hladnih emocija, koje gledaoca gotovo da parališu. „Očnjak” je vrhunski dizajniran film sa neverovatno precizno vođenim likovima, uzbudljiv u svojoj nelagodnosti i sveden u dramaturgiji na baš one prave postulate, koji čine film umetničkim delom.

I konačno, najveće iznenađenje prve polovine 38. Festa, stiže iz Republike Srpske, od mladog reditelja Saše Hajdukovića, nepoznatog ovdašnjoj javnosti, koji je za debitanta uspeo da isporuči jedno vrlo intrigantno delo, fragmentarne naracije, kome bi bilo zaista smešno zameriti tako traljav početak i nekoliko zanatskih nedorečenosti, u mnogo većoj meri inače svojstvene filmskim početnicima. Hajduković svoju priču smešta u vreme današnje, i daje baš vremenskoj odrednici glavnu ulogu u priči o isprepletenim sudbinama nekolicine ljudi iz naše svakodnevice - zatečenim u svetu bez mogućnosti izbora, u kome žive svoje živote ispunjene neadekvatnom pažnjom i ljubavlju sredine koja ih okružuje. U potrazi za onim što nemaju, Hajdukovićevi likovi gube trku s vremenom koje ih neumitno pregazi, što je tako pažljivo sugerisano u predznaku filma, naslovu „32. decembar”. Njegova estetika, koja se u mnogočemu oslanja na radove Kjubrikovih učenika poput Toda Filda na primer, najavila je potpuno neočekivano vrlo zanimljivog filmskog autora, izniklog mimo ovdašnjeg odavno prevaziđenog „main-streama”.

Izvor: Danas D. Jovićević

ALEKSANDRA OBRADOVIĆ ČIRKIN - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Aleksandra Čirkin ex Obradović (1967) živi u Vöcklabruck-u,u Austriji, pesnikje trenutka duha. Vlastitog. Njene pjesme su istkane unutar soptsvenog habitusa kao iskra nadanja, življenja, ali i preživljavanja bića. Ničijeg drugog. Samo njenog. Nadasve vlastitog otiska na pesku sudbine koju iole slabašni maestral može opet, i opet, rastresti. Kao što je činio i mnogo puta do sada. Njena poezija je ljubav. Nije ljubavna. Daleko bilo. To je, jednostavno, ljubav. I ništa više, ali ni manje. Zaista. Jer, njena poetika nije samo iskustvena već i više od toga. To je poetski izražaj suptilnog preobraženja svijeta. Ne samo njenog.

www.diogenis.0fees.net/

 

TALASI

Talasi dođu
i odu…
Još me ima.

Sunce sija
i prži…
Još me ima.

Vetar slama
i ledi…
Još me ima.

Samo ljubav kad svene,
iskopni iz srca,
nestajem sva.

 

MAGLA SUNCEM SE BRIŠE

Rasuta sada u komade,
ne prepoznajem se više,
u očima nema one sreće,
što čuvala me,
dok me sudbine bičevi
nesrećom ne razbiše.

Ne plači , kažem sebi.
Tiše!

Skupljaj se polako,
rasute komade strpljivo kupi
i sebe u svoj lik krpi,
magla suncem se briše.

 

MOJA PESMA

U meni niče pesma,
nikad dovršena,
pesma buđenja i sna,
nalazim je u jutrima i u smiraju dana,
pesma od retkih reči satkana,
netaknuta, savršena.

U meni raste pesma
koja misli moje zna,
njene su obline savršene,
kosa je njena zanosna,
u njoj se prepliću
poput trava i cveća otpalog sa grana,
znano i neznano,
nerečeno i rečeno,
sve što zakopa tajna.

U meni sazreva pesma,
ali ko to da zna
zašto je pre njenog rađanja
puštam da izdahne tek tako,
nedorečena, zaboravljena.
Jer razapeta po belini papira,
ne zna toliko da kaže,
ne moze da pruži, da da,
kao kada čuči u meni, spokojna i sama.
Ljubomorno je krijem od svih
jer tajni govor njen
da razume ne može niko,
kao što razumem ja.
I kada pomislim da je zauvek otišla,
da je više nema,
stvori se tu, bez ogrebotina, umivena, sjajna,
poznata, a neka sasvim nova
divna i prkosna.

Muči me noćima,
zaboravljam je danima.
Bežim od nje svim silama,
sa nemim nadanjima
da ću je ponovo sresti i prepoznati,
na putevima koji ostaju
iza mojih lutanja.
I uvek nanovo u krug,
bez naziranja kraja.
U susretima našim
ona je sve što mi znači,
stari znanac, saputnik i drug.

U meni sazreva pesma,
poput voća koje se nikada ne obra,
ne dotače,
ne okusi,
ne vidi…
Moja pesma.

 

 

 

 

BOGATSTVO KULTURA U SLICI

Nebojša Đorđević    Kultura, Slikarstvo, Vesti

Multietničko mesto u blizini Beograda, Kovačica, deseti put obeležava Međunarodni dan maternjeg jezika. Kovačica, koju su proslavili slikari naive, govori rečima, ali i slikama.

U Kovačici, selu nadomak Beograda koje su proslavili slikari naive, deseti put je obeležen Međunarodni dan maternjeg jezika. Među platnima živih boja govorio se srpski, slovački, rumunski, mađarski.

U galeriji “Babka” u centru Kovačice otvorena je izložba pet autora, među njima čuvenih Zuzane Veresku i Adama Mezina.

Galerista Pavel Babka objašnjava da sami slikari koji izlažu određuju temu izložbe. Napomominje da je prošlogodišnja tema “Život Roma - naših komšija” bila jako ineteresantna.

Kada preti opasnost da od 7.000 jezika, koliko je danas u upotrebi, polovina izumre, ovakvi događaji su od nemerljivog značaja. I publika je na otvaranju pokazala da to oseća.

A vredni slikari naive iz Kovačice, još od kada ih je, polovinom 20. veka otkrio Oto Bihalji Merin, naučili su da svoj talenat iskoriste i zato celo selo slika.

Katarina Žurišova, koja već 40 godina oslikava tanjire, kaže da se od toga živi dosta teško, ali pošto ima dosta godina, ima i dosta vremena za čekanje i kako kaže “kad se proda, proda se”. Blizu je osamdesete, a ipak svakodnevno slika satima.

Jezik pravog umetnika, naivnog ili ne, uvek je obojen lokalnim zvukom, ali uvek nosi i snažnu internacionalnu poruku.

Izvor: RTS