“AUDICIJA”, ČETVRT VEKA POSLE

Aleksandra Radovanović    Pozorište, Vesti

Na “Otvorenoj sceni Obala” u Sarajevu, posle tačno 25 godina, igrana je “Audicija”. Predstava je izvedena sinoć i nikada više.

Kultna predstava “Audicija” odigrana je sinoć, posle 25 godina. Vest da će predstava biti ponovo igrana izazvala je u Sarajevu daleko veće interesovanje nego što su njeni akteri mogli da očekuju.

Euforija, koja je ovih dana vladala za predstavom nastalom kao studentski ispit, išla je dotle da se za mesto u sali “nadmetalo” više od 20.000 Sarajlija, piše sarajevski “Dnevni avaz”.

Ipak, samo 400 srećnika imalo je privilegiju da sinoć, u dva termina, ponovo pogleda Boru Stjepanovića, Emira Hadžihafizbegovića, Admira Glamočaka, Sašu Petrovića, Senada Bašića, Branka Đurića, Mladena Nelevića, Jasmina Gelju, Željka Ninčića, Željka Kecojevića i Harisa Burinu.

Likovi koji su nekada zasmejavali publiku širom bivše Jugoslavije: Profesor, Mustafa Sudžuk, Mima Šiš, Bogoljub Šaulić, Željko Stanarević, Solomon Bičakčić, Ahmed Saračević, Roki, Majk Kjajević, Čabaravdić, iako 25 godina stariji, oduševili su publiku i izazvali salve smeha.

Zadovoljni zbog ponovnog okupljanja, u istom prostoru odakle je krenula priča o legendarnoj „Audiciji” i sarajevskom humoru, glumci su posle dve odigrane predstave nastavili druženje, zajedno sa kolegama sa Akademije scenskih umjetnosti.

Izvođenje originalne “Audicija” upriličeno je povodom njene 25. godišnjice i 28. godišnjice ASU. Nakon sinoćnje predstave, “Audicija” više neće biti igrana.

Izvor: RTS

DŽEJMS KAMERON KONAČNO MEĐU ZVEZDAMA

Mirjana Stanojevi?    Film, Vesti

Iako je „Avatar” u Severnoj Americi zaradio manje (73 miliona dolara) nego što se očekivalo (procena od 85 miliona), u ostatku sveta (106 zemalja) je na svom debiju prošao odlično inkasiravši 159,2 miliona dolara, tako da je već stigao do sume od 232 miliona. Kada cifre budu konačno potvrđene najverovatnije je da će „Avatar” zabeležiti novi rekord kada je u pitanju film koji nije nastavak.

Inače, svetski rekord drži „Hari Poter i Polukrvni princ” sa 394 miliona dolara. A reditelj filma Džejms Kameron konačno je dobio svoju zvezdu u holivudskom Bulevaru slavnih. Ceremoniju je vodio Arnold Švarceneger, guverner Kalifornije i zvezda prethodnih Kameronovih filmova, dok je fešti prisustvovala i ekipa filma „Avatar”.

Izvor: Danas V.T.

BRANKO V. RADIČEVIĆ - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Branko V. Radičević (14.5. 1925. - 11. januar 2001.) je bio srpski književnik, pesnik, romansijer, novinar i dečji pisac. Potiče iz građanske porodice, od oca Velimira i majke Kosare, rođ.Milikić.

U ranoj mladosti, tokom Drugog svetskog rata, još kao šesnaestogodišnjak, bio je partizanski kurir Ratka Mitrovića. Odveden je i u logor, u Smederevskoj Palanci, gde se teško razboleo, jedva preživeo, i tek onda nastavio školovanje u čačanskoj Gimnaziji. Posle rata, jedno vreme živi u Sarajevu, gde počinju njegovi stvaralački dani. Seli se u Beograd, gde završava Pravni Fakultet. Uporedo s studiranjem, radi kao novinar za Dugu i kao saradnik u mnogim listovima i časopisima. Kao urednik edicija “Žar ptica”, više godina radi u Borbi. Bio je i predsednik izdavačke kuće Srpska književna zadruga iz Beograda.

Pokrenuo je kulturne manifestacije: Disovo proleće u Čačku i Dragačevski Sabor trubača u Guči. Stvaralaštvo mu sadrži i preko sto naslova pesama, pripovedaka, romana i knjiga za decu. Istraživao je i spomenike- “krajputaše”, (krajputaši- njegova reč), napravio je i dve monografije o seoskim spomenicima - krajputašima. Bio je i veliki istraživač i poznavalac srpskog jezika.

Najpoznatija dela su mu „Pesme o majci”, „Priča o životinjama”, „Sa Ovčara i Kablara”, „Vojničke pesme”, „Ponoćni svirači”, „Seljaci” i „Antologija srpskog pesništva”. Aktivan je u književnom i društvenom životu do pred kraj svoga života. Veliki uspeh stiče i njegovo poslednje delo “Sujeverice”.

Dobitnik je Vukove i Sedmojulske nagrade.

MARIJA

Sve sam znao što je bilo oko Marije
Najtanji hlad u podne,
Njen vrt i šum vratnica
Znao sam u koji sat će doći
I koja je i kada na
Grani zapevala ptica.
I kad je tužna po koraku sam poznao
I kad je tužna i kad je najveselija
I srca sve zaljubljena
Da nekog voli Marija.
Sve sam znao šta je bilo oko Marije
I plakao sam jednom kad je ona plakala
I dugo bih posle
Kad bi ona otišla.
Stajao sam na mestu na kome je ona stajala.
Ko zna gde je sada moja Marija?
Ima jedna livada zelena i potok,
U potoku se možda ogleda.
Ko zna gde je Marija?
Raskršće seosko, noć šumi leska,
Stoji bela od meseca i zvezda
Marija kad bi znala noć moju bez zvezda
Da li bi bar jednu suzu pustila
Bar jednu suzu Marija?

LjUBOMORA

Tada je pevao dan u granama topola.
Setim se tebe i odmah mi grešna miso.
Jutrom reka, a ti ludo gola.
Pa mišljah: da je reka muško,
ja bih od bola vrisko.

I ja sam mogao ribe klati.
Nisam verovao grmu niti ženskoj jovi.
Ti si se mogla i mladom klenu dati.
Iz tvog su čela nicali beli rogovi.

Tada je pevao dan u granama topola.
Da bi te videla, trska je porasla za dva
kolenca.
Dolazile su zveri oba pola.
Iz tvojih grudi htela su poteći
dva bela studenca.

I ja sam samo mogao da padnem na kolena.
Bio sam snažni junac a ti mlada mati.
I gledao sam dva tvoja oka zamagljena
zbog kojih ključa krv i snaga ludo pati.

Tada je pevao dan u granama topola.
Tvoja sam bedra zvao sapima, igračice.
Osećao sam: iz mog čela rastu dva roga vola.
Kako da stignem noge takve trkačice.

Bio je to ludi galop od jutra do noći.
Povaljali smo trave i izranili žita.
I gledali smo se na svetlu, svojoj bledoći,
ja zdepast, debelog vrata, ti bela, tankovita.

I presta da peva dan u granama topola.
Čudno: rasle su šume sa korenjem nagore.
U vuka oči pune vučjeg bola.
U vodi ribe vode tajne razgovore.

I bila su dva neba, jedno je u reci.
I svaka je grana imala toplinu ruke.
Plovili su neki čudni, crni meseci
s usnama da ljube, s rukama za kurjake.

I presta da peva dan u granama topola.
Bi veče. Ti si ležala na paprati.
A ja sam bio mladić, slab, bez ona dva roga
vola.

I videh: ti bi se mogla i mladom kurjaku dati.
Da sam ti bičje reči riknuo, ti bi znala.
I nikad bliže nožu ne bi moja ruka.
Pobegoh, sa mnom su i debla posrtala.
Pratila su me dva grozna oka, tvoja ili tvog
vuka.

TUGA I OPOMENA

Nje više nema - to je bio zvuk
U njen kad ja unišo bijah dom,
Strahovito me dirnuše tad huk
Iz vedrog neba, kao strašni grom,
Veselja moga ubi sam on puk,
Iz korena se ljuljnu žitka strom;
I da mu deblo nije bilo kamen,
Tih reči bi ga prelomio plamen.

Duboke noći vladaše tišina, -
Ovako bija onaj sanak moj, -
Umilno na me gledaše svetlina,
Bezmerni koju slaše zvezda broj,
I daljnih glasa ču se tad milina,
Umilnija neg’ što je slavka poj,
I bliže ovaj dolazaše zvuk
Kroz tavno sjajne noći bajni muk.

Tavnina zače begat od ishoda,
U mračne dve se točke on sabija,
I u dva jošte umiljata svoda
Nad ovima se tade on savija;
Tavnina jošte zatim od zahoda
Zače se viti kano kaka zmija,
Od više svoda dotle ti se prosu
I lepu divnu činila je kosu.

Sve lepše sad čuveni zvuča glas,
I krećati se započeše zvezde,
U dvogubo ih delja njihov kras;
Od sviju dve ja vidih kako jezde
I kako stižu, mile točke, vas,
U vami vidih kako s’ one gnjezde…
O, bože dragi, prevelika čuda,
to oko u snu gleda moje svuda!

Sve lepše i lepše zvučala je gudba,
I okolina micaše se sva,
u jedno sve je vukla neka žudba,
Snežano polje dizati se šta,
Umilna svuda viđaše se ludba,
Ruža se diza iza svoga sna,
U istoku se diza rujno more:
To činilo je kras od mlade zore.

Iz snega je izišla vrata slika,
Iz snega zore krasno deve lice,
A ruža hitro, umiljato slika
Divne zatim njojzi usničice;
Pa kako divno stajala je slika,
Kad ruža dobi zatim zlaćenice!
Za rujnom zorom izađe oblače,
Oblačiti je krasno zatim zače.

Ja vidjeh dragu kao za života
to je ona umiljata bila:
Kosa vrana sada se milota
Kao i pre po zracima vila,
Snežna lica i sad je belota
Kao i pre na me smehe lila,
Smehe lila, na mene gledala,
U srce mi blaženstvo sipala.

Moje srce bilo je blaženo
Da ne mogah reči govorit,
Njeno oko gledaše mileno;
Ne mogah se više protiviti,
Ja pohitih ka njojzi hiterno,
Da obuhvatim telo milo njeno:
Rukom nebu ona pokaza tade, -
Ja se probudih, a sanak nestade.

Nebu brzo ja pogledah gore,
kuda je ruka pokazala mile,
nada mnom ne beše sjajno more,
Ne zvezda noći, niti gudbe sile,
Da krene njih i sneg i mlade zore,
Da spravi meni opet lice mile:
Nebo vedro, snege i kerove
Vidih samo i moje drugove.




DRUGA BOLENOVA KĆI

Miroslav Mladenović    Film, Knjige, Vesti

Laguna i Cinears za novogodišnje praznike pripremili su specijalno izdanje knjige i filma „The Other Boleyn Girl”. Film preveden kao „Dve ćerke za kralja” nastao je prošle godine, prema romanu Filipe Gregori iz 2002. koji je preveden „Druga Bolenova kći”.

U filmu glavne uloge tumače Erik Brana, Skarlet Johanson, Natali Portman i Džim Stardžis. Portman i Johanson igraju sestre Bolen koje sebe podređuju strastima Henrija VIII zarad porodičnih ambicija. Ana Bolen bila je druga od šest žena engleskog kralja Henrija VIII i majka čuvene kraljice Elizabete I. Ne uspevši da Henriju podari željenog muškog naslednika, ona je kasnije bila uhapšena i osuđena na smrt. Meri Bolen, njena sestra, takođe je bila u vezi sa Henrijem VIII.

Filipa Gregori za roman „Druga Bolenova kći” dobila je Parkerer Romantic Novel Award. Ova knjiga je postala bestseler u Australiji i Novom Zelandu. Od iste autorke kod nas su objavljene i knjige „Kraljičina luda” i „Nasleđe Bolenovih”.

Izvor: Danas I.M.

NOVI FILM DŽORDŽA ROMERA

Mirjana Živić - Mitić    Film, Vesti

“SURVIVAL OF THE DEAD”

Novi film o zombijima američkog režisera Džordža Romera “Survival of the Dead” stići će u bioskope na proleće, objavio je list Varajeti.

Romerov film, poslednji u serijalu koji je počeo filmom “Noć živih mrtvaca” iz 1968, prikazan je ove godine na festivalima u Veneciji i Torontu. Film je priča o stanovnicima izolovanog ostrva pored obala Severne Amerike čiji rođaci ustaju iz grobova i jedu svoje potomke. Junaci filma ne mogu da se dogovore da li da ubijaju oživele pretke ili da se od toga uzdržavaju u nadi da ce pronaći lek.

Pored “Noći živih mrtvaca”, Romero je snimio i kao filmove “Svitanje mrtvih”, “Dan mrtvih”, “Martin” i “Zemlja mrtvih”.

Izvor: S media