DEJAN STOJILJKOVIĆ DOBITNIK NAGRADE MILOŠ CRNJANSKI

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

BEOGRAD - Dejan Stojiljković dobitnik je nagrade Miloša Crnjanskog za 2007-2009. godinu za roman “Konstantinovo Raskršće” u izdanju Izdavačkog preduzeća “Laguna”.

Žiri koji je radio u sastavu: dr Milo Lompar (predsednik), dr Radivoje Mikić i Dimitrije Tasić, odluku je doneo jednoglasno, saopšteno je iz Zadužbine Miloša Crnjanskog.

Nagrada se sastoji od novčanog iznosa od 2.000 evra, Povelje i Medalje - bronzani odlivak sa likom Crnjanskog.

Svečano uručenje nagrade Miloša Crnjanskog obaviće se tokom novembra ove godine.

Ova dvogodišnja nagrada, dodeljuje se od 1981. godine, a ove godine se dodeljuje 12. put, navodi se saopštenju.

Izvor: RTV

“TROPI SESI” ZA PROKOPLJEVIĆA

Ana Čizmar    Kultura, Vesti

Prokopljević dobitnik prve nagrade za karikaturu u Brazilu

Naš poznati karikaturista Jovan Prokopljević, osvojio je prvu nagradu sa četiri karikature na jednom od najvećih konkursa za karikaturu u Brazilu pod nazivom “5. Humor hal of Limeira Sao Paulo” (5. Humor Hall of Limeria Sao Paulo).

Autor je, među mnogobrojnim učesnicima osvojio nagradu “Tropi sesi” (Trophy Sesi) za karikature u oblasti politike, ekologije, finansijske krize i sporta, koja se sastoji od novčanog iznosa i trofeja, kazao je Prokopljević Tanjugu. Prokopljević, karikaturista lista “Politika”, dobitnik je dve “Pjer” nagrade, a tokom ove godine dobitnik je prvih nagrada za karikaturu: “Golden prajz” (Golden Prize) u Kini, Gran Pri u Crnoj Gori i prvo mesto na internacionalnom konkursu u Australiji. Pored Prokopljevića, Dragan Stojanović, karikaturista lista “Politika”, dobitnik je specijalnog priznanja na istom konkursu.

Izvor: RTV PINK

MILENA MARKOVIĆ - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Milena Marković (Gornji Milanovac, 1959), diplomirani ekonomista. Pisanjem počela da se bavi u mladalačkim godinama. Prvu pesmu je objavila u časopisu “Venac”, 1976. godine. Objavljivala u “Dečjim novinama”, “Studentu”, “Braničevu”, “Književnim novinama” i drugim književnim časopisima. Dobila je više nagrada na književnim konkursima. Zastupljena je u velikom broju zbornika i antologiji “Srpska poetska pletenica 2″ (Prometej, Novi Sad, 2008). Član je Udruženja književnika Srbije i Književnog društva “Zapis” iz Gornjeg Milanovca.

Objabila je zbirke pesama: “Treperi daljina” i “Besani kormilar”. U štampi je zbrika “Mesečeva dolina”. Član je Udruženja književnika Srbije i Književnog društva “Zapis” iz Gornjeg Milanovca.

PREZREV

Čeketa vodenički točak

Sivom kolotečinom.

Pomeljarim gorko mlivo.

Usahlih želja - umukoh,

A rada sam bila pevati.

Kad potok utaji u ćutanju,

Ogrnem se tišinom:

Naiskap nakrenem život

Da napojim neizdrž

Ne bi li kanula pesma.

I kap po kap cedim sebe

Zastalu u prezrelom klasju,

Čudno mirnu u zrnevlju,

Što čeka neumit zalaska

Na ledenom dlanu žrvnja.

O, kako grči ovo mlivno

Dok pomeljarim pesmu

Što u žitu tek zrno je!

Samo pesnik da ne budem

Kad se ponovo rodim!

 

VINSKI SAN

Usnih: izgrev u podbrežju

Grli čokota zrelih vreže,

Magle jutra u nepovrat beže,

Plavo sunce čeka me u ozarju.

Sa usana mi piješ rajski miomir

Sokova uzavrelih, a tek će zrenje

Što pali vatru - to čudesno vrenje

Od koga tela gore na gled, na dodir.

U čaši nebesa zaiskrilo vino,

Ruke ti svici oko moje kože:

Bršljane u roju, pa se množe,

Grozd ljubavi u luku se svin’o.

Usnih: u meni sve penuša,

Pomešale se mirođija i duša.

 

PLAVOKRVOM

Sam da si ostao na Mlečnom putu

plavokrvo se razmećući međ’ sazvežđima

kuda bi te odveo brod kojim sanjaš,

kojim bi da gaziš dvesta na sat

neobuzdan u suprotnostima,

u okovima potrebe za plavim tragom,

za sjedinjavanjem odlutalih pogleda

koji ne traju duže od iskre dana,

od šake neba na oznojenom dlanu

i mirisa žene u tvojim nozdrvama,

žene koju ispijaš naiskap,

a ipak - ostaješ žedan,

ostaješ željan pod oklopom nadmoći

ključajući neprobojan i snažan

da se ne postidiš u nežnosti,

u mekoti pripadanja, ugrizu usana

oćutkujući vrisak mrava kože,

ludi vrisak koji bi srušio barijeru

nesnosnog lutanja civilizacijama,

ostavljenih iluzija u potpalublju

za drugo brodovlje i druge žene,

za snovlje što pesmu traži u vinu.

u pohotu svitanja što grli dan,

jecanju gitare negde u Andaluziji,

negde u sebi plavokrvi dečak pjani,

plavokrvi dečak hrli u krilo vetrenjača,

u neshvat iza zenica, iza nemira svetova,

iza polja makova što se suncu otvaraju

da prebrode dan, još jedan sudnji dan,

dok vetrovi seme ne razveju razmeđima.

LAKOREKOM

Proviruje dan iz obrisa jutra

licem u naličje stopljene sene,

miriše jastuk - ispovedni san

što varka je kao život sam,

kao usud pod koprenim velom

da mu ništa ne možeš,

lakoreki dečače,

već da ga melješ u sitno mlivo,

u nežnu svilu dodira

pred kojom bi da puziš

i padaš ničice u raskoš,

da tvoji prsti miluju strune

dok gitara glas ište

i ruka sama nađe ishodište,

nađe smiru za vatre plam,

za reč u grlu zastalu,

ne bi li je pustio kao pticu u let,

u beskrajno rojilište nesani

što medi i čemeri nepoznan duše,

nepoznan svetova kojima brodiš

tražeši note u šapatu vena,

u vrisku noći, žaru svitanja.

Pevaj, kad ti je već dano da pevaš,

kad već jesi drugačiji od ostalih

u večnim bežanjima i skrivanjima,

u želji da jednom nađeš njen lik,

ruku da te vodi u vis neslućeni -

da odrasteš, lakoreki dečače,

i prepoznaš muziku večnosti -

samo da glasneš, otreperiš,

da se prepustiš njoj - struni, ženi,

ne znajući kuda će te odvesti.

Život je i ludost i hrabrost, moj dečače!

Moraš konačno zavoleti sećanja

kako bi nastavio da traješ

osmišljavajući besmisao,

da sačuvaš trag reči, odjek zvukova,

jer, tek kad te sasvim nestane

može ti biti svejedno,

sasvim svejedno, da li si ikad postojao.

 

VIDALICA

Na razboju zore

Pređom osvita

Samotne reči tkam.

Rosa mi suzu iznedri,

Okapa ruj u planini,

Svirala kapljom zaplaka

Iz grla bolno zaječa -

Ovako više ne mogu.

Treperi pesma u meni,

U šušnju breze

Tiši tužni pev.

Samo da odani

I žuta zvezda ugreje,

Omedi saće nedara,

Pčele da se zaroje,

U bruju srce ozdravi -

Izlaz da nađem prebolna.

Povazdan cvatu neveni

U kosi polja zlaćana,

Leče mi rane vidari.

Prkos se grud’ma raširi

Zloslut da ode netragom.

Zaklasavaju nam pšenice,

Na usnama uzrila kupina,

Oči vida trava Vidova -

Već si međ’ mojim bulkama.

REČ

Što ne otkrih samo jednu

ispod plašta neverice

da zauzdam nerazumlje?

Zašto grcam neshvat zori

da izgorčim radosnicu

na utuku tuđe slasti?

Kamo, reči, samotnice

da te ulud ne prosipam

u kukolju bežitnome?

Nemušt zbore međ’ ljudima

gasne biser nevidištem -

nemi pesma u povoju.

U molitvi izgoreću,

rodi mi se, svevišnjice,

reči moćna - povesnice!

 

RAZDVOJ

Usud ne zaobilazi

pero zlatokrilo

ptice nebesnice.

Reka zavisti

bujicom nadire

da potopi nebo.

Lepet krila

guši krik

za izgubljenim.

U MEĐUVREMENU

Halo, da, ja sam.

Ne mogu da verujem

da li si to ti il’ privid sećanja?!

Ne, nisam zaboravila

koji je danas dan,

samo ne slavim više nedozov.

Da, dobro sam! Zašto pitaš?

Možda ti vetar otvara kapiju!

Više ti ne pišem

i ne šetam alejom kestenova.

-Moj pas je davno otišao

a ja i dalje volim žute ruže,

miris pečenog kestenja na korzou

i bolujem magle i jesenje kiše;

neprimetnim osmehom jutra

pozdravljam očaj prolaznika.

Da li imam vremena da se vidimo?

Pa kad za tebe nisam imala vremena?!

Večeras, na trgu, u osam?

Kako na kojem trgu,

k’o nekad, na našem trgu!

Da li je ovo stan Jovanović?

Ne!

Izvinite!

 

ONA DRUGA JA

Zovem zaborav da mi vrati

nezrelo, prerano odbačeno.

Mami me nered fioka

u kojima ništa nije suvišno.

Listam požutele papire

tragove da nađem.

Sa starih razglednica

smeše mi se datumi,

da znam ko me to pozdravlja.

Iznenadi me pesma

nevina i nezavršena, sa tri tačke

da me podseti

da za nju nisam imala vremena.

Mirise detinjstva mi vraćaju

rani dečji crteži

i korpa sa voćem od plastelina -

na njima su moji negdašnji otisci.

Kako je čudno

čitati pisma umrlih

kad znaš da ne moraš odgovoriti;

sačuvati svežanj ključeva

koji otvaraju brave

iza kojih sam nekad živela

u nadi da će mi se sva vrata otvoriti.

Volim taj nered koji sažima

čitav jedan život,

i namerno ga čuvam k’o svetinju

u koju pobožno ulazim

kad poželim da budem ona druga ja.

TREĆI DAN SAJMA KNJIGA U BEOGRADU

Aleksandra Radovanović    Knjige, Kultura

Pred spiskom pratećih programa posetioci su stavljeni pred tešku dilemu šta da odaberu pored razgledanja štandova izdavača i knjižara.

U prepodnevnim satima u sali “Pekić” biće uručena nagrada “Bogorodica Trojeručica”, koju dodeljuje Fondacija “Ivanka Milošević” iz Čikaga, a na kraju dana (19 sati) u sali “Selenić” biće uručena nagrada ULUPUDS-a za ilustracije i dizajn knjige.

Drugi Forum sajma kome je tema medijski status knjige, biče održan u stalnom terminu u podne u sali “Selenić”. Pozvani su ugledni novinari koji već dugo prate knjigu i zdavaštvo - Anđelka Cvijić (Poliitka), Jasmina Vrbavac (RTS), Dejana Vuković (V. Novosti) i književnik Aleksandar Gatalica, da iznesu šta misle o tome gde se danas nalazi knjiga u srpskim medijima.

Lista stranih pisaca koji će boraviti na Sajmu, bilo na štandovima izdavača ili će imati posebne promocije u nekoj od sala u Hali 2a, je poduža i počinje Lujem de Bernijerom, gostom ” Plato buksa”, a sledi Kanađanin Endru Dejvidson, kome je “Alnari” objavio knjigu “Poslednji anđeo”, a zatim i drugi Kanađanin Pan Bujukas, kome je “Albatros plus” objavio roman “Ana zašto?”.

Na štandu Grčke, zemlje počasnog gosta od 10 sati, od otvaranja sajma pa do zatvaranja u 20 sati, na svaki sat počinju programi od kojih su stalni radionice za decu do podneva, projekcije dokumentarnih flmova u 15 sati u sali za projekcije Helenskog fonda u Hali 2a, dok će u ostalim terminima biit održano predavanje Hristosa Janarisa “Književnost i metafizika u grčkoj i srpskoj tradiciji” i promocije pet knjiga u organizaciji Nacionalnog centra za knjigu Grčke u prisustvu autora Takisa Teodoropulosa, Dimitrija Nole, Hare Janakopulu, Aleksisa Stamatisa i Elene Huzuri.

U vreme kada se drastično smanjio broj kapitalnih izdanja vredi zabeležiti da će u sali “Selenić” biti predstavljeni značajni izdavački projekti koji su objavljeni u Vojvodini između dva sajma ” Kulturna baština Vojvodine” i ” Evropski kontekst umetnosti 20. veka u Vojvodini”.

Knjižari i izdavači iz Crne Gore imaće zajednički nastup u sali “Selenić” u 18 sati, a zajednički će se predstaviti vojvođanski izdavači koji objavljuju knjige na jezicima nacionalnih manjina naštandu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu.

U “ćaskaonicama” su u 16 sati Igor Mandić, a u 18 Vladislav Bajac, što je dobra prilika za ljubitelje knjige, a posebno one koji vole ova dva popularna i poznata autora, da iz prve ruke saznaju neka njihova razmišljanja o mestu pisca u društvu i o svetu koji ih okružuje.

Izvor: B 92

PREDAVANJA U AU “ANDROMEDA”

Nebojša Đorđević    Nauka, Vesti

Šesta Jesenja škola astronomije Astronomskog udruženja „Andromeda”  počinje u četvrtak 29.10.2009. godine predavanjem, gospodina Milana Miloševića iz Astronomskog društva „Alfa” iz Niša, na temu „LHC, GODINU DANA KASNIJE”. Predavanje će se održati u Društvenom klubu Doma kulture u Knjaževcu sa početkom u 18h.

Predsednik Astronomskog udruženja „Andromeda” Milijan Srejić kaže da se ove godine  prijavilo se više od pedesetak novih članova, kojima su Miloš Mitić i Stefan Živković održali malo predavanje o teleskopu i da su podeljena nova zaduženja. Mesto sekretara i glavnog fotografa dodeljeno Valentinu Corelju, PR je Jovana Božinović, a vođe posmatračke sekcije su Miloš Mitić i Vladimir Ignjatović.

Odabrani su novi bibliotekari, a to su: Branković Dragana i Vasilijić Milena, kao i  administratori sajta: potpredsednik udruzenja Jeremić Miljan i Stefanović Ðorđe. Snimatelji „Andromede” su iz prošlogodišnjeg saziva: Miloš Mitić i Stefan Miloradović.

Astronomsko udruženje “Andromeda” osnovano je 9. 12. 2003. godine u Knjaževcu, i za sada je jedino u istočnoj Srbiji. Ideju o osnivanju dao je Milan Jevtović, profesor fizike i astronomije, koji je bio i prvi predsednik udruženja.

Postoji običaj koji “nalaže” da astronomska društva, udruženja i organizacije dobijaju imena po prvom nebeskom telu, galaksiji, sazvežđu i sl. koje ugledaju. Galaksija Andromeda bila je prva koja su glanovi ovog društva opazili, te ono ima baš ovakvo ime.

Današnji predsednik AU Andromeda je profesor fizike i astronomije Milijan Srejić. Društvo ima oko 400 registrovanih članova i još mnogo neregistrovanih posmatrača koji redovno dolaze na organizovana posmatranja i predavanja. Okuplja građane Knjaževca i učenike knjaževačkih osnovnih i srednjih škola, zainteresovane za astronomiju. Osnovni cilj je popularizacija astronomije. Udruženje poseduje dva teleskopa i jedan obrtni motor.

Ovo udruženje sarađuje sa ostalim stručnim udruženjima iz oblasti astronomije. Organizovalo je do sada pet jesenjih, pet prolećnih i jednu letnju školu (na Babinom zubu sa 70 učesnika iz cele Srbuje) astronomije sa različitom tematikom (nebeska tela, astronomske pojave), kviz o Nikoli Tesli i školu fotografije.

AU “Andromeda” sama ili sa drugim organizacijama organizuje savetovanja, seminare i druge stručne skupove, kao i prezentacije, promocije i druge oblike predstavljanja svoje delatnosti kako u zemlji tako i u inostranstvu. Udruženje objavljuje, u skladu sa zakonom, knjige, časopise, stručne publikacije i koristi druga sredstva informisanja javnosti u svom radu. Aktivan je učesnik svetskog projekta MGA 2009.