EROS RAMACOTI 5. NOVEMBRA U BEOGRADU

Aleksandra Radovanović    Muzika, Vesti

BEOGRAD - Italijanski muzičar Eros Ramacoti nastupiće u Beogradskoj areni 5. novembra, umesto prvobitno planiranog 20. oktobra, saopštila je danas Arena.

Ramacoti je pomerio celu svoju turneju za nekoliko dana, što se odrazilo i na odlaganje nastupa u Beogradu.

Predstavnica za medije Beogradske arene navela je da bi do kraja avgusta trebalo da počne prodaja ulaznica za ovaj koncert.

Slavni muzičar je pre tri godine održao koncert u Novom Sadu, ali ovo će biti njegovo prvo predstavljanje u Beogradu.

Ramacoti će nastupiti u Beogradskoj areni u okviru svoje turneje na kojoj promoviše novi album “Ali e radici”, a održaće i koncerte u Budimpešti, Zagrebu, Roterdamu, Briselu, Luksemburgu, Rigi, Oslu.

Od 1984. Ramacoti je izdao 11 studijskih albuma, dva albuma uživo kao i 35 singlova, od kojih se mnogi svrstavaju u nezaboravne hitove.

Tokom 25 godina svoje karijere, ovaj italijanski muzičar prodao je više od 40 miliona albuma i snimio duete sa značajnim izvođačima kao što su Lučano Pavaroti, Andrea Bočeli, Tina Tarner, Šer, Petsi Kensit, Anastasija, Džo Koker, Laura Pauzini i Riki Martin.

Izvor: RTV

MESEC SPORTA I VELIKIH MANIFESTACIJA - X “AVGUST U AVGUSTU”

Ana Čizmar    Sport, Vesti

Kao start jubilarnog 10-og basket turnira “Avgust u avgustu”, održani su sportski dogadjaji koji su okupili brojnu publiku, kao i prethodnih godina, turnir u odbojci, tenisu i mali fudbal za kadete, čije je finale 13. avgusta. Sokobanjsko basket ludilo, održava se 14., 15. i 16. avgusta na igralištu kod gimnazije. Organizacioni odbor manifestacije kao organizator i Organizacija za turizam, kulturu i sport, Sokobanja, kao suorganizator, realizovali sve predaktivnosti, koje su odnose na promociju, obezbeđivanje nagrada, pehara, organizacije revijalnog dela.

Svake večeri je DJ party, žurka do kasno u noć. Posebna atrakcija finalne večeri, 16. avgusta, biće meč između ekipa Amerikanaca i Rusa, koji je od 19 sati.

Za osvojeno I mesto sledi novčana nagrada od 50.000, dinara, drugo 20.000 i treće 10.000 dinara.
Prijave za turnir su u toku, a mogu se izvršiti u turističko informativnom centru OTKS, Sokobanja, UR “Garfild”, kafeima “Spa”, “Irish pub”, “Club 17″ i “Caffe galeriji 86-98″. Sve informacije mogu se dobiti u Turističko - informativnom centru OTKS, Sokobanja, - tel.018 833 988 ili e-mailom:otks_sokobanja@beotel.rs

A.M.

SAŠA JELENKOVIĆ - izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Saša Jelenković je rođen 8. avgusta 1964. godine u Zaječaru. Diplomirao na grupi za opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Bio je urednik za poeziju u “Književnoj reči” i “Reči”, i sekretar redakcija u časopisima “Istočnik” i “Poezija” od 1992. do 1999. godine.

Knjige pesama:

* Neprijatna geometrija (1992)
* Ono što ostaje (1993)
* Heruvimske tajne (1994)
* Kraljevska objašnjenja (1998)
* Knjiga o srcu (2002)
* Elpenorova pisma (2003)
* Elpenorovo buđenje (2004)
* Elpenori (2006).

Književne nagrade

* “Matićev šal” (za knjigu Neprijatna geometrija)
* “Milan Rakić” (za knjigu Ono što ostaje)
* “Vasko Popa” (za knjigu Knjiga o srcu)
* Za sinopsis romana Iz jedne u drugu glad dobio je književnu stipendiju Borislav Pekić.
* Dobitnik je nagrade Zlatni bibliotekar koju dodeljuju Biblioteka grada Beograda i Radio televizija Srbije za popularisanje knjige i kulture čitanja.

Pesme su mu prevođene na engleski, nemački, francuski, italijanski, rumunski, kineski, slovenački i objavljivane u inostranim časopisima i antologijama. Član je Srpskog PEN centra i Srpskog književnog društva.

UMESTO RAPORTA


”naša deca ne vole bajke igraju se ubijanja
na javi i u snu sanjaju o supi hlebu i kosti
baš kao psi i mačke”

Zbignjev Herbert: ”Izveštaj iz opsednutog grada”

Doći će pred zoru
lukavi spartanski dečaci.
Zastaće pored moje postelje,
razgrnuti bele odore.
Pustiće čopor lisica.

A ja ću svoje izgladnele pse
držati na lancu.

Ustaću.
Boriću se.
Rep po rep bacaću psima.
Kandže i zube trpaću u džepove.
Poslednju lisicu sakriću ispod ogrtača.

Gaziću strojevim korakom
s lisicom u stomaku
prema lukavim spartanskim dečacima.

Umesto raporta
baciću im pre noge
svoju utrobu.

 

***


Pala su velika carstva. Na pola
puta zaustavljena pisma. Ni ratovi
ništa nisu promenili. I dalje si isti.
Usamljen i umoran od kajanja treperiš
kao paučina na vodi. Siguran
da je beznađe srž svega. Topiš se
pod palacavim jezicima zvezda.
Tvoje suze su vreli vosak. Koji tvrdne
na teškim somotskim zavesama palim
preko nagih tela. Izliven si iz tajanstvene
ilovače. Muklo, elegično zvono.

LJUBAV JE KATAPULT

Dolazim po zečijem tragu: uhoda:
ne gaseći voštanicu, patrljak svetlosti.
I pergamente, prašnjave, razvijam,
podozriv prema usnulim glasnicima.

Stražim nad užarenom posteljom:
pozvao bih, ali se neće odazvati
potamnela, prećutkivana, princeza: Umiru,

umesto mene, taoci bratstva savršenih:
kamen sam: ljubav je katapult. Anđeo
kalemi voćke, ogleda se, u kapi rose,

na somotnoj koži breskve: tiho, tiho,
lupka srce, pamukom obložen čekić: ostaje mi
samo glava: vrh čiode na mapi beskraja.

 

ITAKA

Sleteo si, glas ti je za leđima. Nikada nisi
sišao pod zemlju, među vetrove, u javu.
Otkuda rasuše seme takvih? Koliko ih samo
čeka na poslednju vatru, pa da se prepuste?

Zaustavljaš se, meto, tako počinje lutanje:
sumnjičav stražar nad oborenim stablom.
A gospodar se ne vraća iz pohoda. Priviđa se
gnevnom: mleko, jagode, disanje košnice.

Hladno žito, hladna mašto: bićeš niko
i poješćeš srce ostrva. Prigušeno, napregnuto.
Kad zavičaja nema, paluba je utočište.

Vezali su te rečima, muzikom, kletvom:
dušo, budiš se uvek u novoj smrti.
Zar nisu rane jedine tvoje oči?

 

PISMO TRINAESTO

 

U škrta vremena prispe putnik na neželjeno
tlo, pa videvši da opstanak je skopčan
s nužnim ustupcima, osvrnu se i nabasa
na smerne susetke. Za razbojem jedna

povest je tkala izmišljajući uvek novog
junaka, no prizor nikada ne dočeka svršetak -
povratak ili nestanak razmetnog sina.
Druga je vezla objašnjenje - belom čipkom -

uokrug priče - kao šećerni preliv vrh
šampite - zavodljivo toliko da skrene pažnju
s praznine što je krasila rukodelje tkalje.

Iako svoje razapinjahu mreže, ne beše načina
ni puta da bi vezilja uzdigla se do umetnosti,
a tkalja umakla banalnosti zanata.

 

MANASTIR SVETE TROJICE

Mirjana Stanojevi?    Baština

Crkva Sveta Trojica u manastiru, između Donje i Gornje Kamenice, nalazi se u dolini Trgoviškog Timoka, 17 km istočno od Knjaževca. Zadužbina je srpskog despota Lazara, najmlađeg sina Đurđa Brankovića, kako svedoči natpis iz 1454. godine.

O nastanku ove crkve postoji i jedno predanje u narodu ovog kraja, koje kaže da su je podigli pastiri Crnovršani. Čuvajući svoja stada, čobani su jednog dana doživeli malo čudo. Naime, stado koje su oni terali zaustavilo se na mestu današnje crkve i nikako nije htelo da pođe dalje. Pastiri, to počnu poštovati kao sveto mesto i reše da tu, podignu crkvu. Zato, odu u svoje selo, naseku potrebnu građu i spuste je niz reku Trgoviški Timok, do ovog mesta, te od te građe sagrade crkvu u slavu i čast Životvorne i Nerazdeljive Trojice.

Manastirska crkva je skromnih dimenzija, sagrađena u srpsko - moravskom stilu, iako siromašne izrade, bila je u potpunosti živopisana. Danas se vide samo tragovi fresaka, koje su mahom uništene sredinom dvadesetog veka. Prvobitna dužina hrama bila je oko 12 metara, dok joj 1874. godine, za vreme igumana Pantelejmona, nije dograđena priprata, zasvođena polukalotom sa trompama, a koja je srušena 50 -tih godina 20. veka.

Inače, jeromonah Pantelejmon Nedeljković, je prvi poznati iguman ovog manastira, koji je zamonašen i postavljen za starešinu 1836. u svojoj sedamnaestoj godini. Za njegovo doba uređena je sva crkvena imovina, opremljena je manastirska biblioteka, nabavljene su bogoslužbene knjige, kojima se u ovom zdanju i danas služe. Godine 1876. Turci su spalili manastir. U crkvi je izgorelo sve osim kamenih zidova, stradao je i konak, koji je bio ispred crkve, rađen sa deset odeljenja starinskog tipa od slabog materijala.

Otac Pantelejmon sa svojom bratijom ponovo osposobljava manastir za život, čemu svoj doprinos daje i protosinđel Vasilijan, jedan od narednih igumana, koji je postradao od Bugara.

Nakon njega, decenijama su se smenjivale starešine, pokušavajući da osposobe i pokrenu manastir, što je jedino pošlo za rukom jeromonahu Serafimu i njegovom mladom bratstvu (tridesetih godina dvadesetog veka). Podigavši i uredivši manastir, oni otpočinju rad na izgradnji nove, velike crkve. Međutim, sa početkom Drugog svetskog rata, prilike se menjaju. Manastiru se oduzima 500m3 kamena i ostali materijal, pripremljen za izgradnju crkve, što je upotrebljeno, deo za zidanje Doma u Donjoj Kamenici, a ostatak za most nedaleko od Gornje Kamenice. Agrarnom reformom oduzima se i 50 ha obradive zemlje i vodenica, a bratiji ostaje samo 10 ha neplodne zemlje.

Živopis unutar crkve je, gotovo u celini uništen, te je do danasnjice, sačuvano samo nekoliko fragmenata fresaka, i to u kubetu i priprati (”Strašni sud”), koji pripadaju obnovi iz prve polovine XIX veka.

Raznovrsni materijal sa arheoloških iskopavanja čuva se u Zavičajnom muzeju Knjaževac. U manastiru žive monahinje, koje, pored svojih dnevnih obaveza, prave ikone i ostale predmete.vezane za pravoslavnu veru.

SVIRA PETNAESTAK INSTRUMENATA

Dragić Đorđević    Muzika

ŽIKA RADENKOVIĆ - ĆITIČ IZ KNJAŽEVCA, ISTAKNUTI ESTRADNI UMETNIK - INSTRUMENTALISTA

Žika Radenković iz Knjaževca (Jalovik Izvor, 1935.g.), je još kao šestogodišnji dečak počeo da peva i svira na fruli, najpre kao samouk, slušajući radio, i kasnije učeći od drugih frulaša u selu. Klarinet je počeo da svira u sedamnaestoj godini, učivši kod kapelnika Nikolaja Ranđelovića, a to znanje je usavršavao u Beogradu kod Božidara - Bokija Miloševića. Njegov učitelj na harmonici bio je Miodrag Todorović - Krnjevac, dok je sviranje u gajde naučio od makedonskih gajdaša.

Žika Radenković - Ćitič svira i kaval, blok flautu, gusle, tamburicu, usnu harmoniku, trubu, dvojnice, okarinu, drombulje, saksofon… On je, ujedno i pevač, kompozitor ( komponuje pesme i igre u duhu narodnog stvaralaštva), a bavio se amaterski i glumom.

Juna 1966. godine primljen je na audiciji RTV Beograd, gde je imao i stalnu “solo emisiju”, koja je bila prva te vrste u Jugoslovenskoj radio i televiziji (JRT), sa raznovrsnim programom i trajanjem od 45 minuta. Postao je član grupe Save Jeremića, nekada poznatog frulaša, a bio je i voditelj programa na estradi od 1968. godine, gde je učlanjen (Udruženje estradnih umetnika Srbije) tih godina. Cenjen je od strane svojih kolega, i najpoznatije zvezde estradne scene tražile su da bude gost u njihovim emisijama (Od Jovana Janićijeviča - Burduša, do Lepe Brene, po kojoj je dobio i drugi - estradni nadimak Lepi Brenko, po kome ga današnja publika i prepoznaje).

Preko estrade je i penzionisan, a danas, pomaže amaterima (preko Doma kulture u Knjaževcu) i učestvuje na mnogim smotrama narodnog stvaralaštva, na kojima se neguje “narodno blago” (Susreti sela).

Osnivač je i organizator Festivala izvorne narodne muzike, pod nazivom “Sabor na panadžur” (1996.), koji se tradicionalno održava svake godine na Veliku Gospojinu (28. avgust) u selu Jalovik Izvor.