PASKAL NEVE ZA BEOGRAĐANE

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Svetski dan muzike

Francuski kompozitor, džez improvizator i pijanista Paskal Neve (Pascal Neveu), poznat po nastupima na otvorenom, održaće besplatan koncert 21. juna ispred Francuskog kulturnog centra u Beogradu, povodom Svetskog dana muzike
Neve koristi otvorene prostore u prirodi da bi stvorio prirodne scene, favorizujući susret muzike i publike.Prema njegovim rečima, publika slobodno traži svoj prostor u prirodi u kojem može primiti i doživeti muziku.

Rođen 1966. godine u Parizu, u muzičkoj porodici koja je generacijama vezana za klasičnu muziku, Neve je počeo da improvizuje na klaviru još kao četvorogodišnjak. Vrlo rano je počeo da se isprobava i u komponovanju klasične muzike.

Okružen univerzumom klasične muzike, počeo je da eksperimentiše novim pristupima improvizaciji, približavajući se sve više džezu.

Iako je bio pod velikim uticajem Kita Džereta (Keith Jarrett), Teloniusa Monka (Thelonious Monk) i Sesila Tejlora (Cecil Taylor) i njihovih pristupa improvizaciji, ujedno je ostao veran muzici svojih omiljenih kompozitora Sergeja Rahmanjinova i Johana Sebastijana Baha.

Stvorena u trenutku, njegova muzika predstavlja neuobičajenu mešavinu klasične muzike, džeza i orijentalne muzike. Neve je atipični koncept koncerata na otvorenom započeo u avgustu 2005. godine, ujedinjujući na taj način grad, prirodu i muziku.

Slobodna u pokretima, publika pronalazi svoje mesto u prostoru i sedeći, ležeći ili stojeći, doživljava muziku na novi, neuobičajeni način. Do danas je održao više od 250 koncerata (solo klavir) na otvorenom, privlačeći pažnju više od 180.000 slušalaca u Francuskoj i šire.

Time je uspeo da kreira i prostore za izvođenje koncerata na otvorenom u prirodi ili u gradu, kao i off festivale u okviru značajnih džez festivala. Samo na Pariskom džez festivalu održao je 40 koncerata, a nastupao je, između ostalog, i ispred Palate kulture i Narodnog pozorišta u Sofiji.

FKC svake godine, u saradnji sa Domom omladine Beograda, organizuje koncert povodom proslave Svetskog dana muzike.

Izvor: e - Novine

IGRALE SE SPAHIJE

Nebojša Đorđević    Kultura

Promašivanje teme

Imamo pravo preče beatifikacije: Nikola Tesla, budući srpski svetac
PHOTO: POLITIKA ONLINE

Nisam gledao od početka „Pogodi ko dolazi na večeru”, ali sam razabrao da pepelu Nikole Tesle predstoje bolji dani, slavni naučnik mogao bi da postane svetac ukoliko mu to što je bio kabalist ne bude uzeto kao otrežnjavajuća okolnost (ovo o kabali smo i kuvarica i mi čuli od njenog gosta, malo smo se štrecnuli, ali smo ubrzo shvatili da to nije ništa skaredno, naoborot!)

PHOTO: DRAGAN KUJUNDŽIĆ

Piše: Ljubomir Živkov

Kako sam odustao od ideje da pod novim imenom i maksimalno prolepšan otpočnem novi život u sredini kudikamo prijatnijoj od ove naše

Gde bih voleo da me moja država kao zaštićenog svedoka smesti i kakve bih estetske promene predložio ukoliko bih i sam bio pitan u kom pravcu da se krene sa temeljitom promenom mog identiteta? Svedočio bih da sam devetog ili desetog juna pre podne za kafanskim stolom, na terasi, video jednoga oficira u civilu kako ćuti sa meni nepoznatim civilom, neću reći ni inicijale te slavne ličnosti, jer se javnost tako izvežbala da odmah shvata o kome je reč, navešću poslednje slovo imena i poslednje slovo prezimena, sedi dakle O. Ć. kao i milioni drugih Beograđana u kafiću, sutradan u novinama pročitam kako se na suđenju Mladićevim baksuznim jatacima nije pojavio svedok O.Ć. jer je na lečenju u jednoj domaćoj uglednoj zdravstvenoj ustanovi (OAA).

Ne oslanjam se bog zna kako na svoje pamćenje, ali znam šta mi je prošlo kroz glavu: „Eto, za kafić se ima vremena, a škola ostade nedovršena, šapka nebačena u srpsko nebo”, onda me nešto preseklo - šta ako to nije bio O.Ć.?! Zamisli postave te iza onog jednosmernog stakla u policijskoj stanici i poređaju sedam ili osam građana a oni svi slični kao jaje jajetu i svi ćute kao zaliveni? Koga, građanine Živkov, tvrdite da ste videli u SUR-u umesto u bolničkoj postelji?!

More, jedan je O., nemoguće je da MUP sortira grupu istovetnika pa da me pokoleba i postidi! S druge strane, neka je to bio i on, šta ako je tog jutra dobio otpusnu listu te seo da sa bližnjim to proslavi?! Zašto bi čovek, netom otpušten sa OAA, taksijem odjurio u sud radi svedočenja protiv ljudi optuženih da su bili Mladićevi jataci? Bože, posve slučajan susret koliko pitanja pokreće!

Državni vrh godinama se pazio da o beguncu ne kaže nijednu ružnu reč, predsednik Tadić zar o generalovoj penziji nije pre neku godinu govorio kao o ljudskom pravu nezavisnom od posla koji je ušao u radni staž!? I kako bih se osećao da neki moj prijatelj, rođak, komšija ili kum kome su odjednom svi za petama potraži od mene pomoć u vidu podvoza, privremenog smeštaja, provijanta i sl?! Prezumpcija nevinosti važi u sudu, zašto ne bi važila za svojtu, za zemu?!…

Odbacio sam zamysel da objavim sliku O.Ć. a ispod da napišem „Fotorobot osobe za koju se osnovano sumnja da je izvrdala svedočenje”, neću ja da mu sudskog pristava šaljem na vrata sa tužbom za nepoštovanje suda, nisam stvoren za sudskog doušnika ni za zaštićenog svedoka, ali nisam brate ni za jataka: što god mi se desi, ja u dnevnik, a dnevnik pravac internet!

Je li neravnopravnost Jovanke Broz stečena ili joj suđena je i takoreći urođena?

Otkako je pošla za našeg najvećeg sina naša najveća snaja rekla je zbogom ravnopravnosti! Krstarila je besplatno „Galebom”, vozila se „Plavim vozom” koji nije imao konduktera, imala besplatnu frizerku koja joj je pravila punđu… Kad je obudovela njena se neravnopravnost samo prelomila, kao što se svetlost prelomi kad prođe kroz vodu ili, još bolje, kroz maleni otvor koji smo imali u udžbeniku iz poznavanja prirode gde se istovetan lik pojavljuje postavljen naglavce. Udovica priča a novinari drhtavim rukama beleže kako je nakon Titove smrti bila isterana iz kuće, kako je živela bez dokumenata (dokumenta net, cheloveka net), bez grejanja, pod krovom koji prokišnjava, i to je khozhdenie po mukakh trajalo sve dok nepravdu nije uočio Rasim Ljajić; njegovim blagoslovenim stopama zaputio se i Ivica Dačić, jedni kupuju nov oluk, drugi unose radijatore, treći brinu o penziji, tek sad se vidi manjkavost specijalne penzije, namenjene sportistima i umetnicima, ne može da pripadne građanki Broz, milioni čitalaca „Politike” daju oduška ogorčenosti što prva dama SFRJ nema i prvu penziju, mada bi to trebalo da bude briga sviju federalnih jedinica koje su se odmetnule i od Tita i od njegove udove…

Neke starice su ravnopravnije od drugih: Jovanka Broz
PHOTO: DRAGAN KUJUNDŽIĆ

Nisam za to da se starici pred kojom su aparatčici padali ničice uskrati ono što imam čak i ja, a to su lična karta, pasoš, pravo na nov oluk i sl., ali zar druge starice - koje nisu bile udate za šefa države, i koje nisu bile preseljene u drugu kuću na Dedinju i koje nemaju ni deveset hiljada dinara penzije - ne dovodimo u neravnopravan položaj?!

Ne dovodimo ih. One su u njemu otkad su ugledale ovaj svet pa do ovog sada trenutka kad im katarakta pomaže da ga lakše istrpe i da ga prežale.

Hoće li Tesla koji je sa Dražom rame uz rame na fresci u Medakoviću biti proglašen svecem bez Čiče, ili će beatifikacija biti odgođena dok Homen ne dovrhuni svoje životno delo tj. dok ne pronađe grob potonjeg?

Tesla još nije stigao na večeru: Mirjana Bobić Mojsilović, domaćica

Nisam gledao od početka „Pogodi ko dolazi na večeru”, ali sam razabrao da pepelu Nikole Tesle predstoje bolji dani, slavni naučnik mogao bi da postane svetac ukoliko mu to što je bio kabalist ne bude uzeto kao otrežnjavajuća okolnost (ovo o kabali smo i kuvarica i mi čuli od njenog gosta, malo smo se štrecnuli, ali smo ubrzo shvatili da to nije ništa skaredno, naoborot!). Domaćica je seckajući paradajz i lukac šarmantno u više navrata navodila gosta da prizna kako je kleti FBI pokupio sve Tesline pravoslavne patente i kako niske struje kojih je tušta i tma služe niskim pobudama: svetska vlada nas pomoću tih struja nagoni da mislimo ovako kako mislimo, niska struja iz Pentagona prisilila je domaćicu da otvori krstač, gost je Teslu predstavio kao nadcrkvenu ličnost (Budimir Košutić beše nadstranačka ličnost), ali ako je genije pomalo i lutao glede vere u Boga, mi nemamo potrebe da lutamo, daćemo mu čin u pravoslavlju, za Hrvatsku ga vezuje samo tle, za Ameriku radni staž, a za nas krv, so, imamo pravo preče beatifikacije.

Kako sam naizgled naprednom merom komasacije poljoprivrednog zemljišta smanjio verovatnoću da preko moje njive pređe autoput ili krak sveruskog gasovoda

Vidim da su zemljoposednici Čume i Lazarević voljni da Srbiji poklone zemlju preko koje će proći ne znam koji koridor, njihova je i okolna zemlja, pored autostrade ima da nikne mnoga gostiona, pumpa, bordel i šta ti ja znam, pa će cena tome zemljištu koje će postati okolno skočiti te će ovi poljoprivrednici hteli ne hteli biti na dobitku… Moji su nekad (a to nekad i ja pamtim: kao da je bilo juče a kao da je bilo i pre Hrista) imali šest ili sedam njiva razasutih po vascelom ataru, verovatnoća da će preko neke od njih preći koridor broj taj i taj bila je ipak veća nego sad… Država je radi napretka u agraru obavila komasaciju i sad imam svega dve njive ispod kojih se ne nadam nafti a iznad kojih teško da će za mog života preći kakva značajnija evropska saobraćajnica, priznajem da bi mi godio naslov: „Živkov poklonio njivu Evropskoj uniji!”

Izvor: e - Novine Ljubomir Živkov PHOTO: DRAGAN KUJUNDŽIĆ