POTROŠITE JEDAN SAT NA NAŠU PLANETU

Nebojša Đorđević    Vesti

U okviru akcije “Sat za našu planetu” danas će, od 20.30 do 21.30 sati, u 2.848 gradova u 83 države u svetu, biti isključena svetla, kao doprinos borbi protiv klimatskih promena.

Akciju je organizovao Svetski fond za prirodu (WWF), na čijem je sajtu navedno da se akciji priključilo 66 glavnih gradova i devet najpoznatijih svetskih metropola, među kojima su Njujork, Rim, Sidnej, London…

Osnovni cilj je ušteda energije i smanjenje emisije ugljendioksida, a ove godine, prvi put, toj manifestaciji priključilo se više od 25 opština i gradova u Srbiji.

U Beogradu će dekorativna osvetljenja večeras, na sat vremena, biti ugašena na Starom dvoru (Skupštini grada), Kalemegdanskoj tvrđavi, Brankovom mostu, Novom železničkom i Starom Savskom mostu, Hramu Svetog Save, Crkvi Svetog Marka, Ruskoj Crkvi, Beogradskoj areni, i mnogim poslovnim objektima.

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja saopštilo je da se na inicijativu tog ministarstva i kabineta potpredsednika vlade za evropske integracije Božidara Đelića i Vlada Srbije uključila u akciju “Sat za našu planetu”.

Tako će, od 20.30 do 21.30 sati, biti isključena kompletna dekorativna osvetljenja u svim zgradama republičkih organa uprave, koje su u nadležnosti Uprave za zajedničke poslove republičkih organa.

Svetla će biti ugašena u sedištu predsednika Republike na Andrićevom vencu, na zgradama Vlade Srbije, ministarstvima pravosudnih organa, Palate Srbije i mnogih drugih objekata.

Britanska ambasada u Srbiji saopštila je, takođe, da će akciju podržati time što će u tom objektu ugasiti sva nepotrebna svetla.

Osim Beograda, akciji Svetskog fonda priključiće se Novi Sad, Subotica, Niš, Kragujevac i mnogi drugi gradovi.

Akcija “Sat za našu planetu” pokrenuta je u Sidneju 2007. godine, kada je 2,2 miliona stanovnika tog grada, u cilju borbe protiv klimatskih promena, na sat vremena ugasilo sva svetla u svojim domovima i firmama.

Akciju je podržao i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-mun i pozvao građane širom sveta da se priključe.

U video-obraćanju, Ban je izrazio očekivanje da će akcija biti “najveci prikaz javne zabrinutosti za pitanje klimatskih promena ikada viđen”.

Ban je, takođe, kazao da će UN dati svoj doprinos tako što će u sedištu u Njujorku, kao i u drugim objektima UN-a širom sveta, biti na sat vremena ugašena svetla.

Izvor: Mondo /(Tanjug)

ŠERBEDŽIJA NA STERIJINOM POZORJU

Nebojša Đorđević    Pozorište, Vesti

Pet spektakularnih predstava na otvorenom prostoru u izvođenju Kazališta Ulysses

Rade Šerbedžija (Foto B. Lučić)

Novi Sad - Jedno od najintrigantnijih savremenih pozorišta nekadašnjeg eksjugoslovenskog prostora, međunarodni teatarski projekat pokrenut 2001. godine, Kazalište Ulysses, i jedna od najzanimljivijih glumačkih ličnosti Rade Šerbedžija, gostuju na ovogodišnjem 54. Sterijinom pozorju. To su juče u Sterijinom pozorju saopštili sam Rade Šerbedžija, osnivač i umetnički direktor Ulyssesa, zajedno sa pokrajinskim sekretarom za kulturu Miloradom Đurićem, direktorom Pozorja Ivanom M. Lalićem i generalnim menadžerom Egzita Bojanom Boškovićem.

Sve činjenice govore da je reč o spektakularnom aranžmanu i Šerbedžije i njegove pozorišne trupe i da će se, prema svemu sudeći, obistiniti ambicija direktora Pozorja Ivana M. Lalića da festival izmesti na najatraktivnije otvorene prostore, da Novi Sad postane svojevrsni Edinburg gde će se u gradu-festivalu spojiti i prožimati za sada tri velike manifestacije - Sterijino pozorje, Filmski festival i Egzit.

Gostovanje je predstavljeno kao kulturni most Novi Sad - Brioni, predstave će se izvoditi na zaista inspirativnim i jedinstvenim prostorima Petrovaradinske tvrđave, a publika će uživati u čak pet predstava, a prva je „Kralj Lir” Vilijama Šekspira (30. i 31. maja), u režiji Lenke Udovički i adaptaciji Borislava Vujčića. U međunarodnoj ekipi scenu je uradio Ričard Huver sa Damirom Medvešekom, kostime poznata dubrovačka umetnica koja već dosta dugo živi u Parizu, Jagoda Buić Vutke, a muziku Nigel Osborn… „Lir” je prvi put postavljen na ostrvcu Malom Brionu, na tvrđavi, nekadašnjem austrougarskom fortifikacionom objektu. Radnja je izmeštena u finale Prvog svetskog rata i raspada Austrougarske.

Već za 1. juni planirana je druga predstava, monodrama „Moj obračun s njima” Miroslava Krleže, u režiji Dina Radojevića, sa Šerbedžijom u glavnoj ulozi. I sledećeg dana, 2. juna, ponovo Krleža i to „Balade Perice Kerempuha”, u režiji Darka Rundeka i Radeta Šerbedžije. Muziku pesničkog kompendijuma, napisanog još 1936. godine i svojevremeno ocenjenog kao najznačajnije pesničko ostvarenje velikog Krleže, uradili su Isabel&Rundek. U predstavi jednu od uloga takođe igra Rade Šerbedžija, a muzička kritika je ostvarenje Rundeka u predstavi visoko ocenila, rekavši da je muzički spojio sve tradicije koje trenutno žive u popularnoj kulturi na našim prostorima.

Četvrta predstava biće „Romeo i Julija 68″, igra se 4. juna, režiju potpisuju zajedno Lenka Udovički i ansambl predstave, muziku je radio Nigel Osborn, u izvođenju velike međunarodne glumačke ekipe. Predstava je urađena kao autentično svedočanstvo američkih kulturnih revolucionara. Poslednja predstava zakazana je za 5. jun, a to je „Pijana noć 1918″ Ive Štivičića - Miroslava Krleže, u režiji Lenke Udovički. Muziku je uradio Nigel Osborn, a u velikoj međunarodnoj ekipi stvaralaca je i Josipa Lisac.

Ne krijući zadovoljstvo što se gradi umetnički most Novi Sad - Brioni i što će publici Pozorja predstaviti svoj teatarski projekat i predstave, Rade Šerbedžija, inače i sam učesnik nekih ranijih Pozorja i trostruki dobitnik nagrade Sterijinog pozorja, izjavio je juče da je Petrovaradinska tvrđava, baš kao i brionski Gibraltar, kako tamošnju austrijsku fortifikaciju nazivaju, idealan prostor za pozorište, posebno za predstave koje izvodi Ulysses. Pošto je obišao prostore na kojima će predstave biti izvođene, a pokazali su mu ih domaćini iz Egzita, koji tvrđavu kao scenski prostor najbolje poznaju, Šerbedžija je rekao da je dobijao odgovore na svoje zahteve i pitanja - kao da je reč o najboljoj holivudskoj produkciji!

Izvor: Politika D. Radović

SUĐENO MI DA UBIVAM AŽDAHE

Mirjana Stanojevi?    Kultura

Kad čitam bilo koji scenario, ne razmišljam o ulozi, već o celokupnom scenariju, te treba da me zainteresuje tekst, ta unutrašnja drama, a tada mi i nije važno šta igram! - kaže na početku ragovora za naš list proslavljeni glumac Branislav Lečić, koji je već svojom ranom ulogom delinkventa u filmu “Specijalno vaspitanje” Gorana Markovića postavio parametre za svako dalje tumačenje ćudljivih i graničnih osoba. Kao impresivna pojava ovdašnjeg glumišta, Lečić je podjednako umeo da iznese i dendija, i zaluđenika, i sociopatu, ili komičnog vlastodršca, za šta je višestruko nagrađivan, pre svega u pozorištu. Pored osnovnog poziva, bio je i ministar kulture u vladi pokojnog dr Zorana Đinđića, glasnogovornik tzv. plišane revolucije, aktivno je učestvovao u “prvoj demokratskoj vladi”, a nakon izdvajanja Čedomira Jovanovića iz DS-a postaje jedan od osnivača LDP-a. Jedan je i od osnivača pokreta “Moja Srbija”, no ipak ovih dana ćemo ga opet pamtiti kao glumca, i to zbog fantastične uloge u najsvežijem ostvarenju srpske kinematografije “Sveti Georgije ubiva aždahu”.

- Biram stvari koje radim i treba nešto da me motiviše. Nije sve u tome da se prihvati ponuđeni scenario, već i da taj materijal ima i kvalitet. Mora postojati neka hemija između mene i reditelja i scenariste koji mi nude uloge. U fazi sam: animirajte me, pokrenite me, onda ću i raditi, jer nemam ja više potrebu da radim sa svima - priča glumac koji je u “Svetom Georgiju” samouvereno izneo ulogu kapetana Tasića, koja je obeležila čitav film, iako je njena sekvenca tek u poslednjim kadrovima.

Nakon premijere ste izjavili da tu ulogu nosite u krvi od detinjstva?

- “Sveti Georgije ubiva aždahu” Dušana Kovačevića predstavlja pre svega zanimljivu priču, jedan istorijski aspekt iz Prvog svetskog rata. Ta priča je dosta živa i aktuelna bez obzira na to što se bavi prošlošću i nije je bilo lako napraviti, jer skup je to bio projekat, i obiman. U svakom slučaju, lik kapetana Tasića ja zaista negde nosim kroz zapis u genetskom kodu. On se pojavljuje na samom kraju filma, kad i počinje rat. Ta uloga mi je zaista bila izazov, jer sam iz tog kraja. Moje rodno mesto je Šabac. Cer je u blizini, gde je i bila Cerska bitka, a tu je i Drina, gde se sve i dešavalo, bar u prvom delu rata. S drugarima sam se u detinjstvu igrao po njivama i nalazili smo oružje, puške, neispaljenu municiju. Dobro se sećam tog perioda, budući da je moj deda pravio spomenik cerskim junacima koji i dan-danas stoji na Tekerešu. Emotivno sam vezan za tu ulogu, to nije uloga koja je specijalno razrađena i velika, ali daje pečat celoj priči. Uradio sam je u jednom dahu, toliko mi je bliska i toliko je nosim u krvi, tako da to nije bio nikakav problem, mislim da se to i vidi u filmu.

“Sveti Georgije” izazvao je niz političkih reakcija, a Srpska napredna stranka je kompletnu ekipu filma optužila da je kinematografski falsifikovala istoriju. Kakav je vaš komentar?

- Nije se pisac bavio istorijskim činjenicama Prvog svetskog rata, već ljubavnim trouglom, a i problematikom slanja bogalja u rat, tako da se režiser nije držao preciznih činjenica o Prvom svetskom ratu, što je pravo umetnika. Ne vidim problem s filmom “Sveti Georgije ubiva aždahu”, jer je tekst napisan još za vreme stare Jugoslavije i izvođen je u pozorištima širom tadašnje zemlje. Predstavu sam režirao i postavio i u Grčkoj i niko se nije bunio. Izjava Srpske napredne stranke o iskrivljenoj slici istorije pre svega je prikupljanje političkih bodova i glumljenje velikih patriota.

Niste više aktivni u pozorištu kao ranije. Zbog čega?

- Istina je da imam tek dvanaest naslova koje sam igrao u pozorištu, ali nisam ni hteo više, jer je zasad to dobra mera za mene u ovom trenutku. Praktično, sve sam sveo na pet predstava u poslednje vreme, ali igraću i na Sterijinom pozorju u “Pijanoj noći”.

S ove distance glumačkog iskustva i broja uloga, šta biste voleli da uradite a da još niste, bilo u pozorištu ili na filmu?

- Da budem iskren, voleo bih da nešto od Dostojevskog postavim na sceni, i to kao reditelj. Voleo bih da odigram nešto od Šekspirovih likova i voleo bih da napravim film o Zoranu Đinđiću. To su sve stvari koje zahtevaju zaustavljanje moje sadašnje kolotečine najmanje šest meseci da bih to mogao uraditi, ali imam takvih planova.

Kako danas vidite svoj politički angažman. Kajete li se zbog nečega?

- Ne kajem se, a gluma i politika su u neku ruku međusobno sličan posao. Ne bih se počeo baviti politikom da se ona nije počela baviti mnome. Kad je loša politika umešala prste u moj život, onda sam morao da je popravljam, ne samo ja nego svi građani. I dalje treba biti aktuelan politički, jer ova zemlja ide prema društvima demokratsko uređenih zemalja, ali za to treba još puno truda. Moja politička aktivnost je na stendbaju. Posmatram, više sam okrenut prema unutrašnjosti i decentralizaciji. Mnogo me interesuje ekologija - od prestanka pušenja do čišćenja đubreta, koje je po Srbiji rasprostranjeno na sve strane.

Mediji su puno pisali o vašem privatnom životu, te razvodu sa suprugom Ivanom.

- Imao sam 13 godina fenomenalnog braka i duboko sam zahvalan Gospodu što mi je podario tu sreću i divnu decu. Nemam ružne emocije ni prema supruzi niti prema našoj bivšoj vezi. I, posle svega, bez ljubavi bih se osećao kao šuplja kost. Umem da volim i imam potrebu da budem voljen. To se ne može zabraniti i ne treba očekivati da čovek odustane od ljubavi ni kad ima 70 godina.

Aktivan na Fejsbuku!

- Fejsbuk ne posećujem koliko bih želeo. To je dobra stvar, jer tu ljudi mogu komunicirati a da to ne bude formalno. On je demokratski medij koji otvara prostor nove vrste komunikacije. Imam ekipu koja mi pomaže da odgovorim na sva postavljena pitanja, jer ona sve to sabira. Da sve sâm radim, to bi značilo da moram provesti dosta vremena za računarom, a osoba kao ja, sa svim svojim obavezama, ima malo vremena - kaže Lečić.

Izvor: Građanski list J.M. Foto: N. Karlić

UGOVOR NA SUD, PROJEKTI NA REVIZIJU

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Povodom zaključka Vlade o rekonstrukciji Narodnog muzeja

U želji da naše čitaoce, ali i sve građane koji pomno prate šta se dešava sa Narodnim muzejom koji je uveliko trebalo da bude u fazi rekonstrukcije, a nije i zatvoren je najvećim delom još od 2003. godine, kulturna rubrika „Blica” postavila je juče Vladi nekoliko pitanja, a u vezi sa njenim najnovijim zaključkom. U zaključku, između ostalog, stoji da je „neophodno pokrenuti parnicu sa ciljem poništaja ugovora o poslovnoj saradnji između Narodnog muzeja u Beogradu i ‘Kunsttransa’ d.o.o. Beograd i na taj način sprečiti sve štetne posledice po državu koje proizlaze iz ovog ugovora”.

Pošto su u Vladi pročitali naša pitanja, uputili su nas na Ministarstvo kulture i Ministarstvo finansija kojima smo potom takođe prosledili pitanja.

U Vladi su nam još rekli da „pokretač parnice sa ciljem poništenja ugovora o poslovnoj saradnji između Narodnog muzeja i ‘Kunsttransa’ jeste Narodni muzej, budući da je on taj koji je i sklopio ugovor. Republičko javno pravobranilaštvo, koje obavlja poslove pravne zaštite imovinskih prava i interesa Republike Srbije, pružiće potporu u ovom procesu kako bi zaštitilo interese države Srbije”. Od ministra kulture u telefonskom razgovoru dobili smo obećanje da će pitanja pogledati kad se vrati s puta, uz reči: „Naš cilj nije da se obustavi rekonstrukcija, nego da nastavimo održivu konstrukciju”.
Vlada je takođe zaključila da je „neophodno predložiti revidiranje postojećih skupih i nerentabilnih projekata u vezi sa rekonstrukcijom Narodnog muzeja u Beogradu”, da „treba prilagoditi nove projekte realnoj ekonomskoj situaciji i uvesti princip faznog rada”, kao i uvesti načelo „partnerskog odnosa na realizaciji projekta rekonstrukcije sa drugim državnim organima i gradom Beogradom‘‘.
Naša pitanja glase: kakve posledice mogu da uslede, s obzirom na to da su prethodne vlade odobrile i projekte rekonstrukcije i ugovor sa „Kunsttransom”? Takođe smo pitali ko će biti nadležan za koordinaciju svih poslova koje revizija projekata podrazumeva, šta će biti obaveze Ministarstva kulture, a šta Narodnog muzeja, da li će biti i ako hoće ko će formirati komisiju stručnjaka koji će se baviti izradom novih projekata rekonstrukcije? Zatim, ko će od nadležnih instanci utvrditi novi iznos sredstava saobražen nastaloj ekonomskoj situaciji, s koliko novca se sada raspolaže da bi se pristupilo prvoj fazi i šta bi se radilo u prvoj fazi?

Naravno, podrazumeva se da će država pošto se sve dobro pročešlja doći i do svih odgovornih u slučaju Narodni muzej!

Reagovanje „Kunsttransa”

U međuvremenu, u našu redakciju je stiglo saopštenje „Kunsttransa” koji, između ostalog, podseća da je ugovor potpisan u maju 2006. godine, uz punu podršku i nadzor Ministarstva kulture i da je „Vlada Republike Srbije u julu 2006. godine donela zaključak kojim podržava zaključenje ovog ugovora i naložila nadležnim ministarstvima i organima da pri pripremi budžeta svake godine planiraju sredstva za finansiranje ovog ugovora… Dobijeno je odobrenje da se ugovor zaključi neposrednom pogodbom bez javne nabavke, s obzirom na to da ne postoji nijedno domaće pravno lice koje se bavi tom delatnošću osim „Kunsttransa Beograd”.

„Kunsttrans” dalje tvrdi da je siguran da postojeći ugovor nije štetan za državu, kao i da „ukoliko Vlada RS smatra da je ugovor nevažeći zbog nedostataka u proceduri javne nabavke, to znači da država hoće da raskine ugovor zato što sama sebi nije sprovela propisanu proceduru”.

Izvor: Blic Online M.M.

“MARATONCIMA” PRIPALO DESET NAGRADA

Nebojša Đorđević    Pozorište, Vesti

Juče u Jagodini završen 38. festival „Dani komedije”

JAGODINA - Predstava „Maratonci” Pozorišta na Terazijama odlukom žirija 38. festivala „Dani komedije” osvojila je 10 nagrada, među kojima su i nagrada publike (Statueta „Jovanča Micić”) i nagrada žirija (Statueta „Mija Aleksić”).

- Veliki projekat pretvaranja poznate drame i filma u domaći mjuzikl potpuno je uspeo. Ostvareni su u svim aspektima visoki profesionalni dometi pa je ova predstava obeležila festival i predstavlja originalan i značajan doprinos našem pozorištu - rekao je predsednik žirija profesor Vladimir Jeftović.
Žiri koji su osim profesora Jeftovića činili i glumica Mina Lazarević i glumac Tomislav Trifunović, tri ravnopravne nagrade za najbolja glumačka ostvarenja dodelio je Branimiru Brstini za ulogu Kapetana, Biznismena, Psihijatra i Advokata u predstavi „Generalna proba samoubistva” Dušana Kovačevića, u izvođenju „Zvezdara teatra”, Janošu Totu za uloge Ribara u predstavi „Generalna proba samoubistva” i za ulogu Aksentija Topalovića u predstavi „Maratonci trče počasni krug” i Ivanu Jevtoviću za ulogu Bilija Pitona u istoj predstavi. Nagradu „Nikola Milić” za najbolju epizodnu ulogu dobio je Marko Živić za ulogu Đenke Đavola u predstavi „Maratonci trče počasni krug”. Najbolji mladi glumac je Ivan Bosiljčić (nagradu je dobio za ulogu Mirka u predstavi „Maratonci trče počasni krug”), a najbolja mlada glumica je Andrea Erdelj (za ulogu u predstavi „Terapija” Pozorišta „Kostolanji Deže” iz Subotice). Nagradu za scenografiju dobila je Marija Kalabić za rad u predstavi „Maratonci trče počasni krug”, za rad u ovoj predstavi nagrade su dobile i Lana Cvijanović i Mojca Horvat za koreografiju i scenski pokret.

Izvor: Blic Online A. Đ.