RANI FAVORITI ZA NAGRADU “OSKAR”

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Među ranim favoritima za prestižnu nagradu “Oskar” u kategoriji najboljeg filma su “Neobični slučaj Bendžamina Batona” u kojem igraju Bred Pit i Kejt Blenčit, “Slamdog milioner” koji je režirao Britanac Deni Bojl i “Frost/Nikson”.

Počeo je prvi krug glasanja za najprestižniju filmsku nagradu “Oskar”. Više od pet hiljada članova Akademije filmskih umetnosti i nauka na kućne adrese ovih dana dobija pošiljke s glasačkim listićima.
Na njima je u ovom, prvom krugu, odluka koji će se filmovi, glumci, redatelji… naći među nominovanim za zlatnu statuetu. Inače, Akademiju čine glumci, redatelji i drugi profesionalci iz filmske industrije. Glasački listići poslati su ove nedelje i pravilno ispunjeni moraju biti vraćeni natrag najkasnije do 12. januara.
Imena srećnika koji mogu da se nadaju “Oskaru” biće objavljena 22. januara kada ujedno počinje drugi krug glasanja, ovaj put za pobednike čija ćemo imena saznati na svečanoj dodeli 22. februara.
Voditeljsku palicu “Oskara” preuzeće australijski glumac Hju Džekmen, koji će pokušati da zameni američkog glumca Bilija Kristala, koji je u nekoliko prethodnih godina bio zaštitni znak završne ceremonije ove manifestacije.
Braća Koen su prošle godine trijumfovali u nadmetanju za „Oskara” zahvaljujući filmu „Nema zemlje za starce”.

Izvor: Blic Online E.B.

“TITOVE NOVE GODINE” U MUZEJU 25. MAJ

Nebojša Đorđević    Vesti

Izložba “Titove Nove godine” autorke Ane Panić otvorena je u petak uveče u Muzeju 25. maj.

Kako je Panićeva objasnila Tanjugu, izložba je nastavak projekta “Čestitamo”, tj. izložbe čestitaka Josipa Broza Tita koja je pre dve godine organizovana u istom muzeju.

Izloženi materijal podeljen je u tri celine. Prvu celinu čine fotografije Titovih privatnih dočeka sa suprugom i prijateljima, drugu fotografije na kojima je prikazan Tito među narodom, dok treća celina predstavlja rekonstrukciju dnevne sobe iz vremena SFRJ s originalnim nameštajem, a na starom televizoru se emituje novogodišnji program TV Beograd iz 1969/1970.

Okosnicu izložbe čine arhivske fotografije iz privatne fototeke Josipa Broza s dočeka u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu, Brionima, na brodu “Galeb”, ali i fotografije s dočeka u Indoneziji i Egiptu, koje se prvi put javno prikazuju.

Izloženi su i programi, pozivnice, liste gostiju s rasporedom sedenja i nastupanja te večeri, novinski članci i prezentovani arhivski video i audio snimci koji svedoče o protokolu i vrlo detaljnoj organizaciji i planiranju dočeka Nove godine predsednika SFRJ.

Panićeva je rekla da to nisu bile neke spektakularne proslave, nego više intimni dočeci s prijateljima, uglavnom političarima tog vremena, poput Petra Stambolića, Milentija Popovića, Edvarda Kardelja, Branka Pešića, a uvek su bili pozivani pevači, pre svega, Titov omiljeni pevač Nikola Karović, ali i Olivera Katarina, Arsen Dedić i drugi.

Izložba će biti otvorena do 31. januara, a otvaranje će označiti novogodišnja predstava iz 1949. godine “Deda Mraz i pioniri”.

Izvor: Građanski list

POZORIŠNI I MUZIČKI DOGAĐAJ GODINE

Nebojša Đorđević    Kultura

Godinu na izmaku, prema oceni beogradskih umetnika i vodećih ljudi u ustanovama kulture koji su učestovali u anketi agencije Beta, obeležilo je, pre svega, nekoliko pozorišnih i muzičkih događaja.

Među predstavama koje se posebno izdvajaju u 2008. godini, po oceni učesnika u anketi, jesu “Figarova ženidba i razvod”, koja je nedavno premijerno izvedena u Narodnom pozorištu u Beogradu, i “Maratonci trče počasni krug”, čija je premijera bila letos u Pozorištu na Terazijama.

Upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu glumac Predrag Ejdus ocenio je da je “Figarova ženidba i razvod” u režiji Slobodana Unkovskog velik uspeh nacionalnog teatra u 2008. godini. “Kao glumac i čovek koji voli i prati pozorište, smatram da je veliki uspeh što smo u Narodno pozorište doveli jednog od najznačajnijih reditelja jugoistočne Evrope i postavili komad koji je odličan spoj drame i opere”, rekao je Ejdus.

Po oceni direktorke muzičke agencije “Jugokoncert” Biljane Zdravković, najvažniji događaj u 2008. jeste beogradska premijera “Maratonaca” Isidore Žebeljan, a s njom se slaže i upravnik Pozorišta na Terazijama Mihailo Vukobratović. Biljana Zdravković je podsetila da je 2008. obeležilo i gostovanje Kraljevskog filharmonijskog orkestra iz Londona u Beogradu, kao i izvođenje “Karmine Burane” na Kalemegdanu, kojem je prisustvovalo 50.000 ljudi.

Na direktorku Drame Narodnog pozorišta Tatjanu Mandić-Rigonat najveći utisak u 2008. ostavila je predstava “Štifterove stvari” Hajnera Gebelsa, koja je osvojila gran-pri ovogodišnjeg Bitefa. Prema njenim rečima, svake godine značajan kulturni događaj predstavlja Sajam knjiga u Beogradu, gde se okuplja preko 150.000 ljubitelja pisane reči, a na nju je poseban utisak ostavio roman “Beli tigar” Aravinda Adige, dobitnika Bukerove nagrade, koji je na srpskom objavio IPS.

Glumac Svetozar Cvetković, upravnik beogradskog Ateljea 212, kao jedan od najznačajnijih događaja u kulturi u 2008. izdvojio je međunarodni uspeh filma “Turneja” reditelja Gorana Markovića, koji je osvojio značajne nagrade na festivalu u Montrealu i u još nekoliko gradova.

Ugledni srpski slikar Vladimir Veličković, koji živi i stvara u Parizu, rekao je da je ga je u 2008. posebno impresionirala izložba amsterdamskog umetnika Tafila Musovića, koja je u septembru priređena u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić” na Kalemegdanu.

Među negativnim događajima u oblasti kulture u 2008. godini, prema oceni učesnika u anketi, izdvajaju se odlaganje rekonstrukcije Narodnog muzeja u Beogradu i usvajanja Zakona o kulturi.

Izvor: Građanski list

SJAJ VIZANTIJSKE UMETNOSTI

Nebojša Đorđević    Kultura, Slikarstvo, Vesti

Izložba „Vizantija 330-1453″ u Kraljevskoj akademiji umetnosti u Londonu

London - U londonskoj Kraljevskoj akademiji umetnosti otvorena je spektakularna izložba „Vizantija 330-1453″, na kojoj je predstavljeno više od tri stotine eksponata vizantijske umetnosti - ikone, minijaturni mozaici,fragmenti i kopije fresaka, brojni radovi u slonovači, emajlu,zlatu i srebru.U pripremanju i organizaciji izložbe učestvovalo je osamdeset pet kulturnih institucija širom sveta, uključujući i naš Narodni muzej, Muzej primenjene umetnosti i Galeriju fresaka u Beogradu.

Izložba pod pokroviteljstvom princa od Velsa, čestog posetioca Svete Gore i dobrotvora koji je uložio pozamašna sredstva za obnovu mnogih pravoslavnih hramova u svetu, naišla je na ogromno interesovanje i u štampi je okarakterisana kao „izložba koja proširuje svest i vidike”. Vekovima u zapadnom svetu, naime, vlada gruba predrasuda o vremenu Vizantijskog carstva kao o mračnom periodu ljudske istorije, te je i sama reč „vizantijski” u engleskom jezikupostala sinonim za nešto opskurno, tiraniju, zaveru i dogmatizam. Tome su doprineli mnogi zapadni istoričari poput Gibona ili okorelog ateiste, pisca Voltera. Srećom, danas, kako u uvodu luksuznog kataloga izložbe piše čuveni vizantolog Siril Mango - „Ono što se nekad zvalo dobom sujeverja, danas se naziva dobom duhovnosti”.

Kroz tematske odeljke slikovito je „dočarana hronološka progresija dometa, snage i dugovečnosti umetničkog stvaralaštva vizantijskog carstva, počevši od osnivanja Konstantinopolja pa do osvajanja grada od strane otomanske vojske predvođene Mehmedom II.”Iako se car Konstantin, navodno, krstio tek na samrtnoj postelji on je utemeljivač hrišćanstva kao državne religije.Na izložbi jeprikazan u mnogim medijima(kao ratnik, na„beogradskoj”kameji iz IV veka) a, s razlogom čuvena, bronzana glava iz beogradskog Narodnog muzeja u vitrini zauzima mesto u jednoj od centralnih prostorija.

Rimski car Konstantin Velikije 330. godine, osnivanjemKonstantinopolja, preneo vlast u novi centar na Bosforu. Vizantijsko carstvo se prostiralo preko tri kontinenta (Evrope,Azije i Afrike) i predstavljalo je most između Istoka i Zapada. Postojalo je sve do pada Konstantinopolja pod tursku vlast 1453. godine. Od samog početka bilo je to kosmopolitsko društvo koje ne samo da je sačuvalo naučno i literarno nasleđe antičke Grčke već je apsorbovalo i kvalitete i tradicije naroda Azije.

Konstantinopolj, centar političke vlasti i aktivnosti, na svakom koraku je plenio raskoši i obeležjima moći cara i Pravoslavne crkve, dve institucije neraskidivo vezane kroz čitavu istoriju Vizantije. Zlatni novčići, izloženi na ovoj izložbi - na jednoj strani imaju lik Hrista (nebeskog vladara) a na drugoj lik cara (zemaljskog vladara). Ova „direktna” veza se potencira gotovo na svim predmetima a izvanredan primer toga je u slonovači izrezbareni arhanđel koji drži u rukama carske insignije, urađen na početku VI veka. Pretpostavlja se da je pripadao caru Justinijanu i bio deo diptiha. Na izgubljenom delu najverovatnije se nalazio car, spreman da od arhanđela primi atribute zemaljske vlasti.

Ikona, materijalni objekat duhovne lepote, čudesni posrednik između čoveka i nebesa, imala je centralno mesto u svakodnevnom životu Vizantije. Na izložbi, koncipiranoj u karakterističnim bojama Vizantije - plavoj i purpurnoj, doduše bez dovoljno zlatne - ikone su zastupljene u velikom broju i stilu. Od svojih preteča - fajumskih portreta, najranijih primera iz VI veka u enkaustici s predstavom Bogorodice s Hristom, čitave sobe sa ikonama iz manastira Svete Katarine na Sinaju među kojima je i čuvena „Lestvica” sv. Jovana Lestvičnika, kloazone plaketa u zlatu i emajlu sa Jovanom Krstiteljem, arhanđelima Mihailom i Gavrilom iz XI veka (Narodni muzej u Beogradu) pa do ikona iz XIV i XV veka, među kojima se nalaze predstave Hrista Pantokratora, Bogorodice, Blagovesti, Anastasisa iz Galerije u Ohridu ili izvanredno urađenog Svetog Dimitrija sa Svete Gore koji je, inače, u vlasništvu Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu.

Identično osećanje direktnog kontakta sa Bogom kroz predstave Hrista, Bogorodice i brojnih svetitelja nadahnjivalo je majstore veličanstvenih crkvenih mozaika ali i minuciozno rađenih kadionica,relikvijara, putira za pričešće,krstova u zlatu i srebru, gema i kameja.Osećanjem strahopoštovanja i zahvalnosti vodio se bez sumnje i srpski vlastelin Nikola Rodop, kao i majstor koji je po njegovoj narudžbini izradio dva bronzana zvona 1432. godine(vlasništvo Muzeja primenjene umetnosti i Pećke patrijaršije). Na jednom od njih ugravirana je predstava Svetog Nikole a na drugom Bogorodice, ispod kojih se, u oba slučaja, nalaze ktitorski zapisi. Sačuvana zvona predstavljaju kuriozitet jer su, po osvajanju, Turci zabranili njihovu upotrebu a svako pronađeno zvono je topljeno i pretakano u oružje.

Među pozajmljenim eksponatima iz Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu, pored prethodno navedenih, nalaze se još i vizantijski paradni mač s kraja XIV veka, s ugraviranom molitvom i majušnom predstavom Bogorodice i virtuozno izrađena bronzana kadionica iz XIV veka. Treba, takođe, istaći da su u organizovanju izložbe kao i pripremi jedinica kataloga učestvovali i naši brojni stručnjaci.

Jedina slabost izložbe tiče se konteksta u kojem su se objekti našli. Ikone i liturgijski objekti, koji su deo živih pravoslavnih rituala, deluju izmešteno na panoima i u vitrinama pod direktnim muzejskim svetlom koje ne može da simulira treperenje kandila. Misterija transcendentalne lepote kojom zrače, međutim,neporecivo pleni i van zidova hrama.

Izložba, koja je otvorena 25. oktobra, trajaće do 22.marta iduće godine.

Slavka Jovanović

————————————————————–

Više od 100.000 posetilaca

Pozajmicu iz Srbije iz zbirki Narodnog muzeja za izložbu „Vizantija 330-1453″ čini 29 umetničkih dela i predmeta (24 iz Narodnog muzeja u Beogradu, pet iz Muzeja primenjene umetnosti). Kako je reč o izboru remek-dela od velikog istorijskog značaja, oni na najbolji način predstavljaju zbirke Narodnog muzeja u Beogradu i kulturnu baštinu Srbije. Narodni muzej je zastupljen delima srpske i vizantijske umetnosti od kasne antike do kasne Vizantije, među kojima izdvajamo Glavu cara Konstantina, Beogradsku kameju, Prsten kraljice Teodore, Tanjir caraDušana, Odeždu bugarskog cara Ivana Aleksandra (1331-71), ukrašenu zlatovezom.

Činjenica da je izložbu „Vizantija 330-1453″do sada videlo više od 100.000 posetilacagovorikako o kvalitetu ove izložbe i izuzetnoj zainteresovanosti publike za drevno Vizantijsko carstvo tako i o mogućnostima uspešne prezentacije naše nacionalne baštine kroz aktivnu međunarodnu saradnju, kažu u Narodnom muzeju u Beogradu.

Izvor: Politika Slavka Jovanović

NEZABORAVNO ASTRONOMSKO POETSKO MUZIČKO VEČE U KNJAŽEVCU

Mirjana Stanojevi?    Kultura, Nauka, Vesti

KULTURNA MAGIJA NE PRESTAJE - PREKO 200 GLEDALACA NA PREDAVANJU NEBOJŠE ĐORĐEVIĆA O ASTEROIDIMA. SJAJNI PESNICI, PRIJATNA MUZIKA

Knjaževačka publika je još jednom pokazala da ima filing za lepa dešavanja u ovom gradu. Kada jedno astronomsko predavanje privuče više od dvesta posmatrača, a pri tom se u isto vreme, paralelno, u Domu kulture odvijaju drugi programi, to znači da na ovom prostoru postoji kontinuitet intenzivnog interesovanja za nauku i kulturu.

Lepo odrađen spoj astronomije, poezije i muzike od strane organizatora programa (Astronomsko udruženja «Andromeda» iz Knjaževca) oduševio je prisutne, počev od lepo upakovanog predavanja o asteroidima, književnika i novinara, Nebojše Đorđevića, preko poezije članova Književnog kluba «Branko Miljković» iz Knjaževca (Dušan Živić, Predrag Ivković, Jelena Dragićević, Nebojša Đorđević…), do muzike gitaroškog akustičara, Miljana Pujića (pevao sa njim i predavač).

Predavač je, na pravi način iskoristio svoje tekstove na temu asteroidi, koje je prošle godine u pet delova objavio na sajtu www.tk-info.net, spojio ih u kompaktnu celinu i prezentovao publici na veoma pristupačan način. Bilo je to završno predavanje ovogodišnje Jesenje škole astronomije u okviru Astronomskog udruženja «Andromeda».

- «Zadovoljan sam odzivom Knjaževčana, a i time kako je proteklo ovo veče. Drago mi je da se sve to dešava u predvečerje Međunarodne godine astronomije MGA 2009. Prošle godine sam podržao ovu akciju sa više stručnih tekstova o kosmičkim pojavama, kontinuirano na pomenutom sajtu. Ovo veče je zajednički prilog tome svih učesnika ove večeri, naročito publike», izjavio je po završetku programa, predavač, Nebojša Đorđević.