TITOVO LOVAČKO ORUŽJE

Nebojša Đorđević    Vesti

Izložba u Muzeju „25. maj”

PHOTO: LIFE

Izložba „Lovačko oružje Josipa Broza Tita” otvara se u utorak uveče u Muzeju „25. maj” u Beogradu i trajaće do 31. januara, najavljeno je iz Muzeja istorije Jugoslavije.

Zbirka lovačkog oružja Josipa Broza nastala je spontano, u periodu od 1945. do 1979. godine. Materijalna vrednost zbirke ogleda se u upotrebi plemenitih metala u izradi pojedinih komada oružja, kao u njihovom ukrašavanju (pozlaćene gravure divljači, sitna arabeska gravura, intarzije i inkrustacije od srebra i zlata), navodi se u saopštenju. U zbirci se, pored lovačkog oružja, nalaze i predmeti koji čine lovačku opremu: binokularni dogledi za osmatranje divljači, noževi, torbe za pribor i municiju, stolice, kožni redenci za municiju, rukavice za grejanje ruku, pribor za čišćenje i održavanje oružja.

Na izložbi će publika imati priliku da vidi 72 puške - primerke lovačkog oružja proizvedene u poznatim fabrikama i radionicama u Sovjetskom Savezu, Belgiji, Italiji, Velikoj Britaniji, Demokratskoj i Saveznoj Republici Nemačkoj, Austriji, Švedskoj, SAD, Japanu, Finskoj, Čehoslovačkoj i Jugoslaviji. Način izrade je različit - od sasvim jednostavnih pušaka sa skromnim ukrasima, izrađenih u pokretnim radionicama omladinskih radnih brigada i centrima predvojničke obuke, do skupocenih unikatnih primeraka koje su Titu poklanjali predstavnici stranih država.

Pored jedinstvenog foto i video materijala koji svedoče o susretima ličnosti koje su ostavile duboki trag u savremenoj svetskoj istoriji, biće izloženi i eksponati iz zbirke Titovih lovačkih trofeja, navodi se u saopštenju. U toj zbirci Muzej istorije Jugoslavije čuva 300 eksponata koji su dobili 94 medalje na svetskim i međunarodnim izložbama lova širom sveta.

Izvor: e - Novine

STRANCI U NOĆI

Mirjana Stanojevi?    Knjige, Vesti

KAD PADNE NOĆ - Haruki Murakami

Jednostavnost i jasnoća stila, neobjašnjivi i neobjašnjeni nadrealni trenuci i vešto vezivanje čitaoca za likove prepoznatljivi su elementi Murakamijeve proze, kojima se može podičiti i ovaj kratki roman

Haruki Murakami, jedan od trenutno najpopularnijih pisaca na svetu, Japanac fasciniran pop kulturom sa engleskog govornog područja, stekao je poslednjih godina veliki broj poštovalaca i u Srbiji, zahvaljujući Geopoetikinim izdanjima.

Murakami je pažnju zaslužio originalnim romanima u kojima se najviše bavio temama ljubavi, sazrevanja i otuđenosti u modernom Japanu. Pri tome nikada (osim u slučaju Norveške šume) nije propustio da zaplet začini fantastičnim i misterioznim detaljima. Murakami lakim potezima jasno portretiše svoje likove a začudna atmosfera njegovih dela ostaje urezana u čitaočevu svest dugo pošto se korice sklope.

Kad padne noć je prevod romana koji je u originalu izdat 2004. godine. Ovog puta Murakami radnju smešta u jednu tokijsku noć, u razdoblje od svega sedam sati (od ponoći do zore). Toliko vremena bilo mu je potrebno da ukrsti puteve pet likova, koje je uklopio u još jednu prepoznatljivu murakamijevsku sliku.

Najdominantija je (pri tome mislim na zastupljenost u delu, a ne osobinu) 19-godišnjakinja Mari, tiha i povučena devojka, kakve smo već imali prilike da srećemo u Murakamijevim delima. Provodeći noć u gradu jer ne želi da se vrati kući, susreće trombonistu Takahašija, školskog druga njene sestre Eri. Zatim zahvaljujući Takahašiju upoznaje i Kaoru, menadžerku hotela za ljubav i nesrećnu kinesku prostitutku koja dobija batine od mušterije i biva ostavljena bez odeće i novca.

Nasilnik, programer Širakava, samo se posredno (preko prostitutke) meša u živote ostalih junaka, dok o Marinoj sestri Eri saznajemo samo iz razgovora o njoj. Pogledom koji nam pisac otvara ka njenoj sobi, saznajemo da je u višednevnom neprekidnom snu.

Zajednička osobina svih pomenutih likova je usamljenost, koju možemo smatrati jednom od glavnih preokupacija ovog romana. Mari, celog života stavljana u drugi plan pored svoje sestre lepotice, što joj narušava samopouzdanje. Sada, kada je Eri u neobjašnjivom (murakamijevskom) snu, ona može samo da se vajka zbog toga što nije uspostavila dublju komunikaciju sa sestrom dok je bila “budna”.

Takahaši je takođe, čudak u očima okoline, mada ostavlja utisak da je, uprkos tome, spokojan. Upravo zahvaljujući toj njegovoj osobini, Mari ga privlači, i on strpljivo i radoznalo radi na tome da što bolje razume povučenu devojku. Programer Širakava većinu vremena provodi na poslu, trudeći se da kući dođe onda kad mu žena i ostali ukućani spavaju. Njegov svet je precizno uređen i deluje savršeno, ali ispod mirne površine prebiva usnulo nasilje, koga Širakava ne želi da bude svestan.

Murakami se pretvara u neutralno svevideće oko iza koga zatim smešta čitaoca („Pred našim očima je grad (…) pretvaramo se u jedinstvenu tačku gledanja. Ili možda bi bolje bilo reći - u voajera”). Ovako naglašava atmosferu otuđenosti i usamljenosti, pa stoga povremeni blesci osećanja deluju toplije nego što stvarno jesu.

Ipak, i kada dolazi do zbližavanja likova, to je samo nakratko i ovlaš. Sve to, u atmosferi snoviđenja, kojom odiše svako Murakamijevo delo, izgleda kao nešto što će sa prvim zracima zore prestati da važi, poput optimističkih planova pijanog čoveka. U zoru, likovi će nastaviti da plivaju u svojoj usamljenosti, da bi se, kada noć ponovo padne, opet okrznuli s nekim drugim ljudima. Verovatno takođe usamljenim…

Izvor: Popboks Filip Rogović

ŽETVA MEDALJA, ČLANOVA POWERLIFTING KLUB “KNJAŽEVAC” NA GALA KUPU U NIŠU

Nebojša Đorđević    Sport, Vesti

NA DRŽAVNOM PRVENSTVU U POWERLIFTINGU KNJAŽEVČANI OSVOJILI 9 MEDALJA, OD TOGA 5 ZLATNIH I POSTAVILI 6 DRŽAVNA REKORDA (DALIBOR ILIJIĆ IMAO APSOLUTNO NAJJAČI BENČ NA TAKMIČENJU, NEBOJŠA BJEDOV, APSOLUTNO NAJJAČI TAKMIČAR).

ŠAMPIONI - POWERLIFRING CLUB KNJAŽEVAC

U subotu 13.12.2008. godine na 14. državnom Gala kupu u Powerliftingu održanom u Nišu, gde je učestvovalo preko 50 takmičara iz Srbije, takmičari Powerlifting kluba «Knjaževac» (dvnaestočlana ekipa), u možda najjačoj konkurenciji od kada se ovo takmičenje održava, osvojili su 9 medalja, od toga 5 zlatnih i oborili 6 državna rekorda, čime su potvrdili reputaciju najboljeg kluba u državi u Powerliftingu.

DALIBOR ILIJIĆ SA TROFEJOM

Po kategorijama to izgleda ovako:

1. kat. 60 kg. Zoltan Tot prvo mesto i novi državni rekord Srbije u čučnju - 185 kg.

2. kat. 67,5 Trifunović Srđan prvo mesto i novi državni rekord Srbije u čučnju - 187,5 kg.

3. kat. 67,5 kg. Marjanović Milan, treće mesto (junior)

4. kat. 75 kg. Zivković Vladica, četvrto mesto

5. kat. 82,5 kg. Ilijić Dalibor, prvo mesto novi državni rekord Srbije u benč presu 211 kg. i prvo mesto za apsolutno najjači benč na takmičenju.

6. kat. 90 kg. Radulović Darko, prvo mesto

7. kat. 90 kg. Đokić Jovan, drugo mesto

8. kat. 110 kg. Bjedov Nebojša, prvo mesto novi državni rekord Srbije u čučnju - 325 kg.zatim u mrtvom dizanju, 325 kg. u totalu - 850 kg. I prvo mesto za apsolutno najjačeg takmičara.

9. kat. 110 kg. Stanković Aleksandar, drugo mesto 10. kat. 125 + kg. Makera Aleksandar, drugo mesto.

Nisu uspeli da se kvalifikuju Nikola Uzelac i Radenković Zoran.

Pomoć sportistima za odlazak na ovom takmicenju omogućili su Sportski savez Knjazevca i lokalna samouprava.

SIMO MRAOVIĆ - ODLAZAK ČOVJEKA BOLJEG OD NJEGOVA VREMENA

Nebojša Đorđević    Vesti

IN MEMORIAM U zagrebačkoj bolnici ‘Rebro’ umro književnik Simo Mraović

Foto: Patrik Macek

Jedan od najomiljenijih zagrebačkih pjesnika i prozaika, urednika i performera, kolumnista i intelektualaca Simo Mraović preminuo je u bolnici “Rebro” nakon duge i teške bolesti. Još ovog proljeća bio je na sajmu knjiga u Leipzigu na koji je putovao u kolicima, onemoćala tijela, ali bistre glave.

Onda je u travnju u Gliptoteci tihim glasom, ali vrlo živih očiju govorio o zbirci priča Dražena Ilinčića koju je na sebi svojstven način inicirao. Jer, bio je Mraović ne samo darovit pisac nego i lucidan urednik u izdavačkoj kući Pop i Pop. Nikada nije bio samo literarni Narcis, premda je volio (i znao) biti u centru pažnje.

Rođen je u Kutini 1966. godine, u Zagrebu je studirao, a još od mladenačkih dana bio je veliki zaljubljenik i energični svećenik poezije, severovac u punom značenju te riječi. Severa je radije kazivao nego svoje stihove, a u prostorijama studentskog društva “Ivan Goran Kovačić” vodio je tribinu čiji je vrhunac bio poetski dvoboj legendarnog Josipa Severa i kasnijega generala Ivana Tolja.

Objavio je brojne pjesničke zbirke (”Sezona otrova”, “Između usana”, “Laku noć Garbo”…), a ljubitelje proze zadivio je romanom “Konstantin Bogobojazni”, koji je sam nazvao manjinskim. Roman u kojem su ispisane neke od najdirljivijih stranica novije hrvatske proze u Hrvatskoj je imao nekoliko izdanja, a preveden je na bugarski, ukrajinski i francuski.

Dobronamjerni i suptilni Simo volio je seks, a valjda je i seks volio njega, pa je na T-portalu vrlo otvoreno ljudima davao ljubavne i erotske savjete i tako izborio golemu blogersku popularnost. Bio je Simo bolji od vremena u kojem je živio.

Izvor: Vecernji hr Denis Derk

“ODABRANA DELA” LJUBOMIRA SIMOVIĆA

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

“Odabrana dela” akademika Ljubomira Simovića u 12 tomova predstavljena su u biblioteci Srpske akademije nauka i umetnosti. O Simovićevom delu govorili akademik Predrag Palavestra, prof.dr Jovan Delić i akademik Milosav Tešić.

“Beogradska knjigaobjavila je celokupno delo pesnika, dramskog pisca, esejiste, pripovedača, publiciste, književnog kritičara i analitičara Ljubomira Simovića.

Pored recenzenata, akademika Predraga Palavestre i profesora dr Jovana Delića, o Simovićevom opusu je govorio je akademik Milosav Tešić.

Iz tekstova recenzenata se mogla dobiti slika šta sadrži 12 impresivnih tomova, u opremi dostojnoj veličine i značaja Simovićevog raznovrsnog stvaralaštva.

Palavestra je stavio akcenat na autorovo javno i kritičarsko delovanje jer on je “svagda bio i ostao na vrelom poprištu društvenih zbivanja”.

Delić je dao pregled celokupnog Simovićevog dela, deleći ga na šest segmenata, naglasivši da su svi podjednako značajni i da ovakva odabrana dela “daju puni uvid u širinu, raznovrsnost, razuđenost i bogatstvo jednog moćnog opusa”.

Poezija kao središte


Akademik Tešić, Simovićev “sabrat” na planu poezije, napisao je studiju naslovljenu “Košava duva i u ‘Obećanoj zemlji’” u kojoj je prepoznao da je izvorište i utok svim Simovićevim literarnim delima poezija.

Ilustrujući to Simovićevim stihovima, on je govorio o pesnikovom odnosu prema dvema temama - boje i neprekidno praćenje godišnjih ciklusa u prirodi.


Simović je otkrio da je “pišući o poeziji, slikarstvu i pozorištu pisao o onom što voli”, a pišući o politici pisao je o onome od čega se branio.

Nabrajajući ličnosti i teme kojima se bavio, Simović je naglasio da je “svemu pristupao iz pozicije pesnika”.

“Pišući o slikarima i vajarima nisam se pretvarao u likovnog kriitčara ili istoričara umetnosti, pisao sam kao pesnik koji voli sliku i skulpturu”, rekao je Simović i dodao da se pišući o politici nije pretvarao “u političkog analitičara ili, još gore, političara”, već “kao pesnik koji se oseća dužnim da se javno usprotivi politici koja nas uvlači u sukobe sa susedima i svetom i sa samima sobom”.


“Bilo čim da sam se bavio, poezija je za mene uvek bila središte iz koga sve polazi, u kome se sve ukršta i na kraju sabira”, zaključio je Simović.


Izvor: Radio Televizija Srbije