Đule Van Gogh - FILOZOF SA GITAROM

Nebojša Đorđević    Muzika


Intervju: ZVONIMIR ĐUKIĆ

Zašto ne svirate nove pesme na koncertima?
Još nema potrebe, neka ih publika prvo presluša i zavoli.

Da li je istina da si redovan posetilac teretane?

Imam 43 godine, a tek sam pre nekoliko godina počeo da se ložim na trening. Telo mora da bude fit.

Čuli smo trač da si bio debeo kao dete. Da li je to istina?

Bio sam poprilično debeo.

Kako si smršao?

Došlo je do trenja između želja i realnosti, život je počeo da me pomalo nervira. Lako se istopiš kad u sredini u kojoj živiš ne možeš da postigneš svoje zamisli. Na kraju se forma istopi, a ostane samo suština (smeje se).

Da li si gitaru počeo da sviraš kao debljuca?

Gitaru sam počeo da sviram kao potpuno odlučan i odgovoran čovek. Dok sam bio mali i debeo, ustajao sam s klupe u parku da tražim mrave. Bio sam istraživač, a i hteo sam da se klupa malo odmori od moje mase.

Koliko ti prija činjenica da si frontmen?

Nije to ništa posebno. Celina te izgura da je reprezentuješ, a ti si njen srazmeran deo. Ponekad te činjenica da si frontmen može i sputati. To je odgovornost.

Hoćeš da kažeš da neodgovorni ljudi ne mogu da budu frontmeni?

Neodgovorni ljudi ne žive u skladu s prirodom i ne mogu da budu frontmeni. Frontmen je na granici između organizacije i improvizacije. Odgovornost je i osnova hedonizma, neodgovoran čovek ne može biti hedonista.

Da li naziv vašeg novog albuma “Kolo” ima veze s Teslom i sa strujnim kolom?

Taj album je pun slobode i simbolike, toliko da u njemu svako može da nađe šta mu treba. Naravno da ima veze i s Teslom, sa strujnim kolom. Simboliše i kolo, ljude koji se drže za ruke, zajedništvo, ples, muziku…

Da li si detinjast?

Kad dete izađe iz tebe, život postane teg, nestane sunce i sve je hladno kao sneg.

Je l’ tebi život postao teg?

Nosim se sa životom. Kad god čovek prestane da se nada, nađe u sebi neki eliksir koji ga podmladi i vrati dete u njemu.

Tebi to uspeva?

Da!

Šta bi uradio da imaš najnoviju “Mercedesovu” limuzinu?

Prodao bih je, a potom bih za sve pare kupio “trabante”, sve bi ih spojio u jednu veliku limuzinu koja bi se protezala od Zvezdare do Kalemegdana. Onda bih taj višak podelio s drugim ljudima. To je, na kraju krajeva, i suština. Ako imaš viška, podeli ga s drugima, inače nema uživanja. Ako očekuješ da dobiješ, moraš prvo da daješ.

Misliš li da ego i samoživost osujećuju umetnika?

Oduzimaju mu titulu i pravo da sebe zove umetnikom. Svakom umetniku treba da bude važno ne da ga ljudi pamte po imenu već po nekom delu. Ja bih voleo da mene ljudi pamte po nekoj pesmi.

Koliko ste kilometara prešli svirajući od grada do grada, od kontinenta do kontinenta?

Stotine hiljada kilometara i toga nismo bili svesni dok nam šuljevi nisu postali žuljevi. Mislim da smo jedini bend koji je iz Srbije išao u Australiju na dva dana. Beograd-Sidnej-Melburn-Beograd u jednom cugu. Sve zbog muzike.

Da li ti je u ona teška vremena sankcija i kriza padalo na pamet da prestaneš da se baviš muzikom?

Nije, zato što bi sebe uvalio u govna. U govnima smo bili i onako i to toliko dubokim da nijedna industrija obuće nije napravila dovoljno duboke cipele koje bi mogle po tim govnima da gazaju.

Koliko razumevanja imaš za ljude?

Mnogo, jer da bi bio hedonista, moraš biti tolerantan, razuman, u krajnostima odlučan i hrabar. Moraš biti vitez.

Za koga nemaš razumevanja?

Nemam razumevanja za smradove koji sede u ćoškovima svojih soba i samo kenjaju. Ljude koji ne umeju da se raduju nečijem uspehu, koji drže predavanja, a ništa u životu nisu uradili, niti se trude da urade. Svako ko se trudi može da uspe.

Hoćeš da kažeš da nisi ništa bolji od drugih ljudi?

Naravno da nisam. Radim normalno svoj posao, kao što neko vozi tramvaj ili peče hleb. Moja jedina prednost je u tome što ponekad provirim iz katodne cevi. Da sam fudbaler i da mogu na stadionu pred sto hiljada ljudi da izvedem neku majstoriju, ne bih se nikada slikao za novine ili televiziju. Tu se čovek pokazuje na delu.

Zašto ste dali bendu ime Van Gog?

Zbog njegove lucidnosti. Nadali smo se da će deo njegove karme preći i na nas.

Kako pravite pesme?

Dolaze same od sebe i mikad ne znaš kad da im se nadaš. Pesme nam se dešavaju u komadu. Van Gog od 1986. godine vežba svaki dan od osam sati ujutru. To nam je posao. Kao što neko ide u kancelariju, tako mi idemo na probu. Svaka proba se snima, preslušava…

Šta je s bivšim članovima Van Goga?

Često razmišljamo i kontaktiramo s ljudima koji su nekad bili članovi benda. Oni su bili i uvek će biti deo Van Goga. Mi smo bend napravili da bismo pobegli od stvarnosti i da bismo stvorili neki svoj svet. Niko u prvoj postavi benda nije imao uticajnog ćaleta ili kevu. Slava nam se desila sama od sebe.

Da li si uvek zadovoljan muzikom koju napraviš?

Kad budem bio potpuno zadovoljan, prestaću da sviram. Teško da će se to ikad desiti. Mi smo bend koji ni na jednom albumu nije pokazao da želi da koketira ili da se svidi publici. Muziku pravimo zato što je volimo. Jako smo ponosni i na ovaj novi album “Kolo”. Napravljen je s dečačkim zanosom.

Kako se desilo da album završi na remiksu u Njujorku?

Albumi su kao deca. Ne smeš da ih previše paziš i razmaziš jer će biti bolešljiva. Poslali smo album u Njujork na remiks i nismo se mešali čoveku u posao. Snimak je vraćen i jako smo zadovoljni. Nismo znali kako želimo da zvuči, a čovek je odradio fenomenalan posao. To je sinergija.

Koja ti je alternativa u slučaju da prestaneš da sviraš?

Alternativa mi je da počnem da sviram.

S obzirom na to da se baviš fotografijom, da li si nekad radio na nekom svom omotu za album?

Pristalica sam teorije da jedan čovek ne može i ne ume sve. Jedan čovek ništa ne može sam. Tim je presudan. Svako u timu zna gde mu je mesto, pa tako i ja. Umem da budem zahtevan, ali ljudi koji me znaju umeju i da me trpe.

Zašto si ošišao dugu kosu? Znamo da je bilo davno.

Ne znam, menjam se. Kad gledam neke svoje stare slike često me bude sramota. Sad sam zreliji.

Da li te je stvarno nekad sramota od sebe samog?

Jeste. Čovek koji nema stida nije čovek nego robot. Moraš imati svest o manama da bi osetio i svoje vrline. Nikad sebi nisam dozvolio da budem ponosan, niti da nekoga unizim. Živim od rada, a radim ono što volim. Stvarno ne znam šta bih još mogao od Boga da tražim. Možda da me posluži zdravlje.

Pun si energije, koliko često i dugo spavaš?

San je super stvar. U snu se često svađam sa sobom i svojom savešću. U snu sam spoznao neke svoje grehove prema prijateljima. Često se desi i da mi u snu padne na pamet neka ideja za pesmu.

Kako reaguješ na kritike?

Ako su upućene od upućenog, grade me. Uvek se okrećem prošlosti i tražim greške da bih znao kako da se postavim ubuduće. Pohvala čoveku godi, ali ga kritika gradi.

Da li si nekad poželeo da napišeš knjigu?

Imam ideju da objavim knjigu savršeno dizajniranih korica u kojoj će biti 357 praznih belih strana. Želja mi je da tiraž te knjige bude što veći i da ljudi u toj knjizi pišu svoje knjige.

Zašto baš 357 strana?

Odlično pitanje. Broj tri simboliše sveto trojstvo, broj tri je i simbol deteta. Mama je broj jedan, tata je broj dva, jedan i dva daju tri. Broj pet, predstavlja petokraku, simbol čoveka i naopakog čoveka, povezuje krajnosti. Broj pet je i mama, tata, dete, pas i kravata… Broj sedam, o njemu sam dugo razmišljao. Imam milion primera broja sedam: sedam sekretara SKOJ-a, Snežana i sedam patuljaka, sedmi sin sedmog sina, sedam kontinenata, sedam dana u nedelji, sedam zvezda vidljivih golim okom, “seven up” i na kraju “Kolo”, sedmi studijski album grupe Van Gog.

Misliš da će nam se svideti?

Nije bitno, nama iz benda se sviđa.

Izvor: Maximag co yu

U NEDELJU KONCERT GERIJA MURA

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Gitarista irskog porekla Geri Mur (Gary Moore) nastupiće u nedelju, 16. novembra, u Centru “Sava”, u okviru svetske turneje, na kojoj promoviše novi album “Bad For You Baby”.

Mur je počeo rano da svira, a prvu pravu gitaru dobio je sa 14 godina. Iako je, kao i mnogi, prvo bio posvećen rok en rolu, slušajući najpre Elvisa i Bitlse, nakon što je čuo izvođenje bluz gitariste Pitera Grina, Mur se okreće ovom žanru.

Mur tvrdi da se najbolje oseća dok svira bluz, iako se dobro snalazi u raznim muzičkim žanrovima.

Tokom karijere, duge više od tri decenije, svirao je u bendovima kao što su “Thin Lizzy” i “Colosseum II”, da bi 1979. godine započeo solo karijeru.

Njegov prvi hit te godine “Parisienne Walkways” dospeo je na vrh britanske top liste najboljih pesama tog meseca, a odlično je prihvaćen i album “Back On The Streets”.

Sledili su albumi “Wild frontier”, “Still got the blues”, nešto eksperimentalniji - “Dark day in paradise” i “Different beat”, zatim “Back to blues” i “Power of blues”, a njegov “Close as you get” smatra se najboljim bluz albumom 2007. godine.

Mur, koji se pokazao kao izvrsni muzičar sa autentičnim stilom, prošle godine je bio prinuđen da dvaput odloži svoj koncert u Centru “Sava”, da bi zatim nastupio na festivalu “Jelen pivo lajv” na Kalemegdanu.

Kod nas Mur dolazi nakon koncerta u Milanu, a svoju turneju nastavlja marta i aprila sledeće godine gostovanjima po gradovima Nemačke i Velike Britanije.

Koncert počinje u 20.30 sati, a karte se mogu naći na biletarnici Centra “Sava” i u Bilet servisu po ceni od 1.500 do 3.000 dinara.

Izvor: B 92

MADAGASKAR PREMIJERNO NA SRPSKOM

Mirjana Stanojevi?    Film

Holivudski animirani film “Madagaskar 2″ (Madagascar : Escape 2 Africa) sinhronizovan na srpski jezik biće premijerno prikazan 7. decembra u beogradskom Sava centru, najavio je distributer “Taramaunt”.

Kako se navodi, glas lavu Aleksu “kralju Njujorka” dao je Ivan Jevtović, hipohondričnoj žirafi Melmenu Nebojša Milovanović, Gloriju je sinhronizovala Katarina Žutić, a brbljivu zebru Martija Dubravko Jovanović.

U novoj avanturi vesele životinjske družine u neizvesnostima afričke divljine, mogu se čuti glasovi Feđe Stojanovića, Danice Maksimović, Mladena Andrejevića, Milene Dravić, Marka Markovića, Branislava Zeremskog i Dragana Vujića, koji je i režiser sinhronizacije.

“Među novim likovima u afričkoj avanturi je najpoznatiji zavodnik među nilskim konjima Moto Moto, kome glas daje Andrej Srećković iz benda ‘Sanšajn’ (Sunshine), a tu su i lemur Moris (Milan Antonić) i uglađeni batler majmun Mejson (Miroljub Turajlija)”, saopštio je “Taramaunt”.

Nastavak “Drimvorksovog” (Dreamworks) svetskog hita “Madagaskar” (2005) premijerno je prikazan u SAD 7. novembra i uprkos mlakim kritikama odmah je dospeo na prvo mesto liste najgledanijih bioskopskih filmova.

Glasove pozajmljuju holivudski glumci Ben Stiler (Ben Stiller), Kris Rok (Chris Rock), Dejvid Švimer (David Schwimmer), Saša Baron Koen (Sacha Baron Cohen) i drugi.

Izvor: B92/Beta

BIBLIOTEKA DECI

Vladimir S. Putnik    Kultura, Vesti

Sreda, 5. novembra, 2008. godine, u Sokobanji biti zapamćena po jednoj plemenitoj i hrabroj novini, koju je upriličila i režirala Narodna biblioteka “Srevan Sremac”. Reč je o književnoj večeri posvećenoj deci, našim najmlađim naraštajima, koji su i bili prisutni u najvećem broju sa svojim mamama, tatama i bakama. Deke nisu dovodili svoje unuke, oni igraju domine i šah, da ubiju dosadu, jer dugo već ne znaju šta će sami sa sobom, a kamoli sa unučićima?!

Rekli biste: književno veče k’o književno veče! Ali, nije tako! Ovo književno veče su obeležila deca-glumci, članovi Amaterskog “SB” pozorišta, iz Sokobanje. Nisu imali učešća neke čike i tete pesnici koji pišu poeziju ili bajke i priče za decu, već deca malo starija za one mlađe i mnogo mlađe.

Učenici šestog razreda osnovne škole, “Mitropolit Mihailo”, iz Sokobanje, Dragana Miletić - Gaga, Petra Jelesijević - Pepa i David Davidović - Dača, imali su ove večeri uloge veće nego što će ih ikada imati bilo koji pedagog koji radi sa decom i za decu! Sve titule i zvanja kojima su okićeni naši učitelji, nastavnici, profesori, sociolozi, psiholozi, vaspitači i mnogi drugi, samo su zrno peska u okeanu prema onome šta su mališanima dočarala - DECA!

- Za početak je planirano da književne večeri za decu priređuju deca, a kasnije ćemo videti. Ako se ukaže potreba uključićemo i starije, pesnike i glumce, a u Sokobanji ih ima puno. Književne večeri će se održavati svake srede, a cilj je da se deca približe što više biblioteci i čitanju knjiga, - kaže direktor biblioteke, Mirjana Jovanović.

Druženje dece sa decom je počelo tako što su glavni akteri, mali glumci u kostimima klovnova, takoreći na prepad ušli u prostoriju dečijeg odeljenja u biblioteci i sasvim profesionalno prezentovali deci kućni red biblioteke i ponašanje u njoj. Zatim su mališanima čitali bajke i priče i svi su pomno pratili besedovanje starijih drugara, u potpunom miru i tišini da je to i samim roditeljima bilo začuđujuće. Kako bi druženje bilo što uspešnije i edukativna namera postigla svoj cilj, od prisutnih je zatraženo da neko od njih ispriča neku priču, ako zna. Dvoje mališana se odvažilo i čuli smo, nama dobro poznate priče o Crvenkapi i vuku i Kozi i sedam jarića. Nije se sve završilo na tome, mali glumci su sa dečicom poveli razgovor o drugarstvu, poštovanju, kako međusobnom tako i prema roditeljima i starijima, o toleranciji i ravnopravnosti, što je na opšte iznenađenje izazvalo raspravu mališana sa glumcima. Verujem da su te večeri mnogi roditelji iz usta svoje dece čuli nešto, zašta nikada nisu bili zainteresovani.

Na kraju programa, koji je trajao nešto više od 30 minuta, što je sasvim dovoljno za dečicu pretškolskog uzrasta, sokobanjski književnik Jablanka Pavlović, je četvoro mališana nagradila, za strpljenje i pažnju, poklonivši im po jednu knjigu, zbirku pesama za decu “Raspust”, koju je letos objavila.

Direktor biblioteke, Mirjana Jovanović naglašava da je ovo inovacija u dosadašnjem radu biblioteke i da je veče uspelo. Prevashodno što su za glumce imali ultratalentovane Draganu, Petru i Davida. Ono što su ono večeras dočarali deci je jako lepo i deca su uživala.

Nadamo se da će tako biti i svih sledećih sreda, a biblioteka i njeni zaposleni na čelu sa direktorom zaslužuju svaku pohvalu.

NARODNA VEROVANJA I ZABLUDE - “DAN ZALJUBLJENIH”

Vladimir S. Putnik    Kultura

klikni dva puta u sliku

NARODNA VEROVANJA I ZABLUDE

Poslednjih dvadeset godina, sa padom komunizma, u našem narodu i pojedinim institucijama vlada mišljenje da se srpski narod “otreznio” i vraća svojoj veri. Pradedovskoj, svetosavskoj, pravoslavnoj veri. Istina, kao talas, pred kraj 20. veka srpski narod je navalio u bogomolje, porodice, mnoga udruženja, političke stranke, čak i državne institucije počeli sa da slave Krsnu slavu. U osnovne i srednje škole je vraćena veronauka i posmatrači sa strane bi rekli kako Srbi, konačno, žive pravim hrišćanskim životom. Ali, to je samo prividno. Činjenice su malo drugačije. Koliko se Bog trudi da naš narod verski opismeni, toliko se onaj drugi, Antihrist, upire da pomrsi konce i od Srba načini idolopoklonike i mnogobošce.

Svedoci smo, savremenici svih dešavanja, da elektronski i štampani mediji godinama već, predstavljaju i veličaju, ispred svih pravoslavnih i narodnih običaja, neke tuđe, srpskom biću strane i neprimerene, koji nemaju uporišta niti izvor u Bibliji, kako Starog, tako i Novog zaveta. Pored proslavljanja Nove godine, na koju smo se već primili i navikli, a koja vodi poreklo od rimskih bahanalija i saturnalija, kasnije festivala budala, na velika vrata se u srpsko pravoslavlje uvlače neki praznici i običaji koji to nisu. A sve pod ucenama: tolerancija, transparentnost, kompromis… Jedan od mnogih “praznika”, koji se zvučno reklamira u sredstvima javnog informisanja i mami mlade ljude da ga prihvate, je “Dan zaljubljenih”, 14. februara. O njemu će ovde biti reči.

“DAN ZALJUBLJENIH”

Da li vas je iko ikada učio o pravom poreklu Valentinovog dana poznatijeg kao “Dan zaljubljenih”? Znate li uopšte zašto toga dana trebate da praktikujete običaj razmenjivanja ljubavnih poruka? Da li ste se zapitali zašto praznujete “Dan zaljubljenih”, kada Biblija nigde ne spominje da je taj dan deo verovanja novozavetne Crkve? Od koga je nasleđen taj običaj i da li je on imalo hrišćanski? Pitanja su na koja ćemo odgovoriti ovim tekstom.

Paganski Rimljani su vekovima pre Hrista slavili 15. februar, razbludni idolopoklonički festival u čast Luperkusa, lovca na vukove. Taj razbludni praznik su zvali “Luperkalija”. Isto tako, običaj razmenjivanja ljubavnih pisama i ostala tradicija u čast oboženog herojskog lovca iz Rima, Luperkusa, bili su u staro vreme povezani sa paganskom praksom među mladima da nasumice sklapaju “ozbiljne” veze, u kojima je dolazilo do prostitucije. I danas srpsku omladinu “savetuju” da na taj dan sklapaju ozbiljne veze, jer je to moderna stvar, treba biti u TRENDU! A to je samo obnova jednog starog običaja koji je prenet iz rimskog festivala Luperkalije u mesecu februaru, u kome su se imena mladih žena stavljala u kutiju, a potom bi bilo izvučeno ime one “koju je htela sreća”.

Kada je car Konstantin proglasio Hrišćanstvo zvaničnom religijom Rimskog carstva, crkveni krugovi su razmatrali ukidanje tog paganskog običaja, ali Rimljani nisu hteli ni da čuju za takvu mogućnost. Zato je napravljen kompromis da praznik i dalje ostane, ali da se iz njega izbace prostački i razbludni obredi.Međutim taj praznik nije postao hrišćanski sve do dolaska pape Gelasija na vlast. Već 496. godine ovaj papa menja dan održavanja Luperkalije i umesto 15. februara uvodi da se taj praznik proslavlja na dan Svetog Valentina, 14. februara, (”Običaji i praznici širom sveta”, aut. Lavinija Dobler, str. 172). Valentin je bilo narodno ime u starom Rimu i roditelji su često svojoj deci davali to ime po čuvenom čoveku iz starog doba, a ta čuvena ličnost bio je lovac Luperkus.

Grci su Luperkusa zvali “Pan”, a Semiti su ga nazivali “Val”. Paganski bog “Val”, koga Biblija često pominje - predstavlja samo drugo ime za Nimroda, koji beše “dobar lovac”, (1. Mojs. 10 : 9). Kod Rimljana je lovac Nimrod ustvari Luperkus - lovac na vukove. Ime Valentin dolazi od latinske reči “Valentinus”, “Valens”, što doslovno znači: biti snažan, jak, moćan, silan. Kod nas u Starom zavetu izraz “silan lovac”, (1. Mojs. 10 : 9), je preveden kao “dobar lovac”, verovatno zato što se pridev “silan” učinio našem prevodiocu kao sinonim za dobar i uspešan, a i prethodni stih govori o Nimrodu kao “silnom na zemlji”. U staro vreme bila je poznata narodna izreka o Nimrodu da je “silan lovac pred Gospodom”. Nimrod je bio narodni heroj, narodni Valentin! Još su, dakle, drevni pagani odabrali dan Svetog Valentina kao slavu u čast Luperkusa ili Nimroda. Nema sumnje da je silni lovac na vukove Nimrod, izvorni Valentin! Nimrod je imao još jedno ime - “Sanktus”, ili “Santa” - koje znači “Sveti”. Takva titula bila je uobičajena za svakog boga-heroja. Zato nije nikakvo čudo što se rimska Luperkalija zove “Dan Svetog Valentina”! Nimrod- izvorni Sveti Valentin, bio je poznat i kao “Saturn”, rimsko-vavilonski bog koji se sakrio od svojih progonitelja. Latinska reč Saturn potiče od Vavilonaca koji su govorili semitskim jezikom, a znači biti skriven, sakriti se, potajno, krišom. Prema staroj tradiciji, Saturn (Nimrod) je pobegao od svojih progonitelja i sakrio se u Italiji. Apeninske planine su se u staro doba nazivale “planine Nembrodove”, odnosno Nimrodove. Nominalni Hrišćani, kasnije su za vreme cara Konstantina učinili Nimroda, (to jest, Svetog Valentina kod rimskih neznabožaca), crkvenim svecem koga su nastavili da slave, ali sada kao hrišćanskog mučenika.

Zašto su Rimljani odabrali dan 15. februara i noć 14. februara kao vreme za slavljenje Luperkusa - Nimroda? I po Starom, a i po Novom zavetu, zalaskom sunca je počinjao novi dan. Smatralo se da je Nimrod, odnosno Val - bog sunca starih pagana - rođen tokom zimskog suncostaja (solsticija). U staro doba suncostaj je padao na dan 6. januara, kada se i slavio Nimrodov rođendan. Kako se vreme dolaska suncostaja kasnije promenilo, proslava rođendana boga Vala (Nimroda) pomerena je na 25. decembar i danas je poznata po imenu “Božić”. Još jedna podvala paganskih Rimljana!

Po starozavetnom običaju majka i muško dete dolazili su na obred očišćenja četrdeset dana nakon rođenja deteta. Četrdeset dana nakon 6. januara, izvornog Nimrodovog rođendana, dolazi 15. februar, a to je praznik Luperkalija ili dan Svetog Valentina koji je počinjao da se slavi 14. februara uveče. Veruje se da se Nimrodova majka Semiramida očistila u taj dan i da se tada po prvi put pojavila u javnosti sa svojim novorođenim sinom. Semiramida i Nimrod su izvorni “majka i dete”. Nimrod ima još jedno ime- “Kupidon”, što znači “želja”, (Enciklopedija Britanika, odrednica Kupidon). Smatra se da je, kada ga je ugledala, Nimrodova majka osetila požudu prema svom sinu. Nimrod je postao čovek koga je priželjkivala, njen Kupidon, a kasnije i njen Valentin, silan lovac!

Veruje se da je Nimrodova majka bila toliko zla da se udala za rođenog sina! Staroegipatski spomenici sadrže urezane napise da je Nimrod bio “muž svoje majke”. Kada je porastao Nimrod je postao dete-heroj mnogih žena koje su za njim žudele. On je bio njihov Kupidon. Knjiga proroka Danila, (11 : 37), opisuje Nimroda kao ljubav žensku. Nimrod je kod mnogih žena izazivao ljubomoru, pa su se idoli kojima je predstavljan često nazivali “idoli od revnosti” (ljubomore), knjiga proroka Jezekilja, 8 : 5. Lovac Nimrod je takođe bio Valentin - silan heroj, svih tih žena! stoga nije uopšte čudno što su se pagani sećali svog herojskog lovca Nimroda ili Vala, tako što su jedni drugima slali ljubavne poruke i simbole u obliku srca, 14. februara uveče, pošto srca simbolizuju tog čoveka. I zato su Rimljani, a zatim i većina evropskih naroda - nabeđeni Hrišćani ili Hrišćani iz srebroljublja i koristoljublja, nametnuli prvo sebi samima taj praznik za proslavljanje, a sada bi da ga nametnu i ostalim narodima, pogotovo pravoslavnim!

Razmislite pravoslavni Srbi, vredi li zbog bilo kog paganskog praznika ili običaja, izgubiti dušu?!

Izvori: “ISKRA” - Birmingem, Biblija, Stari Zavet.
priredio: Vladimir S. PUTNIK