Projekat književnog kluba KNJAŽEVAC

ISTORIJA SRBA NA KAMENIM BELEZIMA U ALBANIJI

Ekipa užičkog Narodnog muzeja koju predvodi Bosa Rosić, etnolog, radi projekat „Srpska groblja i nadgrobni belezi“ u susednim zemljama

UŽICE – U okviru projekta Srpske akademije nauka i umetnosti „Položaj srpske nacionalne manjine u susednim zemljama“ ekipa užičkog Narodnog muzeja koju predvodi Bosa Rosić, etnolog, radi projekat „Srpska groblja i nadgrobni belezi“ u susednim zemljama, prenosi RTS.

Od predviđenih istraživanja u Mađarskoj, Rumuniji, Albaniji i Italiji, u celosti je završeno samo u Rumuniji, dok je letošnje predistraživanje u Albaniji, prvo takve vrste u toj zemlji, pokazalo da se u projekat moraju uključiti stručnjaci iz različitih oblasti – i zbog srpske istorije i zbog sunarodnika koji žive u Albaniji.

Smisao projekta užičkog Narodnog muzeja je čitanje srpske istorije sa kamenih belega, kakvih je u Albaniji vrlo malo zbog odluka nekadašnje vlasti da se poruše svi verski objekti.

Autorka projekta Bosa Rosić kaže da nadgrobnih spomenika ima, ali:

„Nažalost, kada je ukinuta ćirilica i kad su ukinute naše srpske škole u Albaniji, svi su morali da pređu na albanski jezik i pismo i na tim spomenicima koji su podizani kasnije samo je latinica. Umesto IĆ stoji Lj, a našli smo jedan spomenik pored jedne crkve koji je ispisan čistom ćirilicom, što znači da je tu bio srpski živalj.“

U nedostatku naučne građe, istraživačima užičkog muzeja su od neprocenjive koristi kontakti s članovima skadarskog Udruženja srpsko-crnogorske manjine „Morača – Rozafa“ koji, ohrabreni ovim prvim istraživanjima, zajedno podstiču i albanska i srpska nadležna ministarstva na sveobuhvatniji pristup stručnjaka različitih oblasti u ispisivanju srpske istorije na albanskom tlu.

Pavle Brajović (alb. Pavel Jakoja), predsednik Udruženja „Morača-Rozafa“ kaže da ima naznaka dobre saradnje između naučnih institucija, kao što su univerziteti u Beogradu, Skadru i Tirani:

„I politika se primakla Srbije i Albanije, što nama prija, to je izuzetno dobro za naše oživljavanje.“

Do nastavka multidisciplinarnog istraživanja, za koje treba prikupiti potrebna sredstva, Udruženje je – uz pomoć užičkih prijatelja, srpskog ministarstva za dijasporu i ministarstava kulture i prosvete – došlo i do udžbenika za organizovanje kurseva srpskog jezika i vraćanja ćirilice ne samo u skadarsku regiju, gde je najviše Srba, već i u oblastima na jugu Albanije, u Tirani i Draču.

Izvor: Glas javnosti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *