PRVIH DESET GODINA “VIKIPEDIJE”

Nebojša Đorđević   Kultura, Vesti

NJUJORK - “Vikipedija” i njeni korisnici planiraju da organizuju više od 300 proslava na šest kontinenata povodom desetogodišnjice te slobodne mrežne enciklopedije koja je postala internet gigant tako što je ponudila pristup informacijama po modelu koji svakome omogućava da uređuje njene članke. Godišnjica “Vikipedije” obeležava se 15. januara.

Ona će biti obeležena prigodnim okupljanjima ili mrežnim aktivnostima u SAD i u raznim gradovima širom Afrike, Azije, Australije, Evrope i Južne Amerike. Još, međutim, nije najavljena ni jedna aktivnost u Srbiji.

Da bi se olakšalo organizovanje proslava, otvorena je veb stranica www.ten.wikipedia.org na kojoj se svakodnevno najavljuju novi događaji.

Za jednu deceniju “Vikipedija” je promenila način na koji pristupamo informacijama na Internetu i učestvujemo u njihovom stvaranju.

Toliko se čita i u tolikoj meri je ispovezivana da se njeni članci, kojih ima oko 17 miliona, (od toga tri i po miliona na engleskom i preko 120.000 na srpskom) pojavljuju u samom vrhu rezultata gotovo svakog “Guglovog” pretraživanja.

Ta lokacija, koju vodi preduzimljivi Džimi Vejls, uporno odbija da se na njoj pojave bilo kakve reklame, zbog čega novac za svoj rad prikuplja donacijama. Poslednja akcija prikupljanja donela joj je 16 miliona dolara.

Sasvim očekivano, “Vikipediju” su tokom ovih 10 godina pratile i brojne kontroverze. Iako je osnovni cilj bio da svako može da menja sadržaj članaka, kontroverzne strane su često bile pod različitim nivoima zaštite kojima su izmene dopuštane samo proverenim korisnicima.

Neke su često privremeno zaključavane da bi se sprečio vandalizam i “uređivački ratovi”.

U članku posvećenom samoj “Vikipediji” o takvim pojavama između ostalog piše i da iako politika “Vikipedije” strogo nalaže mogućnost verifikovanja sadržaja i neutralnost gledišta, kritičari je optužuju za sistematsku pristrasnost i nedoslednosti (uključujući neopravdanu težinu koju pridaje popularoj kulturi) i tvrde da u svom uređivačkom postupku favorizuje konsenzus umesto verodostojnosti.

Na meti kritika su i njena pouzdanost i tačnost. Ostale kritike su mahom koncentrisane na njenu podložnost vandalizmu i ubacivanju sumnjivih ili neproverenih informacija, mada detaljna istraživanja ukazuju da je vandalizam u opštem slučaju kratkog veka, a istraživanje časopisa Nejčer pokazalo je da su naučni članci koje su poredili sličnog nivoa tačnosti s onima iz Enciklopedije Britanike i da imaju sličan procenat težih grešaka.

Izvor: Glas javnosti



Postavite komentar