ZATVORENE OLIMPIJSKE IGRE

Nebojša Đorđević   Vesti

Novi spektakl u Pekingu

Svečanom i spektakularnom ceremonijom zatvaranja završene su Olimpijske igre u Pekingu!

Ove 29. OI pamtićemo po mnogim stvarima, počevši od nezaboravnog otvaranja, preko niza fenomenalnih rezultata (oborena 43 svetska i 132 olimpijska rekorda), ulaska u legendu Majkla Felpsa, objedinjenja sprinterskih zlata uz svetske rekorde Useina Bolta, velikog rezultata Milorada Čavića, bronze Novaka Đokovića i naših vaterpolista, do novog spektakla 24. avgusta, ceremonije zatvaranja. Na prepunom “Ptičjem gnezdu”, pred više od 91.000 gledaca, organizatori su priredili novo čudo, fenomenalnom koreografijom sa više od 7.000 ljudi i brojnim vatrometima, a učešće u programu su imali Dejvid Bekam, Plasido Domingo, Leona Luis, Džimi Pejdž, Song Zujing i mnogi drugi.

Gledaoce je najviše zadivio neopisivi “Toranj uspomena”, ugašena je olimpijska vatra, pa je zvanično je počelo i odbrojavanje do Londona 2012. godine, kada je gradonačelnik Pekinga Guo Jinglong predao olimpijsku zastavu gradonačelniku Londona Borisu Džonsonu, koji će imati težak zadatak da zaseni 29. OI. Sve je završeno novom salvom svetlećih raketa u nebo iznad Pekinga.

“Pokazali ste nam ujedinjujuću snagu sporta. Olimpijski duh živi u toplom zagrljaju rivala iz zemalja u konfliktu. Zadržite taj duh i kada se vratiti kući”, rekao je predsednik MOK Žak Rog misleći na zagrljaj Nine Salukavadze iz Gruzije i Ruskinje Natalije Paderino posle osvajanja zlatne, odnosno srebrne medalje u streljaštvu.
“Svet je se malo više upoznao sa Kinom, a Kina se upoznala sa svetom. MOK i Olimpijske igre ne mogu da suverene zemlje primoraju na promene ni da reše sve bolesti sveta. Ono što možemo, i što radimo, jeste da doprinosima pozitivnim promenama”, rekao je Rog i pozvao mladost sveta da se za četiri godine okupi u Londonu.

Domaćini, koji su zadivili sve nivoom organizacije, uspeli su i da prvi put u istoriji budu najbolji po broju zlatnih medalja. Kina je na Olimpijskim igrama u Pekingu prvi put u 112 godišnjoj istoriji najveće svetske sportske smotre zauzela prvo mesto po broju zlatnih medalja (51) i time na drugo mesto potisnula sportiste SAD, koji su osvojili ukupno 46 najsjajnijih odličja. Kinezi su prvi “zalet” ka najvišem stepeniku osvajača medalja ostvarili na Igrama u Barseloni 1992, kada su bili četvrti.

Na sledećim Igrama u Atlanti 1996. zauzeli su identičnu poziciju, da bi na Igrama u Sidneju 2000. skocili na treće mesto sa ukupno 28 zlata, iza SAD (38) i Rusije (32). U Atini pre četiri godine Kinezi su napravili pomak za još jedno mesto i Igre završili kao druga najuspešnija nacija sa 32 zlata, četiri manje od SAD. Kineska zlatna “žetva” druga je najbogatija u istoriji Igara. Samo sportisti bivšeg Sovjetskog Saveza su bili uspešniji sa 54 zlata osvojena na Igrama u Seulu 1988. godine.

SAD su i dalje najuspešnije u istoriji Igara, pošto su na 15 od ukupno 26 do sada održanih Igara osvojile najveći broj zlatnih medalja. Na drugom mestu je bivši SSSR (6), a po jednom su dominirale Francuska, Velika Britanija, Nemačka, Zajednica nezavisnih zemalja (naslednica SSSR-a) i sada Kina.
Sledeće Olimpijske igre su 2012. u Londonu.

Izvor: Blic Online , Foto: Reurers



Postavite komentar