Nebojša Đorđević (05.03. 1960. Knjaževac, osnovnu školu i gimnaziju pohađao u Knjaževcu, a pravo studirao na niškom Univerzitetu. Piše pesme,kratke priče,pripovetke i haiku. Objavljivao je u više kjiževnih časopisa i listova. Učesnik je više pesničkih susreta i kulturnih manifestacija. Dobio je više nagrada za poeziju i kratku priču. Osnivač je Društva za stvaranje oblika (DRUOS) i utemeljitelj Vartolomejskog književnog konkursa. Poezija mu je prevođena na engleski, francuski,bugarki i italijanski jezik. Član je Udruženja književnika Srbije u Beogradu.
Objavio je pesničke zbirke:
Atlas mojih svetova /Bagdala – Kruševac,2000./
Dolaze Samarićani /Bagdala – Kruševac,2001./
Brod koji(m) sanja(m) /Art grupa Akt – Valjevo, KK Branko Miljković -Knjaževac, 2003./
Antologija savremene poezije knjaževačkih pesnika / KK Branko Miljković -Knjaževac, 2003./
Hic Rhodus,hic salta /Familet – Beograd, 2006./
NOĆ
Svetle je dok širi svoju senku
kroz tajanstvene prozore i adrese,
ulazi u parkove, ruševine,
šume, srca, zebnju…
Silazi na nebo,
raste u svakom od nas,
utorkom i nedeljom,
svakim danom, bez izuzetka.
Crnja je od ugljena
i neverovatnih napuštanja,
tamnija od izgubljenog poverenja,
novih nesreća…
Govori tminom,
vidi se kao teskoba:
Svetle je zbog neizbežnih
dolazaka i izlazaka iz rotacije:
Dobar dan!
Do – bar dan.
DOBAR DAN.
4 Responses
Dobar dan !!!
Pomalo tamno i teško, ali nas pesnik ne ostavlja u potpunom mraku i beznadju. Rekla bih, svestan je tmina od napuštanja, nepoverenja; nepojmna i tajanstvena noć širi se „kroz tajanstvene prozore i adrese“,ulazi u parkove, ruševine(ruševine nude uvek toliko asocijacija,ponegde i u ponečemu protivrečnih,one su i simboli nestanka, a ipak i znak trajanja, sećanja na lepše i sretnije i opstanka uprkos, ali uvek nose crtu slutnje, potrebu opreza) sve to srce pritiska, a razum pesnikov prima i poima kao nešto protiv čega se ne da izboriti… Ali ima snage i energije da se nastavi i to vrlo jednostavno saopštava svakodnevnom frazom, koju tako često izgovaramo bez razmišljanja “ dobar dan“…koju zatim deli na „do“ ukazujući na dan, svetlo, svitanje, prevladavanje noći, kao odrednicu i „bar“ sugerišući čitaocu da je „bar“ nešto oslonac, dobitak, postignuće… Potom opet, „dobar dan“ na kraju pesme, znak za nebrojeno mnogo mogućnosti, ali svih svetlih, uznositih, optimističkih…
Dobra je, Nebojša!
Laku noć!
Sto dolazis noci crna i hladna
kad opet moras u drugi dom
ni danu ti se vise ne nadaj
duboko zivis u srcu mom……….
Lepa je pesma i veoma ekspresivna.
Alex