Projekat književnog kluba KNJAŽEVAC

ELEKTRONSKO NASILJE POSTAJE SVE VEĆI PROBLEM ZA MLADE U SRBIJI

Mladen Lazić, koordinator projekta „Sajber buling nije mit“ kaže za „Borbu“:

Elektronsko nasilje postaje sve veći problem za mlade u Srbiji. Pojam „sajber buling“ predstavlja vršnjačko zlostavljanje elektronskim putem, najčešće preko mobilnog telefona ili interneta. Ovaj oblik nasilja koji se u zadnjih nekoliko godina pojavio i postao pravi „hit“ među maloletnicima u svetu, a sve je više prisutan i u Srbiji.

Sajber buling je, na žalost, i kod nas uzeo maha tako da veliki broj srednjoškolaca ima neko saznanje, iskustvo ili su bili svedoci takvog čina zlostavljanja koje postaje zaista veliki problem za mlade“ – kaže za „Borbu“ Mladen Lazić, koordinator projekta“Sajber buling nije mit“ i član udruženja građana „SPOT“ koje je u Subotici organizovalo seminar za srednjoškolce i pokrenulo kampanju zaštite maloletnika od sajber zlostavljanja.

Prvi deo kampanje održan je juče u Subotici. Mladi ljudi koji su učestvovali na seminaru i članovi SPOT-a izveli su performans i delili nalepnice i informativni materijal s ciljem da pošalju poruku lokalnoj zajednici i vršnjacima i da skrenu pažnju na značaj prevencije sajber bulinga i adekvatnu intervenciju da se, ukoliko dođe do takve pojave, ona ne širi dalje.

Lazić objašnjava da je na samom početku projekta rađeno istraživanje na uzorku od 200 mladih koje je sprovedeno u tri subotičke škole.

„Obrada podataka je još uvek u toku i očekujemo da će se krajem meseca znati rezultati. Ali ono što smo dobili kao informaciju od mladih ljudi na dva treninga, održana krajem maja i početkom juna, jeste da je sajber buling ili elektronsko zlostavljanje i te kako prisutno u našoj sredini i postaje veliki problem za mlade upravo zahvaljući tome što svaki mladi čovek ima mobilni telefon preko koga može u svakom trenutku da snimi nekoga ili nešto što je neprikladno. Moramo priznati da nas je ono što smo čuli donekle i zaprepastilo jer su učesnici treninga u Subotici izneli dosta primera sajber bulinga kojima su bili izloženi oni sami ili njihovi vršnjaci, a mislim da je slična situacija i u drugim gradovima u Srbiji“, ukazuje Lazić napominjući da su neki primeri bili i te kako brutalni.

Kao jedan od potresnih primera koje su čuli, naš sagovornik navodi slučaj kada su devojke iz srednje škole fizički zlostavljale vršnjakinju koja im se nije sviđala jer je, po njihovom mišljenju, bila previše simpatična. Udarale su je dok je to neko snimao a onda su snimak pokazale toj devojci i pitali je – da li je sada toliko simpatična.

„Ima dosta primera kada grupa vršnjaka maltretira jednog i sve to snime i postave na ‘jutjub’ ili neki drugi sajt. Pored toga, mladi su iznosili primere koje ne možemo okarakterisati kao tipičan sajber buling, ali bilo je slučajeva da su upućivane konkretne pretnje preko mobilnih telefona. Jedna devojka koja je bila na treningu ispričala je da joj je druga devojka, koja se predstavila kao prijateljica njenog bivšeg momka, pretila da će je izbosti nožem. Pretnje su trajale duži vremenski period i ta devojka je počela da se plaši odlaska u školu i u kraj gde je izlazio njen bivši momak i njegovo društvo. Bilo je primera i da se snimaju mladi u svlačionici pa se taj snimak prosleđuje dalje“, navodi naš sagovornik, napominjući da posledice „sajber bulinga“ znaju da budu i te kako velike.

On objašnjava da se nasilje među vršnjacima, osim direktnim i fizičkim putem, dešava i pomoću nekih novih tehnologija -mobilnih telefona i interneta. Sajber buling se izvodi oblicima komunikacije u kojima identitet počinitelja može da bude skriven i mladi ljudi ne mogu da vide ko je sa druge strane.

„Sajber buling se dešava takvom brzinom da je teško adekvatno odgovoriti na njega. Kada stigne poruka mobilnim telefonom ili preko interneta koja, na neki način ugrožava drugu osobu, jedna od mogućnosti je da se takva poruka ne šalje dalje. Potrebno je osobu koja je žrtva sajber bulinga obavestiti šta se dešava, jer se često događa da ona i ne zna da joj se nešto dešava „iza leđa“ i kada čuje za to javljaju se još gore posledice“, objašnjava Lazić.

On napominje da, za razliku od drugih oblika zlostavljanja, „sajber buling“ nema određenih obrazaca o prepoznavanju žrtve i dodaje da svako može da bude meta ove vrste maltretiranja. Lazić kaže da su prilikom pripreme projekta primetili da u Srbiji, kada je vršnjačko nasilje u pitanju, postoje škole bez nasilja i taj program se sve više razvija. Ali, prema istraživanju koje je radilo Udruženje, rešavanje problema elektronskog zlostavljanja nije prioritet u školama.

Ne vidim da za sada ima adekvatnog odgovora na ovaj vid zlostavljanja“, ukazuje Lazić naglašavajući da su mladi ljudi, koji su prisustvovali treninzima i te kako zainteresovani za ovu temu, puni su inicijativa, ideja i želje da rade na rešavanju ovog problema što je dodatni motiv za ljude u Udruženju „SPOT“ . Naš sagovornik kaže da je samo Subotica obuhvaćena ovim projektom, ali da se jedan broj ljudi iz Niša i Beograda, koji su preko interneta saznali za projekat, već interesovalo o tome da li postoji mogućnost da se nešto slično organizuje i u njihovim gradovima.

„To za sada nije moguće, ali trebalo bi ohrabriti i druge organizacije da se bave ovom problematikom, a naravno i mi ćemo se potruditi da ubuduće pripremimo neke druge projekte i da širimo polje delovanja“, zaključuje Lazić.

Posledice „sajber bulinga“

Posledice nasilja preko Interneta katkad mogu biti ozbiljnije od onih prouzrokovanih međuvršnjačkim nasiljem u stvarnim situacijama. Naime, publika preko Interneta je mnogo šira od one na školskom igralištu ili u razredu. Uz to, kod nasilja na Internetu postoji snaga pisane reči, jer žrtva može svaki put ponovno pročitati šta je nasilnik o njoj napisao te ponovno proživljavati bol, a u verbalnom obliku uvrede se lako mogu zaboraviti. Pisana reč deluje konkretnije i realnije od izgovorene. Osim toga, teže je pobeći od takvog oblika zlostavljanja, jer kompjuter ili mobilni telefon se najčešće nalaze kod kuće.

Tinejdžeri katkad zaboravljaju, pogotovo kad je reč o blogovima, da bilo šta objavljeno na Internetu ima neželjenu publiku, a time i neželjene posledice, koje u ekstremnim slučajevima mogu dovesti i do destruktivnog ili autodestruktivnog ponašanja, pa čak i samoubistva.

Šta sve obuhvata elektronsko zlostavljanje

Internet je otvorio mogućnost za uznemiravanje putem elektronske pošte, čata ili blogova. Mobilni telefoni mogu poslužiti za snimanje, slanje uvredljivih sms-ova ili pozivanja, a sve s ciljem uznemiravanja žrtve, u svako doba, na svakom mestu, velikom brzinom. Međuvršnjačko nasilje putem interneta uključuje podsticanje grupne mržnje, napade na privatnost, uznemiravanje, uhođenje, vređanje, nesavestan pristup štetnim sadržajima te širenje nasilnih i uvredljivih komentara. Može uključivati slanje okrutnih, zlobnih, ponekad i pretećih poruka, kao i kreiranje internetskih stranica koje sadrže priče, crteže, slike i šale na račun vršnjaka. Takvo se nasilje odnosi i na slanje fotografija kolega, traženje ostalih da ih procenjuju po određenim karakteristikama, odnosno da glasaju za osobu koja je, na primer, najružnija, najnepopularnija ili najdeblja u školi. Deca ponekad na određenoj popularnoj internetskoj stranici traže od ostalih da navedu osobu koju najviše mrze te da o njoj napišu nekoliko reči, a sve s ciljem da žrtvu osramote pred što većim brojem ljudi. Nasilje na Internetu uključuje i „provaljivanje“ u tuđe adrese elektronske pošte, te slanje zlobnih i neugodnih sadržaja drugima.

Devojčice češće žrtve, ali i češći nasilnici

Iako je sprovedeno malo istraživanja na temu međuvršnjačkog nasilja putem Interneta, rezultati su vrlo zanimljivi. Naime, čak 18 odsto dece od 12 do 14 godina bilo je žrtva nekog oblika nasilja preko Interneta, a 11 odsto njih izjasnilo se kao „internet-nasilnici“. Od dece koja su bila izložena učestalom nasilju na Internetu, njih 62 posto izjavilo je kako je nasilnik bio njima poznata osoba ili čak drug iz razreda. Uz to, devojčice su češće žrtve, ali i češći nasilnici na Internetu od dečaka. Svaka peta djevojčica i svaki šesti dečak od 11 do 13 godina u Velikoj Britaniji bili su žrtve sajber bulinga, pokazalo je najveće takvo istraživanje sprovedeno na 11.227 dece. Budući da ne postoji standardna definicija za elektronsku agresiju niti za njene sastavnice, pravi je izazov kvantifikovati taj problem. Na primer, jedno istraživanje sprovedeno 2006. godine, pokazalo je da je 29 odsto mladih bilo zlostavljano putem Interneta. Definicija sajber bulinga u tom istraživanju podrazumevala je ometanje nekoga putem Interneta, zlobno zadirkivanje, vređanje i pretnje. Istraživanje sprovedeno 2007. godine na Internetu pokazalo je da je 43 odsto adolescenata od 13 do 17 godina 2006. godine doživelo sajber buling. Definicija sajber bulinga u tom istraživanju podrazumevala je korišćenje Interneta, mobilnog telefona ili druge tehnologije da bi se slale poruke ili slike s namerom da se neko osramoti ili da mu se nanese bol.

Deca na netu glumila pedofile

Predstavnici britanske policije došli su, početkom ove godine, do saznanja da se određeni broj učenika osnovne škole u uzrastu od samo deset godina na popularnim internet sajtovima za druženje pretvara da su pedofili, a sve kako bi zastrašili svoje vršnjake. Portparol policije upozorio je roditelje da prate navike svoje dece na internetu jer su primetili ovaj novi izopačeni trend među klincima. Upozorili su i da njihovu decu na internetu vrebaju i pravi bolesnici, a ovo je prvi put da su zabeležili ovakav oblik sajber zlostavljanja među decom.

Izvor: Borba Ankica Nenova-Borovčanin

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *