Kome naplaćuje danak tržišna utakmica kulturnih ustanova
Tek što je slučaj Narodno pozorište delimično skinut s dnevnog reda odlukom Predraga Ejdusa da podnese ostavku na upravničko mesto, u očekivanju koga će ministar kulture Nebojša Bradić postaviti na isto, moglo bi doći do novog slučaja. Ukoliko direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac zaista podnese ostavku – kao što najavljuje u pismu Vladi Srbije, ministrima, predsedniku Srbije – zbog teške materijalne situacije kuće na čijem je čelu, a koja je po svim umetničkim kriterijumima uspešna. Reč je o kući koja je poslednjih godina stekla renome i u regionu, „čiji su svi koncerti rasprodati godinu dana unapred, što bi trebalo da bude solidna osnova za optimizam da će Vlada Srbije pronaći rešenje”.
„U vremenu koje do temelja potresa ekonomska kriza, kao i u vremenu blagostanja, najveće domete postižu institucije u kojima do izražaja dolazi kompetentnost, sposobnost, ali i posvećenost onih koji te institucije vode. Tržišna utakmica najpre naplaćuje danak onima koji svojim neprihvatanjem ili nerazumevanjem realne situacije ne postižu očekivane rezultate, prebacujući krivicu i odgovornost na druge.” Ovim rečima ministar kulture i medija počinje saopštenje pod nazivom „Ustanove kulture u tržišnoj utakmici” inicirano nedavnim nesuglasicama u Narodnom pozorištu, ali i pismom Ivana Tasovca koji upućuje direktne zamerke rečima da „Vlada Republike Srbije i Grad Beograd nisu adekvatno vrednovali rad i napredak zaposlenih u našem najelitnijem orkestru. Prihvatajući sa strpljenjem raspored budžetskih sredstava u proteklih osam godina (i za razliku od mnogih drugih, poštujući koeficijente prilikom isplate plata zaposlenih), došli smo u situaciju da su primanja naših najboljih muzičara manja nego u drugim ustanovama”.
Ivan Tasovac za „Blic”
Para ima, prioriteta nema
– U potpunosti se slažem sa izjavom ministra Bradića da postoji izvestan broj nesposobnih menadžera u kulturi, kao što pretpostavljam da se on slaže sa mnom da postoji i određen broj onih uspešnih. Problem je što Vlada Srbije ima isti tretman i prema jednima i prema drugima. Da su kojim slučajem religiozni za slavu bi izabrali „Svetu Uravnilovku”. Takođe se u potpunosti slažem da ne treba probleme rešavati preko grbače poreskih obveznika. Smatram da je jedan od ključnih problema upravo to što novca u kulturi ima dovoljno, ali nema kriterijuma ni prioriteta po kojima se on raspoređuje. Generalno, ima uspešnih direktora, a vreme će pokazati ima li uspešnih ministara – komentar je koji smo povodom ministrovog saopštenja, na naše uporno insistiranje, uspeli da dobijemo od direktora Beogradske filharmonije.
U ministrovom saopštenju još stoji da „vreme sveopšte krize, osim toga, zahteva maksimalnu požrtvovanost i spremnost na odricanje od svih, a naročito od onih koji su na čelu kulturnih institucija. Uspešni i društveno odgovorni direktori ustanova kulture treba da daju rešenja i stvaraju modele koje i drugi mogu koristiti u svojoj praksi. Kod nas postoje ustanove u kojima je direktor u stanju da sa mnogo manje sredstava oblikuje poželjan radni ambijent, i da, uz razumevanje otežanih uslova, donese socijalno relevantne rezultate. Ali postoje i ustanove čiji direktori svoju menadžersku nemoć pokušavaju da maskiraju isključivo pritiskom na džep poreskih obveznika, a ukoliko u tome ne uspeju, očekuju rešenja od viših instanci i prebacuju sopstvenu odgovornost na njih.”
Ivan Tasovac svakako ne spada u menadžere koje treba prozivati na bilo kojoj osnovi jer su rezultati Beogradskoj filharmoniji evidentni. Zato i reaguje zbog nepravde prema kolektivu koji uspešno vodi.
„Prosečna plata u BF je 38.000 dinara, porodice zaposlenih ne mogu da prežive, te je moja moralna obaveza da, ukoliko se do kraja februara ne pronađe rešenje, podnesem ostavku i o razlozima obavestim javnost.”
Činjenica je da je BF imala niz kvalitetnih sezona, da se u ovoj kući racionalno posluje („ne pravimo milionske dugove”, kako kaže Tasovac), da je orkestar postao brend, da je uspeo da zauzme lidersku poziciju na kulturnoj mapi regiona.
„Suma potrebna na godišnjem nivou za sto odsto povećanje plate svih zaposlenih u Filharmoniji je manja od one kojom je Republička izborna komisija nagrađena za svoj rad”, kaže dalje Tasovac, insistirajući na tome da problem nije ekonomske već političke prirode i na kraju postavlja nekoliko pitanja. „Da li Republika Srbija i grad Beograd imaju potrebu za jednom evropski uspešnom institucijom ili će kriterijum podrške i dalje biti dnevnopolitički interes, populizam i namirivanje partijskih poslušnika? Da li će razvijati svoje institucije ili finansirati privatne firme koje se bave organizacijama kulturno-umetničkih priredbi?”
Od ministra Bradića, nažalost, nismo dobili dodatnu izjavu povodom stanja u Beogradskoj filharmoniji, osim da će o tome direktno razgovarati sa Tasovcem.
Izvor: M. Marjanović -Blic Online