Kada bih se ponovo rodila ponovo bih bila glumica, kaže Kapitalina Erić sećajući se svoje bogate umetničke karijere
„Joj, moram da sredim frizuru, šta da obučem” spontano je izgovorila Kapitalina Erić, glumica koja je proteklih decenija svoje emocije i energiju nesebično poklanjala publici u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, kada smo joj najavili posetu.
Da ova divna glumica, i pored toga što ulazi u desetu deceniju života, lepo izgleda i drži do sebe uverili smo se proteklih dana u Domu penzionera Voždovac, gde trenutno živi. Trag opojnog mirisa francuskog parfema vodio nas je do njene sobe na prvom spratu, koju deli sa cimerkom Vukicom Stokić. Atmosfera u sobi prijatna, tu je televizor, mini-kuhinja, na zidu tri Kapitalinine porodične fotografije, cveće. Spremljeno je i malo posluženje: slavski kolači i kafa.
Karakterističan osmeh Kapitaline Erić govori nam da je u dobroj formi:
– Vole ovde da me vide doteranu, a tako sam i navikla da živim. Sredim se, namirišem i stavim karmin, onako bez ogledala.Ogledalo mi ne treba, celog života sam se šminkala bez njega. Da skinem naočare – pita Kapitalina našeg fotoreportera, i dodaje:
– Devedeseta je meni. Svega se sećam. Ovde mi je lepo, dobro me paze, imam društvo. Svaki dan se čujem sa Marijom Crnobori. Bile su nam u gostima Jelena i Ivana Žigon, navraćala je i Rada Đuričin. Uvek se odazovem pozivu da govorim, recitujem, imamo i svoje predstave. Govorim im Andrića, narodne priče i pesme, pevam ruske pesme koje sam naučila još od majke koja je bila Ruskinja. I ja sam rođena u Sibiru, ali su me kaobebu kroz Rusiju, preko Baltičkog mora, Nemačke, Austrije, Maribora, doneli do Zvornika – kaže umetnica.
Kada bi se ponovo rodila, Kapitalina Erić odlučno kaže da bi ponovo bila glumica. Učitelj u bosanskom selu Tršiću je primetio njen glumački dar. Popeo bi je na svoju katedru da recituje, i govorio joj: „Znaš Kapitalina, ti treba da budeš glumica”.
– A ja ne znam ni šta je to, nisam u svome selu videla ni glumce ni pozorište! Vratim se kući i kažem roditeljima da mi je učitelj rekao da treba da budem glumica. „Za žensko dete je varjača”, strogo je komentarisao otacAleksa,ali majka Filisata, Ruskinja, znala je koliko je to lepo. U Sibiru, na sankama, svake subote je odlazila u obližnju varoš u teatar.
– Imala sam maminu podršku. Želela sam da idem dalje u školu, pa me je tako starija sestra Marija povela kod sebe u Beograd. Drugarica koja je išla sa mnom u Građansku školu obavestila me je da je raspisan konkurs za glumce. Javilo se nas 200 kandidata, odabrano je 20. Recitovala sam Šantića! – priča nam Kapitalina Erić.
Sećanja naviru. „Mogla bih”, dodaje, „da pričam koliko god želite”.
– Davne 1947. godine odvedu me u Bosansku Krupu da snimam film „Živjeće ovaj narod”, za koji je scenario napisao Branko Ćopić, u režiji Nikole Popovića. Stiže mi telegram, obaveštavaju me da moram da se vratim u Beograd jer sam angažovana u novom Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu. Skupilo se nas šezdesetak glumaca iz Ljubljane, Zagreba, Sarajeva, Skoplja, Beograda, Niša. Probrani glumci. Onda nas je ostalo samo petoro: Marija Crnobori, Mira Stupica, Branka i Mlađa Veselinović i ja – priča naša sagovornica.
Priseća se Kapitalina Erić „Rodinog” pozorišta, toga kako je upoznala Gitu Predić i Branislava Nušića, Ivu Andrića, Krležu, Tita… kako su sve glumice u JDP-u bile zaljubljene u šarmantnog Matu Miloševića i koliko je bio lep Stojan Cole Dečermić.
– Želela sam da igram „Gospođu ministarku” ali tu ulogu nikada nisam dobila. Joj, što sam volela Varju u Čehovljevom „Višnjiku”, Agafju u Gogoljevoj „Ženidbi”, a posebno Taisju u „Jegoru Buličovu” Gorkog…
U lepoj uspomeni ostalo je Kapitalini Erić gostovanje JDP-a u Rusiji:
– Umro Staljin, Tito se pomirio sa Hruščovim. Kada se države pomire, prvo kao delegacije šalju nas glumce ili sportiste da uspostavimo veze. Odlazimo na gostovanje u Rusiju. Što su nas gostili. O Bože! Za crni kavijar sam znala, ali crveni nisam nikad videla. I za doručak su nam ga davali – priseća se.
Iza Kapitaline Erić je ogromno životno i pozorišno iskustvo. Deliće svog življenja zapisala je u autobiografskoj knjizi „Od Sibira do Cvetnog trga”. Iščekuje kćerkin dolazak iz Londona, čita knjige, evocira uspomene i mirno provodi svoje dane.
– Mislim da je glumački zadatak, naša misija, da učimo mlade ljude lepom govoru. Danas na svakom koraku čujete psovke. Za mene je to osiromašenje duha, to bih izbrisala. Preporučila bih im da se više bave lepim srpskim jezikom i da obrate pažnju na dikciju, na način govora – kaže na kraju razgovora Kapitalina Erić.
Izvor: Borka Trebješanin – Politika