Film Brajana Singera Operacija Valkira stigao je i pred bioskopsku publiku u Srbiji. Ovaj istorijski triler donosi priču o hrabrom nemačkom pukovniku koji je bio na čelu pokreta spremnog da svrgne nacistički režim i okonča rat. Ozbiljno ranjen u borbi, pukovnik Štaufenberg vraća se iz Afrike da bi se pridružio nemačkom pokretu otpora i pomogao u kreiranju Operacije Valkira – kompleksnom planu po kome bi vlada iz senke zamenila Hitlera posle njegove smrti. Sudbina i slučajnost će se isprepletati i Štaufenberg će biti postavljen u dvostruku ulogu – ne samo da će biti izabran da predvodi državni udar i ostvari kontrolu nad tzv. centralnom vladom već će on lično morati da ubije Hitlera! Pored Toma Kruza u ulozi Štaufenberga, u filmu igraju i Kenet Brana, Tom Vilkinson, Bil Naji, Patrik Vilson, Stefan Fraj…

Pukovnik Štaufenberg odani je oficir koji voli svoju zemlju, a bio je primoran da s užasom posmatra kako Hitlerov uspon dovodi do Drugog svetskog rata. Nastavio je svoju vojnu službu, sve vreme se nadajući da će pronaći način da zaustavi Hitlera pre nego što Evropa i Nemačka budu uništene. Shvatajući da vreme ističe, Štaufenberg odlučuje da mora sam preduzeti nešto i 1942, na sopstvenu inicijativu, pokušava da ubedi visoke oficire na Istočnom frontu da se suprotstave Hitleru i zbace ga s vlasti. Godine 1943, oporavljajući se od povreda iz borbe, Štaufenberg se udružuje s civilnom antihitlerovskom zavereničkom grupom sačinjenom od ljudi skrivenih na najvišim položajima…

Da bi oživeo priču o ljudima koji su se spremali da ubiju Hitlera, reditelj Brajan Singer došao je u situaciju da ponovo sarađuje sa scenaristom Krisoferom Makvorijem (sarađivali u vreme kad je sniman film Dežurni krivci). Naime, u zimu 2002, Kristofer Makvori bio je u Berlinu zbog istraživanja za potrebe jednog drugog projekta, kad je, tokom razgledanja grada, naišao na ulicu nazvanu po Klausu fon Štaufenbergu. Tamo je video i spomenik pokretu otpora, koji ga je duboko dirnuo. „Berlin je grad spomenika“, rekao mu je vodič, „ali ovo je jedini spomenik Nemcu koji je služio u Drugom svetskom ratu“. „Naravno, želeo sam da znam više“, kaže Makvori, „bila je to vrlo kompleksna priča koju većina ljudi izvan Nemačke nikad nije čula, priča koja je otkrivala da je bilo različitih vidova otpora i da nisu svi Nemci podržavali Hitlera, uključujući i ljude u vojsci!“.

Makvori još objašnjava: „Želeli smo da bude jasno da nije bilo dovoljno samo ubiti Hitlera, jer to ne bi garantovalo da će pasti nacistička vlada. Morali su da pronađu i način da svrgnu njegov režim. Štaufenberg i drugi zaverenici iskoristili su Operaciju Valkira da bi izgledalo kao da je Hitlera ubio najuži krug njegovih saradnika, koji bi kasnije pokušao i da preuzme vlast u Berlinu“. A da je sve prošlo bez greške, da plan nije zakazao, šta bi bilo da je Operacija u potpunosti uspela? „To možemo samo da nagađamo“, kaže Makvori. „Ipak, mislim da su zaverenici postigli ono čemu su se najviše nadali: pokazali su svetu da je bilo Nemaca koji su bili spremni da se suprotstave!“

Emocije, brzina, akcija

Američki reditelj i producent Brajan Singer obeležio je smelim vizuelnim stilom mnoge svoje filmove – od „Public Access“ (1993), koji je dobio nagradu žirija na Sandensu, do blokbastera „Povratak Supermena“. Prvi put je privukao veću pažnju 1995. trilerom „Dežurni krivci“, a zatim su usledila dva izuzetno uspešna ostvarenja – letnji blokbaster „X-Men“ (2000) i još uspešniji nastavak „X-Men United“ (2003). Kris Li, izvršni producent „Operacije Valkira“, kaže: „Brajanove filmove uvek od drugih izdvaja kompleksnost likova i emocija i odsustvo crno-belog prikaza stvari, a sve je začinjeno osećajem brzine i akcije“.

Izvor: Građanski list EGL