Nikola Karaklajić, šahovski majstor, dugogodišnji novinar, jedan od najznačajnijih domaćih kulturnih poslenika i pionir domaćeg rokenrola, preminuo je početkom sedmice u Beogradu, u 82. godini, od posledica srčanog udara. Godinama je bio voditelj popularne emisije Veče uz radio na Radio Beogradu, koja je 60-ih godina 20. veka promovisala rok muziku. Karaklajić je bio državni šampion u šahu 1955. godine, učestvovao je deset puta na šahovskim prvenstvima Jugoslavije i na više šahovskih olimpijada. Zahvaljujući šahu – proputovao je svet, a s putovanja je donosio muzičke ploče. Početkom 60-ih godina prvi je u bivšoj Jugoslaviji na radiju počeo da pušta rokenrol muziku, koja dotad nije bila deo zvaničnog radijskog programa.
Iz prve emisije Muzički automat nastala je kultna emisija popularne muzike 60-ih Sastanak u 9 i 5, a kasnije je pokrenuo i emisiju Veče uz radio, koja je, po mišljenju mnogih, dala ogroman doprinos domaćoj popularnoj muzici. Tako su nastali prvi snimci grupa kao što su „Siluete“, „Zlatni dečaci“, „Elipse“… Njegov dugogodišnji saradnik i prijatelj, muzički kritičar Petar Popović, kaže da je Karaklajić imao, kako ovih dana beleži sajt B92, smisla da prepozna talentovane beogradske klince i da ih uključi u medije kojima je rukovodio. Pokrenuo je i Džuboks, prvi muzički časopis ne samo u bivšoj Jugoslaviji nego i u tadašnjoj Evropi!
Bio je urednik prve TV emisije koja se bavila popularnom muzikom – Koncert za mladi ludi svet, u kojoj su nastali prvi muzički spotovi domaćih rok grupa! „Imao je autoritet zahvaljujući šahovskoj biografiji, mogao je da radi stvari koje drugi nisu mogli, prepoznao je šta je falilo tom vremenu i toj zemlji“, kaže Popović. Karaklajić je bio državni šampion u šahu i selektor muške i ženske šahovske reprezentacije. Poslednjih godina objavljivao je kolumne o šahu u listu Danas. „Otišao je Blistavi um Srbije. Bez njega ni rokenrol ni šah ne bi bili ono što jesu“, jedan je od komentara koje možete pročitati na sajtu lista Danas. Konačno, Popović najbolje sve objašnjava: „Domaćeg rokenrola ne bi bilo da na početku nije bio Nikola Karaklajić. Uveo je rokenrol u naš medijski zavičaj“.
Mijatović: Beograde, stidi se!
Na beogradskom Novom groblju ispratili smo Nikolu Karaklajića, svetski poznatog i priznatog šahovskog poslenika, čoveka koji je najzaslužniji za popularisanje tzv. bit muzike na prostorima bivše domovine i koji je udario temelj domaćem rokenrolu. Ne bih dalje o njegovim zaslugama, već o sramnom ispraćaju jednog od najznačajnijih kulturnih poslenika u našem glavnom gradu – govori za „Građanski list“ Bogomir Mijatović, urednik Muzičke redakcije TV Vojvodina. – Drage kolege iz Radio Beograda, da li se tako ispraća čovek koji je, uz Radivoja Markovića, Dragu Jonaš, Predraga Kneževića, bio razlog što je Radio Beograd bio najbolji radio u nekadašnjoj Jugoslaviji?! Zar nije zaslužio da mu organizujete komemoraciju, ako niste prihvatili da ga sahranite, jer dragi Nikola nije imao poroda?! Sramno je da se na ispraćaju nije pojavio direktor Radija kom je Nikola posvetio čitav život i proslavio ga i van naših nekadašnjih granica. Gospodine Tijaniću, ako niko iz vašeg menadžmenta ne zna ko je Karaklajić, vi sigurno znate. Niste se udostojili da ga ispratite, mada je njegova zasluga za kuću na čijem ste čelu mnogo veća od vaše. Da li je moguće da niste poslali TV ekipu da snimi sam čin ispraćaja?! Vrhunac bruke je da se niko od kolega iz Radio Beograda nije setio da bi bilo lepo da neko od Nikolinih saradnika kaže koju reč pre nego su ga spustili u večni dom. Velika bruka je i to što na Nikolin ispraćaj nisu došli mnogi beogradski muzičari kojima je upravo on pružio prvu šansu i zbog kojih je imao grdnih problema s „radijskim Čvorovićima“. Beograde, stidi se!
Izvor: Građanski list